Учитељица сваког дана пређе 75 километара да би дошла на наставу за једног ђака
Захваљујући некадашњем житељу из села Предоле на обронцима Жељина, који је уступио своју викендицу, десетогодишњи Александар Банковић не пјешачи седам и по километара до школе. Александрова учитељица путује чак 75 километара сваког дана колима из Kраљева како би држала наставу свом једином ученику.
Посљедњих пет километара путовања преко планинских беспућа до села Предоле, за учитељицу Хелену Веселиновић су врло напорна, јер су путеви некатегорисани. Kућа нема дуж неколико километара пута.
У случају да падне снијег, учитељица Хелена би морала да остави свој аутомобил, савјетују мјештани села Предоле и до школе која је удаљена око километар и по иде козјом стазом умјесто главним путем.
Срећом, снијег још није пао. Пут води поред старе школе, која се прије неколико година урушила под снијегом. У исто вријеме у школу стиже и Александар у пратњи свога вјерног пса. Настава се одржава у викендици, која је уступљена школи. У њој су само једна школска клупа, табла и пећ на дрва, бубњара.
"Александру веома значи, његовој породици, јер до следеће школе они имају пет километара. Он је и даље мали тако да би било јако тешко да он путује пет километара до школе поготово зими када падне снег када су услови мало отежани", навела је Хелена Веселиновић, учитељица у ОШ "Милун Ивановић" за РТС.
Александар каже да је сада довољно стасао да иде и до "Међуречја", у већу школу.
"Навикaо сам. Идем са мојим кучићима. Они ме бране од животиња. Лепо ми је у школи. Четврти сам разред и лепше ми је у школи него код куће", рекао је Александар.
Александрова сестра Јулијана похађа школу у Гокчаници. Она је много раније кренула од куће.
"Он има 2,5 километара до школе, а ја седам. Зато што је горе четворогодишња школа, а овде осмодишња. Тако да, ја сам сад шести разред, тако да тамо нема места за мене", рекла је Јулијана.
У школи у Гокчаници само су двије ученице. Јулијана и шестогодишња Рушка из села Борово. Све до седамдесетих година прошлог вијека у овим планинским школама било је и до 60 ученика.
"Следеће године школа се затвара. Он прелази у Гокчаницу или се можда са породицом буде преселио за Kраљево, тако да више деце неће бити", навела је учитељица Хелена.
Пут до куће Александру је тежи него долазак у школу. Његов дом је на крају села на самим падинама Жељина.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
