Умјетност записана у генима

Александра Маџар
Умјетност записана у генима

Ако сте дијете познатих родитеља, па још у истој професији, јавност ће вас сигурно због познатог презимена лакше запазити. С друге стране, биће вам теже да се изборите за своје мјесто јер ће вас упоређивати са родитељима, а неријетко и њима приписивати заслуге за сваки ваш успјех.

Са овом чињеницом сложили су се и млади умјетници који су кренули путем својих родитеља и открили да им на том путу није било лако, а најбитније им је увијек да не окаљају име и презиме познатих родитеља. Поред тога, желе да се остваре сами, због талента који носе у себи и који су наслиједили од својих родитеља.

Једна од њих је и насљедница раскошног талента мајке Светлане - Цеце Бојковић и оца Милоша Жутића, глумица Катарина Жутић.

- Моја мајка Светлана ми помаже утолико што се, углавном, не меша у оно што радим и због тога сам јој веома захвална. Од ње и од свог оца научила сам, пре свега, шта значи дисциплина и да се без тога не може постићи ниједан циљ у животу - казала је Жутићева.

Исти случај је и у породици легендарног глумца Војислава - Воје Брајовића, којем није било свеједно када је чуо да је његова кћерка Искра Брајовић за животно опредјељење изабрала тежак и несигуран глумачки позив. Ипак, кад је схватио да је њена жеља јача од његовог противљења, славни умјетник је безрезервно подржао своју мјезимицу и данас је поносан на њен таленат.

- Још као девојчица причала сам како желим да се бавим глумом јер сам захваљујући тати имала утисак да живим свој сан, пошто сам упознала све омиљене глумце. Воја се противио говорећи да је то тешко, али када је схватио да сам одлучна у својој намери, пустио ме је да се копрцам у том мору. Након што сам уписала глуму, схватила сам да је био у праву када ми је рекао да ми неће бити лако зато што носим његово презиме. Пошто је перфекциониста, мислила сам да неће бити задовољан мојим глумачким умећем, а онда сам се пријатно изненадила када сам више пута добила позитиван коментар - испричала је Искра.

Била је пресрећна, како је рекла, када је прије двије године сазнала да ће играти заједно у представи "Фигарова женидба и развод".

-  На пробама сам страховала како ће он реаговати, али све је било одлично и сваки пут се расплачем када га гледам у тој улози. Тата ми даје врло конструктивне савете, што значи да ме не гледа само као своје дете на сцени, већ и као колегу - прича Искра.

Посљедње што би смјела да дозволи себи, како је испричала, јесте да га разочара или наруши слику коју он има о њој.

- Када сте кћерка некога ко је на домаћој сцени постигао толико много, то пред вас ставља озбиљан задатак. Брат Вукота и ја смо старомодно васпитани, тако да тата, на кога сам поносна, није имао прилике да се осети изневереним - истиче глумица.

Као дјевојчица није маштала о томе да постане глумица. Ипак,  испоставило се да је као посљедица одрастања поред славног оца Михаила - Мише Јанкетића, маме Свјетлане Кнежевић, глумице у Позоришту на Теразијама, сестре Иве, по занимању балерине и брата Марка, који је такође глумац, било неминовно да и Милица Јанкетић изабере седму умјетност за свој животни позив.

- Одрасла сам у позоришту, али тек када сам почела да размишљам о избору факултета у трећој години гимназије, одлучила сам да се распитам шта је све потребно за упис на глуму. Видела сам да су у омладинском позоришту "Дадов" у току аудиције и одлучила да пробам. За годину играла сам у неколико представа и схватила да је то оно што хоћу, па сам  следеће године из првог пута уписала ФДУ. Желела сам да ме тата спрема за пријемни, али он ме је чуо само једном. Признајем да сам имала три пута већу трему него када сам отишла на ФДУ и све што ми је рекао биле су две реченице: "Сине, битно је да то будеш ти. И важно је да имаш добро изговорену мисао". Када сам добро схватила шта то значи, успела сам да остварим оно што сам наумила - казала је Милица.

Глумица Калина Ковачевић кћерка је редитеља Синише Ковачевића и глумице Љиљане Благојевић. Први пут се као деветогодишњакиња појавила у телевизијској драми "Мала шала", а до сада је остварила десетак улога на филму, телевизији и у позоришту.

- Док сам била мала стално су ме питали да ли ћу и ја бити глумица и већ тада сам осећала огроман терет. Нервирало ме је што су моју мајку стално салетали по улици и тражили аутограме. Ипак, нешто касније, како сам одрасла, схватила сам да је и моја будућа каријера омеђена глумом и писањем. Било би чудно да сам отишла у докторе или астронауте - каже Калина.

Бранислав Трифуновић је као дијете заиграо са оцем Томом и братом Сергејем у ужичком позоришту.

Бард домаћег глумишта Бора Тодоровић са одушевљењем је прихватио одлуку сина Срђана да постане глумац.

- Када је дошао тренутак да се определи, навијао сам из све снаге да одабере глуму, и као што се зна, нисам погрешио. Не што ми је син, али заиста је постао један сјајан глумац. Оно што је драгоцено јесте различитост улога које игра и које никада не личе. У свакој је другачији, што се у глуми нарочито цени - изјавио је једном приликом старији Тодоровић.

Анђела Јовановић је ријешила да крене стопама својих родитеља Бранке Пујић и Драгана Јовановића. Занимљиво је да је Анђела могла да учи на сету директно од својих родитеља јер у серији "Тотално нови талас" игра са мајком, а у серији "Мој рођак са села" са оцем.

Кћерка великог Зорана Радмиловића, Ана испричала је како је као мала жељела да буде глумица.

- Тата ми је стално говорио: "Шта ће деца и жене на телевизији" и није ме пустио у глумачку групу Бате Миладиновића. Касније сам глуму уписала по инерцији и мислила сам да ће бити лако, а онда сам схватила да немам талента и да сам превише стидљива. Наравно да су ме спутавала и константна поређења с њим: "Види, она није као Зоран"... Многи глумци нису као Зоран, па их то није спречавало да се баве глумом, али мене јесте и никада се нисам бавила тим послом. Постала сам новинар иако их он није волео јер осим писања не умем ништа друго да радим - испричала је Ана.

Лијепа музичарка Лена Ковачевић, кћерка најпознатијег српског драмског писца Душана Ковачевића, учествовала је на бројним музичким фестивалима у Србији и свијету, а 2009. је објавила свој први ауторски албум.

- Моји родитељи увек су били једноставни људи, обоје су на свој начин врло практични, и мада је тата уметник, увек сам осећала да је породица на првом месту, а да све остало уз праву подршку, која је неминовна, може да се изведе. Мама је посебно помно одмалена пратила све моје наступе. Срећа је што сам одрастала у таквом окружењу - рекла је Ковачевићева.

Исидора Гонцић

Отац  редитељке Исидоре Гонцић је познати српски глумац Светислав - Буле Гонцић, а Исидора не крије да је позив њеног оца утицао на један од њених животних путева.

- Одрасла сам, практично, у позоришту. У нашој кући све је некако повезано са позориштем, и пријатељи и забава и прави посао. И непрестана прича о позоришту, тако да је мој одлазак на Факултет драмских уметности био некако природна ствар. Али, бити кћерка глумца је заиста мач са две оштрице. Имам утисак да се од мене стално очекује више, што је потпуно погрешно - каже Исидора Гонцић.

 

Марија Шестић

Умјетница и музичарка из Бањалуке Марија Шестић, чији је отац познати композитор Душан Шестић, каже да је од малих ногу имала велику подршку родитеља.

- Моје искуство је било такво да су ме родитељи усмјеравали, али нису ме тјерали да радим оно што не желим. Ово што сам данас је заиста била моја жеља и нисам могла да замислим да бих се нечим другим бавила - каже Шестићева.

Казала је да постоје позитивне, али и негативне стране када дијете и родитељ имају исти животни позив.

- Ако су ти родитељи у истој бранши, добијаш подршку од малих ногу и на вријеме откријеш таленат, јер се зна десити да се не открије таленат на вријеме, а то значи тежи пут за такву дјецу. С друге стране, постоје и родитељи који се нису довољно остварили у свом позиву, па онда то пребацују на дјецу - сматра Шестићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана