Валентина Дувњак са Купрешке висоравни: Божић је тамо гдје вам је родна груда VIDEO

„Овдје се налази породична кућа моје породице. Мог дједа Владе. Овдје сада нико не живи, али откако сам дошла на Купрес, сваке године за празнике, за Божић, на Васкрс, за славу, долазим овдје и ево у овом случају, доносим Бадњак, јер је ово кућа која је за мене пуна живота, јер је пуна успомена. Ми смо били једна велика породица, што смо Богу хвала и сада, и моја велика жеља је била да се овдје окупљамо, у овој кући, коју смо успјели обновити, успјели смо оспособити један спрат. Овим данашњим доласком жељела сам да обиљежити Божић на најљепшем мјесту на свијету, а то је управо ова кућа" збори Валентина

Овдје је све некада врвјело од живота. Ех, друже мој, како је то некада било овдје, па вриска, па дјечја граја. Људи су одвајкада овдје вриједни били, радили. Ваљало је породицу прехранити, кући придоносити. Сада, Доњи Малован тужно изгледа, а некада, еј некада, оте се по ко зна који пут уздах из груди Валентине Дувњак, која иако је тада још дјевојчурак била, добро памти како се то некада живјело на Купрешким висовима.

„Ми смо као породица у том страшном времену за које је најбоље рећи не поновило се никоме никада прошли кроз јако тешке тренутке. Три мушке главе из ове куће су изгубиле живот. И то је један од разлога зашто сам толико везана за ову кућу. Неко каже, то је негдје тамо то је девастирано. Не, ово је за мене најљепше мјесто на свијету. И ова кућа је за мене најљепша на свијету. Она је за мене препуна успомена, и врати ми сјећање на лијепе дане, на драге људе. На овај дан је овдје било пуно пјесме, пуно радости, и мириса оних дивних јела. Овдје су људи били домаћини, добри људи, па би овдје за Божић мирисала печеница, пршут. Предивни су то били дани. То не можемо вратити, али можемо дати све од себе да поново оживимо те куће. Ја сам срећна што након толико мјесеци труда, рада, зноја, могу данас ући и сјести овдје у ову кућу. То је кућа у којој сам по први пут прославила своју крсну славу, сусрела се са својим обичајима, гдје су ми старији причали, шта је Божић, зашто је он важан, ко сам, одакле сам, зато ће ова кућа за мене остати тако важна" збори стегнутог грла Валентина Дувњак усијецајући Бадњак и објашњавајући нам како се овдје усијеца буково дрво јер на овим висовима нигдје нема цера. 

Божћ и Бадњи дан на Купрешкој висоравни, никада ишчезнути неће из сјећања наше домаћице. Годинама уназад бар на овај начин, Валентина и њена мајка чувају сјећање на оне Божићне празнике када смо сви имали пуно више осмјеха на лицима, када је управо осмјех био уобичајена људска појава, када се осмјех куповао није. И сама је, оног момента када је  осмјех нестао, спаковала своје ствари и махнула Бањалуци, за коју је и данас везана. За град на Врбасу ју и даље вежу бројне успомене, али родна груда је ипак родна груда.

Данас, седам година након повратка на кућни праг, Валентина се на свом имању у Доњем Маловану бави  органском производњом. Њене производе можете пронаћи путем друштвених мрежа - 100 природно 100 домаће - Маловањка.

„Ево управо овдје иза мене се налази  она парцела на којој су биле оне огромне мркве. Те су фотографије изазвале дивљење на друштвеним мрежама. Али тако је. Овдје успијевају мркве, кромпир, цвекла, бијели и црвени лук и купус. Паприка и парадјаз овдје на 1200 м над морем не могу успијевати. Али ово што имамо, ми производимо пуном паром. Гледајте, овдје нема загађивача, природа је чиста. Све моје биљке користе искључиво кишницу, нема хемије, ми узгајамо искључиво органско поврће, тако да користимо само животињско ђубриво. Имамо овце, и само тиме третирамо земљу. Оно је изузетно квалитетно, тако да захваљујући земљи, клими, нашем раду и труду и овчијем ђубриву узгајамо све оне биљке које можете видјети на друштвеним мрежама", поносно збори Валентина подсјећајући да се нимало не каје што се на такав корак одлучила, већ јој је само жао што се то није прије десило.

Нашу посјету Купрешкој висоравни приводимо крају. А толико тога могли смо још рећи. Ипак  на концу, нашу драгу домаћицу, са којом сам и сам годинама дијелио радијски микрофон на једној Бањалучкој радио станици, упитах шта би то, након свега што је и сама кроз живот прошла, поручила људима. Шта би то рекла нашим драгим гледаоцима, не били Путоказима вођени, пронашли свој животни пут, онај који ће им вратити осмјех на лице, онај који ће их испунити срећом:

„Прво да им пожелим здравља, то некако и прво сама себи пожелим, али ево моја порука би била да се потрудите колико год више можете да се радујете ситницама. Ми ћемо рећи за њих да су ситнице, али то су у суштини јако крупне ствари. Јер живот тако брзо пролазИ. Чини ми се да нисмо тога ни свјесни. Потрудите се да вријеме проводите са људима са којима вам је пријатно, да посао који радите волите, и да скратим, потрудите се да неким ситницама себи уљепшате живот", рече на крају Валетнина Дувњак.

Драги моји драге моје, нека вам и ова прича испуни ваша срца, нека вам дочара дух  Божићних празника, нека се породице окупе, нека вас испуни вјера у боље сутра. Јер то је био циљ ове приче. Да се надамо временима бољим , да вјерујемо у неко боље сутра, да његујемо нашу традицију и обичаје и никада не заборавимо родну груду, стога, на крају, мир Божји,  Христос се роди, преноси Елта ТВ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.