Исповијест брата Бањалучанке која је 34 године провела у коми: "Наша Нада била је феномен"

Милош Васиљевић
Исповијест брата Бањалучанке која је 34 године провела у коми: "Наша Нада била је феномен"

БАЊАЛУКА - Бањалучанка Нада Малбашић, која је након саобраћајне несреће у овом граду давне 1989. године провела у коми 34 године у Швајцарској чиме се може сврстати међу медицинске феномене, прошли викенд сахрањена је у Бањалуци.

Невјероватне детаље о судбини ове несрећне Бањалучанке за "Глас Српске" испричао је њен рођени брат Маринко Малбашић, који је нагласио да је Нада тада имала само 22 године и тек почела живјети. Тог кобног 15. јула 1989. године у тешкој саобраћајној несрећи ауто у којем се налазила Нада ударило је у стабло кестена и живот су тада изгубили Бошко Максимовић и Станоја Матић, а тешке повреде задобиле су Санда Михајловић која је преживјела те Нада Малбашић.

- То се десило 1989. године. Друга сестра која је живјела у Швајцарској дошла је овдје на годишњи одмор, дружила се с Надом, срели су свог школског друга и сјели у ауто. Све се десило око пола један послије поноћи. Нажалост, два момка су на лицу мјеста настрадала, а Санда је повријеђена. Била је у коми неколико мјесеци пробудила се и наставила нормалан живот. Касније  је завршила факултет, ради у банци, добила је и дијете, док је сестра била у коми чак 34 године - рекао је Малбашић.

То се десило недалеко од центра града, а фотографије несреће пролазе му кроз главу и данас.

- Несрећа се десила преко пута парка “Младен Стојановић”. Она је медицински феномен по том питању без сумње. На тијелу није имала ни крастицу послије толико година - казао је Малбашић.

Свих протеклих деценија храњена је путем сонде.

- Пукла јој је бутна кост па је добила масна ткива која су затворила средњи мозак који је центар за говор и равнотежу. Таквих пет милиона случајева живи у Америци с том дијагнозом послије удеса. Упознао сам и дјевојку која је била девет година у коми и пробудила се - рекао је Малбашић.

Борба за живот његове сестре почела је одмах након несреће.

- Док је била у Бањалуци, неких десетак дана, ишли смо у посјете редовно, а кад је отишла у Швајцарску били смо код ње и уз њу сваки дан. Не само ми, него и породица ујака, њихова дјеца. Дуго смо завршавали процедуру да дође авион по њу, а тада је било тешко и да авион слети на наш аеродром јер је био војни. Гањали смо дозволе у Сарајеву за лет, био је то млазни авион - рекао је Малбашић.

Након тога борба је настављена у Швајцарској, у нади да ће Нада успјети да се опорави.

- Када су донијели респиратор уз помоћ којег је и пребачена, односно та вјештачка плућа, довезли смо је до аеродрома и за два сата је била у клиници. Слетјела је Цирих, а у Луцерн је пребачена хеликоптером. Тамо је била све ове године - рекао је Малбашић.

Маринко каже да никад нису губили наду да ће његова сестра успјети да се избори.

- Имали смо наду да ће успјети и ишчупати се јер је била позната као велики борац. Посебно јер су проблем правила та масна ткива која су блокирала средњи мозак и центар за равнотежу и говор, јер је постојала могућност да се то може регенерисати пошто је баш на тој клиници било случајева и по седам-осам година да људи буду у коми па су се пробудили. Ипак, моју сестру је задесила нека друга судбина и умрла је као херој, али је и медицински феномен јер нешто слично до сада није виђено у свијету - рекао је Малбашић.

Према његовим ријечима, било је пуно трошкова, али дали су све од себе да покушају да спасу Наду. Ипак, судбина је хтјела другачије.

- Дали смо све од себе да спасимо млад живот. Ту мислим на разне терапије, биоенергичаре. И када је преминула није имала ниједне отворене ране на тијелу послије толико година у коми - рекао је Малбашић.

Према ријечима струке, до коме долази због тешких повреда мозга узрокованих ударцима у главу или можданим ударом. Иако се свачије искуство разликује, једна ствар остаје иста - очи особе која је у коми биће затворене и чиниће се да не реагује на околину. Ријетки су случајеви у којима људи могу реаговати, комуницирати или имати основне рефлексе, попут кашљања. Такође, пацијенти вјероватно најчешће не реагују на звук или бол. Неки могу самостално дисати, али у озбиљнијим случајевима ће им бити потребна помоћ медицинских апарата.

Мокар коловоз

Маринко Малбашић описао је и како је дошло до несреће која је одредила судбину његове сестре Наде.

- До несреће је дошло јер је пут био опран, могуће да је био и масан, а дечко који је возио није био у алкохолисаном стању. Могуће је да је дао мало јачи га­с, касније се заплео у дрво и оно што је трагично да су два момка преминула на лицу мјеста. О томе су писали и тада сви медији - рекао је Малбашић.

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана