Валентина Владимировна Терешкова - pрва жена у свемиру
Валентина Владимировна Терешкова ушла је у историју као прва жена која је полетјела у свемир.
Терешкова се родила 6. марта 1937. у селу Маслениково у Јарославској области у Русији. Оба су јој родитеља били колхозни радници. Отац јој је погинуо у Другом свјетском рату, послије чега се мајка с троје дјеце преселила у Јарослављ. Због сиромаштва које је владало у првим годинама послије рата, Терешкова није похађала школу све до своје десете године.
Падобранство
Послије завршетка седмогодишње школе, као седамнаестогодишња дјевојка запослила се у локалној фабрици аутомобилских гума, али је уз посао наставила школовање у вечерњој школи. Послије тога почела је да ради у предионици памука гдје су радиле и њена сестра и мајка. Године 1956. уписала је јарославски техникум лаке индустрије. Уз посао и учење била је и активна чланица аероклуба у склопу којег се бавила падобранством.
У то вријеме падобрански тренинзи били су важан дио обуке будућих совјетских космонаута, јер су се они при повратку у Земљину атмосферу избацивали из свемирског брода и приземљивали падобраном. Љубав према свемирском програму и њене квалификације, подстакле су је да се писмено обрати Совјетском свемирском центру у Москви које је упознала са својим падобранским способностима и жељом да учествује у свемирском програму.
Свемирски програм
Валентина је 1962. позвана у Звјездани Град недалеко од Москве да започне с припремама за свемирски лет. Тамо је била подвргнута ригорозним тренинзима у изолацији, летовима у бестежинском стању, управљању млазним летјелицама и скакању падобраном у свемирском одјељењу.
Послије девет мјесеци тренирања додијељен јој је чин потпоручника. Терешкова је изабрана међу 400 кандидаткиња које су се такође пријавиле за почетак припрема. Уз њу, за лет су се припремале још четири дјевојке Татјана Кузњецова, Ирина Соловјова, Жана Јеркина и Валентина Пономарева. Ниједна од њих није никад полетјела. Сљедећа која се винула у свемирска пространства, чак 19 година послије Терешкове, била је Свјетлана Савитскаја.
Лет
Терешкова је са космодрома Бајконур у данашњем Казахстану у свемир полетјела 16. јуна 1963. године, бродом "Восток шест", чиме је постала прва жена у свемиру и шеста међу совјетским космонаутима.
За вријеме свог лета, комуницирала је с "Востоком пет" који се истовремено налазио у свемиру и космонаутом Валеријем Биковим. Послије три дана и 48 кружења око Земље, Терешкова се избацила из брода и падобраном спустила на Земљу. Њен лет се одвијао седмицу прије одржавања московске међународне конференције жена на којој су јој своје признање одали, између осталих, и енглеска краљица Елизабета II и совјетски премијер Никита Хрушчов. Проглашена је херојем Совјетског Савеза и носилац је највиших државних почасти и награда.
Приватни живот
Неколико мјесеци послије лета, Терешкова се удала за колегу космонаута Aдријана Николајева и 1964. им се родила кћи Јелена која је данас љекар. Растали су се 1982. године.
Терешкова је наставила да ради као инжењер у свемирској индустрији, а 1969. године дипломирала је на Војној ваздухопловној академији "Жуковског". Валентина је доктор наука и аутор више од 50 научних радова.
Aктивно се бавила космонаутиком све до 1968. године када је у Звјезданом Граду укинуто женско одјељење. Упркос томе, и даље је била на попису активних космонаута до 1987. године, а 1985. се чак и разматрала могућност њеног повратака у свемир. У својој 70. години изразила је жељу за летом на Марс, чак и без повратне карте. Од 1968. бави се радом у друштвеним организацијама.
Њеним именом назван је и један од кратера на Мјесецу, а 2000. године проглашена је женом вијека.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
