У срцу европског винарства

- Бордо има чак 12.000 регистрованих винара, а годишњи приход од вина је четири пута већи него приход бивше Југославије од туризма и било је заиста незаборавно доживјети град и покрајину која живи од вина - истиче требињски виноградар и винар и један од учесника овог путовања Ранко Петијевић.

Он истиче да је посебан доживљај посјета подруму са 5.360 барик-буради, једном од највећих винских подрума у Европи.

- Виноградарство у Француској организовано је по принципу задруга и док једни само производе, други су трговци и продавци чувених француских вина - наглашава Петијевић, подсјећајући да берба почиње када министарство одреди и да је тачно прописано која винска сорта се сади, која количина, проценат сладора.

Само задруга у градићу Сант Милион, како каже, производи 26 милиона литара вина сваке године!

Петијевић додаје да је на чокотима у Бордоу примијетио маховину, што значи да је велика влажност и мањи сладор него на југу Херцеговине и да су се и овог пута увјерили да је ово поднебље богомдано за аутохтоне херцеговачке сорте и производњу вина врхунског квалитета.

И поред чињенице да су посјетили нај-винску регију Француске, видјели највеће бачве, пробали најскупља вина од 300 евра, херцеговачки произвођачи вина кажу да је разлика у квалитету вина велика.

- У Херцеговини су вина пунија, изражене густоће и питкости, а код Француза су више изражене вјештачке ароме и модерна вина, која имају јак имиџ и још јачу цијену. Француски винари морају доста да се труде да нађу прави однос киселина и шећера, и то постижу садњом и комбиновањем различитих сорти, а код нас је то дало поднебље, микро-клима и спој сунца, камена и воде - веле учесници овог студијског путовања.

Према ријечима Јове Руњевца, виноградара из Петровог поља код Требиња, и ову едукацију омогућило је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, преко Јединице за координацију пољопривредних пројеката и из програма Свјетске банке за БиХ.

- Ово је четврто студијско путовање херцеговачких произвођача вина, након што смо посјетили хрватски дио, Италију и Мађарску - прецизира Руњевац.

Иначе, у Удружењу виноградара и винара источне Херцеговине, са сједиштем у Требињу, напомињу да је посљедњих година све више нових засада винограда у околини Требиња и да је виноградарска производња у замаху, нарочито "жилавке" и "вранца", као аутохтоних сорти овог поднебља.

Подруми Вукоје и Винарија манастира Тврдош, али и 20-ак других регистрованих винарија на подручју Требиња, створили су препознатљив имиџ југа Херцеговине - као изузетне винородне регије, па вински туризам, убијеђени су, може постати један од главних покретача руралног туризма на овим просторима.

                      Барик-бачве

Барик-бачве од француског храста производе се у многим мањим фабрикама. Оне су капацитета 225 литара и у њима вино може да одлежи само једну сезону, а коштају 500 евра у Француској.

Код нас у Требињу, до сада, вино одлежава у овим специјалним бурадима једино у подрумима Вукоје, Aнђелић и Тврдош, а цијена барик-бачви на нашем тржишту је 700 евра - каже Ранко Петијевић, додајући да вина која одлежавају у барик-храстовини имају посебну арому и најскупља су на француском тржишту.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.