У српском сајбер простору од информација до сарме и пољубаца

То објашњава чињеницу да су информације објављене на сајтовима често атрактивније у односу на електронске и штампане медије, али и да треба задржати извјесну резерву када је ријеч о њиховој вјеродостојности.

Помоћник директора Регистра националног интернет домена Горан Миланковић рекао је Танјугу да је до данас регистровано 59.220 .rs домена, али да то не мора да се поклапа са реалним бројем интернет сајтова у Србији.

Према његовим ријечима, један сајт може да има и више домена, па осим .рс, може да има и .org, .net или .com који се купују у иностранству.

Према недавно објављеном истраживању агенције "Ипсос стратеџик маркетинг", које је спроведено током априла ове године, више од половине грађана у Србији има приступ интернету у свом домаћинству, а 68 одсто испитаника га користи сваки дан.

На више десетина хиљада сајтова, та половина српске популације може да пронађе информације најразличитијег типа, од класичних сервисних које се добијају на сајту Републичког хидрометеоролошког завода, преко савјетодавних типа "како излијечити неку болест" до тога како скувати пасуљ или савити сарму.

Наравно, постоје и званични сајтови државне управе и институција у чију поузданост не треба сумњати, почевши од сајта предсједника Републике, Владе до сајта града Београда и Aгенције за привредне регистре, који омогућава претрагу и проналажење података о привредним субјектима.

Један од кориснијих сајтова је формулар.рс на којем се могу пронаћи информације о томе која документа су потребна за на примјер вађење личне карте или пасоша, на којој адреси је надлежна полицијска управа, износ такси и број жиро рачуна.

Уколико нисте сигурни како да дођете код новог пријатеља или рођака, које нисте посјетили годинама, сајт планплус.рс има мапе више од 900 градова и насеља у Србији и Црној Гори, које олакшавају сналажење у непознатој средини.

A, уколико вам требају нека "основна техничка знања", на примјер како да крадете струју, како да се најбоље љубите или излијече неку фобију, сасвим је довољно да у неки од претраживача укуцате оно што тражите и "информације" су сваком надохват руке.

У сајтове занимљивог назива и сврсисходног циља спадају крадимаму.цом намијењен заштити интелектуалне својине и нисамовца.цом, на којем незадовољни потрошачи могу да изнесу своје примједбе и искуства.

Власник компаније "Economic Internet Group" Срђан Јанковић, која се између осталог бави израдом веб сајтова, навео је да уз врло мала улагања свако може направити сајт.

- Има пуно готових решења која се могу технички искористити, чак и особе које јако слабо познају цјелу филозофију прављења сајтова, уз мала улагања од око 20 евра годишње могу саме да направе неко основно решење - истакао је Јанковић.

Са друге стране, за израду озбиљних, корпоративних сајтова потребно је готово тридесет дана, навео је он.

Када је ријеч о одговорности за информације које се постављају на сајтове, Јанковић је навео да за то треба да буде одговоран власник:

- На сваком сајту треба да стоји импресум, у којем је тачно наведено ко је уредник сајта и ко је одговоран за њега - рекао је Јанковић и додао да то ипак није случај у готово 99 одсто сајтова у Србији, укључујући и сајтове великих институција.

Када је ријеч о социолошком аспекту информисања преко интернета, социолог Ратко Божовић је истакао да се у Србији често влада лаковјерношћу грађана.

- Можда они и верују у информације које се објављују на интернету, али је питање колико су оне правовремене, веродостојне и да ли потичу из правих извора - истакао је Божовић.

Говорећи о одговорности за тачност информације које се објављују на интернету, Божовић је додао да је слобода претпоставка за истину.

- Остаје питање каква је та слобода овде и колико има злоупотребе на истим тим сајтовима, јер ако моја слобода угрожава вашу, онда је она спорна - закључио је Божовић.

За будуће студенте

Ипак, поред ових "уобичајених" сајтова у српском сајбер простору можете да пронађете сајт математиранје.цом намијењен будућим студентима који полажу пријемне испите из математике и садржи 3.300 ријешених задатака, док сајт метак.цом, иако можда асоцира на неку војну или ратну тематику, у ствари представља српско-енглески рјечник "брз као метак".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.