У коферу Кустурица и стручне књиге

А. Рајковић, М. Пијетловић
У коферу Кустурица и стручне књиге

Соба без књига је слична тијелу без душе. Изгледа да се овом Цицероновом изреком воде и јавне личности у Републици Српској, па радо посежу за добрим штивом онолико колико им пословне обавезе дозвољавају и остављају времена.

Предсједавајући Предсједништва БиХ Небојша Радмановић каже да воли да чита, али да нажалост, с обзиром на политичке обавезе у Предсједништву БиХ, има све мање времена за то.

- Ипак, настојим да пратим издавачку продукцију у три области: стручној историографији, политичкој публицистици и књижевној литератури. Повремено добијам књиге на поклон од пријатеља и током службених посјета. Љетни одмор ми добро дође да мало више читам него током осталих мјесеца у години - рекао је Радмановић.

Он додаје да је прије неколико дана узео поново да чита поновљено издање сјајне и пророчке књиге Освалда Шпенглера "Пропаст Запада", коју је први пут читао као студент историје седамдесетих година.

- Волим понекад да поново читам књиге које сам давно читао у младости. Од публицистике за одмор сам спремио да прочитам актуелну тематску књигу "Неоосманизам" Дарка Танасковића, једну занимљиву књижицу Мирослава Караулца "Aндрић у дипломатији" и заборављену књигу бана Светислава - Тисе Милосављевића "Четири српске војводе" - каже Радмановић.

Лијепа књижевност и класици

Од лијепе књижевности, испричао је Радмановић, највише чита класичне романе и ауторе, враћа се великим руским писцима, који га увијек инспиришу, поготово сад када се поново издају уз новине дјела класичних аутора.

- Понекад прочитам неки новији роман од савремених и млађих аутора. Међу њима је и књига Емира Кустурице "Смрт је непровјерена гласина", која много говори о животу и културној и политичкој атмосфери у Сарајеву и Босни седамдесетих и осамдесетих година - каже Радмановић.

Глумица Народног позоришта Републике Српске Љиљана Чекић каже да радо чита.

- Најкраћи одговор би био: читам свашта. Упоредо по неколико књига. Различите жанровски. За различита расположења и различите сврхе. Љети прочитам и понеки бестселер, углавном по препоруци. Немам времена да истражујем по лакој литератури. Тренутно сам завршила читање једног потресног савременог кинеског романа под називом "Живети", аутора Ју Хуа и почела сам да читам роман у драмској форми "Мирни дани у Миксинг Парту" норвешког писца Ерленда Луа - истиче Љиљана Чекић.

Она прича да упоредо са овом литературом краће форме чита и Медаковићев "Ефемерис" 3. дио, као и "Културну политику краљевине Југославије 1918 - 1941" Љубодрага Димића, с тим што ову посљедњу, како каже, чита за столом и са оловком у руци.

- Више волим класична дјела иако у посљедње вријеме чешће читам књиге савремених аутора. Без обзира на велике свјетске писце, најчешће се враћам Aндрићу, Селимовићу и Црњанском. Када су у питању драмски писци, највише волим Борислава Михајловића Михиза, Љубомира Симовића и Хенрика Ибзена - нагласила је Чекићева.

Стручна литература

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић рекао је да има врло мало времена да чита књиге.

- Има сувише материјала и докумената за скупштину, сувише папира друге врсте, анализа и извјештаја које читам, тако да ми за књиге остаје мало времена. У периоду док сам имао више времена за читање књига, то је била историјска литература те романи из те категорије - каже Радојичић и додаје да у посљедњој години није имао времена за читање и белетристику.

- У току годишњег одмора вјероватно ће бити више времена за читање, али још се нисам психички припремао за ту фазу јер смо још у фазону скупштинског засједања - казао је Радојичић.

Aкадемски сликар Младен Миљановић истиче да није велики обожавалац форме романа или поезије иако воли да посјећујем вечери поезије млађих бањалучких аутора.

- Од књига које немају превелике везе са мојом струком, а да волим да их повремено читам су књига Владимира Пиштала награђена НИН-овом наградом, "Тесла, портрет међу маскама" и паралелно са њом Кустуричина књига "Смрт је непровјерена гласина". То ми је као освјежење од струке! С друге стране, омиљени су ми наслови из области филозофије и теорије Жана Бодријара, Жака Рансијера, Валтера Бењамина или Бориса Гројса - прича Миљановић.

Кућна библиотека

Књижевник и сатиричар Ђорђе Латиновић истиче да чита много, различиту литературу, на свим мјестима и у свим приликама.

- Читам све: од јеловника, новина, туристичких водича, умјетничких каталога, до дебелих неразумљивих филозофских књига. Читам на службеном путу, на одмору, на послу, читам код куће, у канцеларији, у ауту, аутобусу, на плажи, у авиону, у кревету, на ЊЦ шољи... Мој репертоар је широк и различит. Трудим се да сваку књигу коју читам и имам и тако је настала кућна библиотека од десет хиљада књига од студентских дана до данас, у стану, подруму, шупи, код комшије, родбине.... - открио је Латиновић.

Он прича да је ових дана завршио читање два романа, младог руског писца који пише на француском: Aндреја Макина "Француско завјештање" ("Гонкурова награда") и младог шпанског писца Хавијера Серкаса: "Војници Саламине", бриљантну књигу о човјеку и хуманизму у трагичном времену шпанског грађанског рата и сукобу идеологија.

- Препоручујем за читање двије танке књиге - Умберта Ека - "Разговор о крају времена" и Aлберта Мангела - "Са Борхесом". За сваки одмор унапријед одаберем и понесем десетак књига. Због ограничености времена престао сам да читам научну фантастику. Редовно читам књиге и студије из политологије, социологије, филозофије и посебно међународних односа, јер ми је то потребно за посао који обављам - нагласио је Латиновић.

Глумац и редитељ Никола - Коља Пејаковић каже да у посљедње вријеме нема времена да се посвети читању књига.

- Ништа не читам, само гледам слике - каже Пејаковић.

Селимовић и Стендал

Замјеник градоначелника Бањалуке Јасна Бркић истиче да се углавном враћа класицима и да користи вријеме љетног одмора да поново прочита нека капитална књижевна дјела.

- Поново читам "Тврђаву" Меше Селимовића. Волим и новије и модерније ауторе, нарочито романе које понекад прочитам и у даху ако ме тема привуче. Имам јако мало времена за читање због природе посла којим се бавим, али врло радо читам кад год имам слободног времена. Када идем на одмор, углавном понесем са собом лакшу, белетристичку литературу која ме опушта - рекла је Бркићева уз напомену да још није припремила литературу за овогодишњи одмор, али да ће сигурно у њеном коферу бити и нека добра књига.

Књижевница Aлександра Чворовић прича да је с обзиром на њено занимање библиотекара и додатну књижевну професију увијек окружена књигама.

- Обично правим неке комбинације, нпр. ако узмем нешто класично, послије читам нешто савремено. Желим да знам шта се тренутно дешава у свијету, али не желим да изгубим ни осјећај за оно што се прославило као вриједно у књижевности. Читам и стручну литературу за докторат који ћу ускоро спремати, а то је сада "Посткултура" др Јелене Ђорђевић - каже Чворовићева.

Она додаје да јој се од савремених писаца допадају дјела Харукија Муракамија.

- У међувремену сам поново читала Стендала, а за одмор сам узела "Хадријанове мемоаре", који су подстицајни и у стваралачком и у интелектуалном смислу. Човјек који се бави културом мора стално бити у контакту са књигама и мора стално читати - сматра Чворовићева.

Композитор и аутор химне Републике Српске Младен Матовић истиче да је окупиран стручном литературом.

- Пошто сам у фази завршетка постдипломских студија и писања обимног и озбиљног научног рада, у потпуности сам посвећен читању и прелиставању стручне литературе. Нажалост, тренутно нисам у могућности да изађем из тог оквира и прочитам нешто друго - иначе се увијек радо враћам класицима у којима сваки пут проналазим нешто ново - рекао је Матовић.

Музичке биографије

Диригент Српског пјевачког друштва "Србадија" Десанка Тракиловић прича да најчешће чита књиге које су у вези с њеном професијом.

- Имам одличну књигу композитора Светислава Божића "Жамор лета", која је веома дирљива. Волим литературу која се наслања на стручне књиге, као што је књига "Партитура мог живота" диригента Зубина Мехте или "Хроника мог живота" Игора Стравинског. На одмору читам књиге Љиљане Хабјановић-Ђуровић. Недавно сам прочитала књигу "Смрт је непровјерена гласина" Емира Кустурице, која ми се јако допала - испричала је Тракиловићева.

Лингвистика  

Лингвиста Милорад Телебак каже да чак ни на одмору не посеже за лаганијим штивом и дјелима из области белетристике већ само за стручним дјелима у вези са својом професијом.

- Читам само стручну литературу. Остало ништа не читам, чак ни новине. Само се бавим стручним књигама. Све што је лагано не вриједи, само тешке ствари воде ка успјеху - сматра Телебак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана