У Хрватској чак 78 одсто младих живи с родитељима, у Шведској 12 одсто
ЗАГРЕБ - Хрватска се поновно нашла на самом врху неславне листе земаља Европске уније кад је ријеч о просјечној доби у којој се дјеца осамостаљују и напуштају родитељски дом.
Према најновијим подацима Евростата, мушкарци из Хрватске просјечно су прошле године одлазили од родитеља тек с 34,7 година, а жене с 32 године. У Хрватској чак 78 одсто младих од 18 до 34 године живи с родитељима, док је у Шведској таквих – 12,5 посто, пише "Јутарњи лист".
- Јужне државе традиционално одржавају битно јаче породичне везе од оних на сјеверу и културолошки је прихватљивије остати с родитељима дуже, једнако као што се од дјеце очекује високи степен бриге о старијим родитељима. Осим културолошких, ту су и економски разлози јер се у Хрватској објективно тешко осамосталити због велике скупоће станова у односу на просјечне плаће те непостојања учинковите и широкодоступне стамбене политике - истиче др. Иван Чипин с Катедре за демографију загребачког Економског факултета.
Међутим, дио стручњака ипак с одређеном сумњом гледа на ове податке те истиче како Евростат није предочио јасну методологију доласка до ових података. Увјерени су како Евростат у дјецу која живе с родитељима убраја и “дјецу” која су већ засновала своје породице и који живе с родитељима у истој кући, иако не нужно и у истом домаћинству.
У Хрватској, посебно у сеоским срединама, уобичајено је да у приземљу живе родитељи, на првом спрату једно, а на другом друго дијете са својим породицама. Ако Евростат и њих рачуна као “дјецу која се нису осамосталила”, онда тако висока доб осамостаљења од родитеља за мушкарце – готово 35 година и готово 2,5 године више од другопласираних Бугарске и Словачке – много више има смисла.
Када ступају у брак
Упозоравају како је просјечна доб за ступање у брак у Хрватској 29 година за жене и 34 године за мушкарце: с обзиром на размјерно висок удио ожењених и уданих у Хрватској, повежу ли се ови подаци с подацима о просјечној доби одласка из родитељског дома, намеће се закључак како статистика и многе који су већ засновали властиту породицу рачуна као оне који се још нису “осамосталили”.
Такође, док се просјечна доб одласка из родитељског дома на нивоу ЕУ незнатно смањила током прошлих 10 година (с 26,5 на 26,4 године), у Хрватској се она повећала, и то за немалих 1,8 година за оба спола (с 31,6 година на 33,4 године). Међутим, оно око чега се сви слажу јесте да Евростатови подаци сасвим сигурно не гријеше у регистровању тренда: на сјеверу Европе од куће се одлази практично на дан стечене пунољетности, а вишепородична домаћинства у том дијелу свијета ријетки су изузеци.
Према јуче објављеним подацима, у Шведској, Финској и Данској просјечна старост дјеце која одлазе од родитеља је око 21 године: ради се о просјеку, што јасно указује да се многи млади од родитеља одселе прије. При дну листе су и Њемачка, Француска и Аустрија, у којима млади одлазе од родитеља у доби до 23. до 25. године.
На врху листе, након Хрватске, гледајући оба пола заједно, слиједе Словачка, Италија, Бугарска, Малта, Шпанија, Португалија, Грчка… углавном државе јужног и медитеранског круга.
Мушкарци се, посебно у том дијелу Европе, селе битно касније од жена, а према Евростату, апсолутни су прваци Хрвати с готово 35 година. Ни у једној држави жене нису биле старије него мушкарци кад су, према статистичком просјеку, напуштале породични дом. Мушкарци су просјечно у том тренутку били старији од 30 година у девет земаља, а жене су прешле 30. у само једној држави чланици ЕУ – Хрватској.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
