Умјетност у служби прекрајања историје

Док једни у томе не виде никакав проблем, јер је "ипак само ријеч о филму", други сматрају да се на такав начин ствара погрешна перцепција или "крива слика" у вези са одређеним историјским догађајима. Понекад, додају, игнорисање неких догађаја, чињеница или великих мана неке историјске личности једноставно не функционише.

Увријеђени посланици

Епска драма "Линколн", Стивена Спилберга, која је овогодишњи фаворит за награду "Оскар", представља портрет Абрахама Линколна, 16. америчког предсједника, у вријеме расправе о аболицији ропства, што је један од најзначајнијих догађаја у историји Америке.

Недавно се, међутим, Тони Кушнер, сценариста "Линколна" извинио због "15 секунди историјске грешке у филму". Извињење је услиједило послије критика конгресмена из Конектиката Џоа Кортнија, који је истакао да је двоје посланика из његове државе лажно приказано како 1865. године гласају против укидања ропства.

- Конгресмен је у праву када каже да су сва четири члана делегације Конектиката гласала за амандман о укидању ропства у САД. Ипак, промијенили смо гласање двојице чланова делегације и дали нова имена особама које су убациле своје листиће у кутију како гласање не бисмо приписали стварним особама - признао је Кушнер.

Кортни је на то рекао да је задовољан тиме што је сценариста признао грешку "како гледаоци не би изашли из биоскопа вјерујући да су ондашњи представници Конектиката били на погрешној страни историје".

Грешка за грешком

Магазин "Тајм" је објавио листу филмова у којима је мимоилажење историје и филмске приче достигло врхунац. На врху листе нашло се остварење "Патриот", спектакл о борби за независност САД редитеља Роланда Емериха. Највећа грешка је сам главни лик, Френсис Мерион (у филму назван Бенџамин Мартин) којег игра Мел Гибсон.

Мерион је у историји остао забиљежен као човјек који је силовао своје робиње и прогонио Индијанце, док је у филму приказан као цивилизован породични човек. Мерионовој малој војсци су се у филму придруживали и црнци, док је он у стварности био робовласник, који је чинио већа зла од Британаца против којих се борио на платну.

На филм је реаговао и славни режисер Спајк Ли, који је у отвореном писму навео да је у цијелом филму ропство у потпуности игнорисано.

- "Патриот" је чиста америчко-холивудска пропаганда, потпуно прекрајање историје - истакао је Ли.

На листи "Тајма" нашао се и чувени филм "Заљубљени Шекспир" из 1998. који је освојио чак седам "Оскара", укључујући и онај за најбољи филм. У филму који говори о вези Виљема Шекспира и младе племкиње Виоле, режисера Џона Мејдена, нису тачни бројни детаљи из живота славног књижевника.

Историјске чињенице извртане су и у филмовима "Далеки хоризонти", "Робин Худ", "Храбро срце", "Перл Харбур"…

Филм Тома Хупера "Краљев говор" добио је бројне награде, а главни глумац Колин Фирт одличне критике за тумачење лика краља Џорџа VI, али критичари нису пропустили прилику да упуте на неке неправилности у филму, везане за историјске чињенице. Један од највећих пропуста тиче се лика Винстона Черчила, којег тумачи Тимоти Спал. Он је приказан као прави пријатељ Џорџа VI и његове супруге. "Прави" Черчил је, међутим, што је историчарима добро познато, подржавао краљевог старијег брата.

Поред тога, у филму је Џорџ VI радио са терапеутом за говор само неколико година током средине тридесетих, а чињеница је да је њихов рад почео око 1926. године.

Филм "300: Битка код Термопила" имао је намјеру да покаже херојску борбу 300 Спартанаца који су се августа 480. године прије Христа супротставили бројно надмоћној персијској војсци. Аутори су догађај представили као спартанско жртвовање за демократију, али је чињеница да је њихово друштво било уређено изразито ригидно и милитаристичко.

Историчари имају велике замјерке и на холивудски филм "Непријатељ на вратима", у којем Џуд Лоу тумачи чувеног совјетског снајперисту Василија Зајцева, а у коме су потпуно погрешно приказане активности Црвене армије.

У филму Жан-Жака Аноа совјетски војници су слати у битку са само једном пушком на два човјека, што је према познатим чињеницама незамисливо. Снајпериста Зајцев, који је у бици за Стаљинград убио 225 људи, у филму води пресудну борбу са њемачким снајперистом Ервином Кенигом, који у стварности - није ни постојао.

"The Hurt Locker", филм награђен са шест "Оскара", прати тим стручњака за демонтирање бомби у Ираку. Највеће замјерке на филм имали су ветерани рата у Ираку који су оцијенили да главни јунак, наредник Џејмс није могао да демонтира 870 бомби у каријери, како се наводи у филму. То би значило да је дневно у Ираку демонтирао три експлозивне направе.

"Њиндталкерс", акција Џона Вуа са Николасом Кејџом у главној улози, базирана је на употреби Навахо језика за слање шифрованих порука у Другом свјетском рату. Дио приче да су припадници Навахо племена који су учествовали у рату и слању порука имали тјелохранитеље је тачан, међутим, демантовано је да су тјелохранитељи били задужени да их по потреби убију, да не би пали у руке Јапанцима. Стручњаци су процијенили и да је Ву потпуно омашио са сценама битке, у којима се нико не понаша као војник.

Сулејман Величанствени

Турска серија "Сулејман Величанствени" која говори о животу најмоћнијег владара Османског царства, постала је у кратком року веома популарна у региону, али је и изазвала љутњу, како српских, тако и турских историчара. Јер, иако су је најавили као историјску драму, аутори серије у много чему су одступили од историјских чињеница.

У серији је, што је највећи пропуст, драматично

фалсификована српска историја, па је тако приказано да је, када је освајао Београд, султан Сулејман дочекан раширених руку. Истина је, међутим, да је у одбрани Београда изгинуло свих 900 бранилаца, а да су многи Срби одведени у ропство.

Султан је испред шабачке тврђаве дочекан са 60 "невјерничких" глава набијених на кочеве, што у серији, наравно, није приказано.

Осим тога, не помиње се ни да су Турци у опсади београдске тврђаве ратовали искључиво са Србима, пошто је Угарска била слаба, а помоћ са стране није стигла. Нису приказани ни слонови и камиле који су били под Београдом.

Султан Сулејман приказан је као романтични витез, иако је у стварности био немилосрдни освајач.

Турски историчар Јусуф Халакоглу навео је чак 20 историјских грешака у овој серији. Између осталог, султан Сулејман је у панталонама, иако су код Османлија прве панталоне почеле да се носе тек неколико вијекова касније. Жене у серији носе одјећу каква се у Француској носила у 19. вијеку и која нема никакве везе са модом из 16. вијека.

Султан није гледао ликвидације, као у серији, а у серији је приказан ватромет иако такав обичај у то вријеме није постојао код Османлија.

Када је султан Сулејман дошао на трон, имао је 26 година, а у серији глумац има 41 годину, док је султанија Хурем имала 14 година када је дошла на двор. Глумица у серији има 27 година.

Редитељ Стефан Арсенијевић из Београда сматра да редитељи често гријеше када покушавају да од историјских тема направе игране филмове.

- Битно је да се јасно разграничи о ком је жанру ријеч. Мени се, на примјер, свиђа како Квентин Тарантино у филмовима прави своју верзију историје, али, наравно, знамо да је ријеч о играним остварењима - рекао је Арсенијевић. 

Додаје да је за њега филм "Линколн" Стивена Спилберга "као досадан час историје".

- Међутим, баш у том историјском дијелу направили су грешку када је ријеч о стварним догађајима - додаје Арсенијевић.

Пилоти

Филм "Red Tails" са Кубом Гудингом Џуниором у главној улози је дирљива прича о превазилажењу расне дискриминације у војсци САД за вријеме Другог свјетског рата, када су наводно тамнопути пилоти били жртве сегрегације. Одред афроамеричких пилота је, међутим, у филму приказан као недодирљив, па потенцира да нису изгубили ниједан авион за вријеме рата. Чињенице, међутим, показују да је тај одред претрпио губитак 25 бомбардера.

"The Green Berets"

Велики број филмова о рату у Вијетнаму има много мана, али, према мишљењу критичара, предњачи "The Green Berets" са Џоном Вејном.

Филм је оцијењен као пропаганда у корист рата, јер су, као прво, погрешно пренесене и војне и чињенице о расположењу јавности у то доба. Критичари су овај филм назвали "каубојским и индијанским" и оцијенили да глорификује рат и своди га на гомилу клишеа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.