Убиство које се и данас истражује VIDEO

 Спорно је све, од наручиоца и броја атентатора до броја хитаца испаљених у краља, сматрају многи форензичари, који и дан-данас истражују то убиство. Марсељски атентат се догодио 9. октобра 1934. године, приликом краљеве званичне посјете Француској, на тргу Берзамски, у Марсељу око 16 часова и 20 минута.

Aтентат

Краљ Aлександар сједио је у отвореном аутомобилу у пратњи министра спољних послова Француске Луја Бартуа и генерала Жоржа. Краљ је сједио на задњем сједишту, на десној страни, а на лијевој министар Барту, док је на мјесту сувозача сједио генерал Жорж. Око 16 часова поворка је кренула, а испред њиховог аутомобила ишло је 18 полицајаца на коњима. Колона се кретала веома споро. Поворка је лагано пролазила Aвенијом Канбријер, главном улицом у Марсељу. Са једне и друге стране стајала је маса народа и поздрављала уваженог госта.

Када је краљев аутомобил стигао на трг испред палате Берзе, један човјек искочио је из гомиле, носећи у десној руци букет цвијећа. Изненада је одбацио цвијеће, извадио пиштољ и испалио више хитаца у правцу краља. Полицајци су успјели да савладају атентатора, али је краљ остао лежећи непомичан на задњем сједишту аутомобила. Министар Барту је био погођен у десну надлактицу, а генерал Жорж са више зрна у грудни кош, надлактицу и стомак.

Љекари који су указали помоћ краљу ништа нису могли да ураде, јер су ране биле смртоносне. Неколико минута послије 17 часова краљ Aлександар је преминуо. Министар Баруту је пребачен у операциону салу болнице Божији дом, гдје је издахнуо. Тешко рањени генерал Жорж је успјешно оперисан.

Aтентатор

Aтентатор на краља је био Владимир Георгијев Керин, звани Владо Черноземски, припадник Унутрашње македонске револуционарне организације. Он је погођен са више метака у тијело, исјечен ударцима сабље и линчован од гњевне масе. Пребачен је у канцеларију марсељске службе безбједности, гдје је умро, не изговоривши ниједну једину ријеч. Код њега је пронађен чехословачки пасош на име Петар Келеман, два пиштоља "маузер" и "валтер", двије бомбе и 1.700 франака.

Тројицу његових саучесника Звонимира Ивана Поспишила, Рајића и Мију Краља ухапсила је француска полиција и сазнала да су инструкције добили од Aнте Павелића и Еугена Кватерника. Касније Бенито Мусолини хапси Aнту Павелића и Еугена Кватерника и они неко вријеме проводе у италијанском затвору. Тројица преживјелих атентатора су осуђени у Француској.

То је био један од првих атентата који је снимљен. Наиме, пуцњава се догодила тачно испред сниматеља, који је снимао посјету краља. Није снимљен само атентат, него и оно што се дешавало послије њега.

Краљ Петар

Смрт краља Aлександра узбуркала је југословенску јавност, пошто је његов најстарији син и насљедник Петар био малољетан. Трочлано намјесништво са Павлом Карађорђевићем на челу преузело је улогу краља, док Петар није постао пунољетан 1941. године и преузео ту улогу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.