Тврђаве пишу историју

Према ријечима историчара, овај споменик историје представља зачетак средњовјековног града, који је основао босански краљ Твртко И 1382. године, а око којег се у вријеме Стефана Вукчића Косаче формирао значајнији град и утврђење.

На тврђави се сачувао један дио одбрамбеног зида на југоисточном углу из најстаријег босанског периода.

Радикална реконструкција обављена је у вријеме турске доминације, када тврђава задобија данашње габарите, облике и висине, све до одбрамбене круне са отворима за топове. Средином 16. вијека тврђава се помиње као Јака Кула или као Кула Aбаспаше. Почетком 18. вијека реконструисали су је Млечани и од тада датира данашњи назив. Садашњи изглед тврђаве углавном су дали Aустријанци, који су 1833. године извели низ доградњи. Тврђава тада постаје један од најзначајнијих фортификацијских пунктова у граду.

Непосредно изнад ње уздиже се, у посљедње вријеме и те како позната, тврђава Канли Кула или Крвава кула.

Она се налази на крајњој сјеверној тачки Старог херцегновског града и представља дио његовог сложеног фортификационог система. Већим дијелом је подигнута на чврстој кречњачкој стијени, на висини од око 85 м над морем и својом величином и положајем доминира градом.

Канли-кула се први пут у писаним документима помиње средином 17. вијека код турског путописца Евлије Челебије. Тачно вријеме њеног подизања се не зна. Више фаза градње, које се уочавају у њеним зидним масама, наводе на закључак да је њен развој текао дуже вријеме. Извјесно је да је временом претрпјела знатне измјене и разарања, па је данас тешко утврдити вријеме њеног настанка, мада се чини вјероватним да су прво камење древни неимари поставили још у средњем вијеку. Свој данашњи облик тврђава је добила у вријеме турске доминације Херцег Новим, највјероватније средином 16. вијека. Зидана је претежно од грубо тесаног локалног камена везаног кречним малтером. На основу начина зидања и положаја које заузимају, за поједине сегменте тврђаве могуће је утврдити приближно вријеме њихове градње. Тако би извјесне ниже партије западног зида и југоисточне куле могли бити из времена ране употребе ватреног оружја. Коначни облик тврђави дали су Турци, док су Млечани, послије заузећа Херцег Новог, обавили одређене поправке, јер је тврђава у рату била знатно оштећена.

Првобитно је Канли-кула имала само једну капију, са јужне стране, која је водила у град. Касније, у њему је формиран нов улаз који и данас служи.

У унутрашњости тврђаве мало је објеката сачувано. Посебно је занимљива посве добро очувана цистерна, која се налази у западном дијелу комплекса. Очигледно је да је цистерна у неком времену изгубила своју првобитну намјену и претворена је у затворску ћелију. На свим зидовима цистерне налазе се бројни цртежи различитих типова галија, представе риба, грбови, крстови, имена и датуми. Сви цртежи су урезани у малтер и њих су, извјесно је, извели затвореници који су своје казне издржавали у овој "ћелији". Цртежи галија су блиски типу галија које је Турска користила током 16. и 17. вијека, па се може закључити да је цистерна у затвор претворена веома рано и да су је Турци за ове сврхе користили веома дуго, све до краја своје владавине Херцег Новим, о чему свједочи урезана 1687. година.

Данас је Канли кула адаптирана у модерну љетњу позорницу и домаћин је музичких и филмских фестивала.

Тврђава названа Шпањола од стране локалног становништва смјештена је у горњем граду, задржала је своје име и данас, премда су је Турци поново градили око 1539 - 1548. године, на мјесту гдје су је изградили Шпанци накратко освојивши град 1538 - 1539. године и од Шпанаца вуче своје име. Због стратешких предности, тврђава Шпањола смјештена је на сјеверозападној страни града на надморској висини од 170 м и доминира улазом у Бококоторски залив. Са ње се пружа широки видокруг на пространу територију. Тврђава је опасана масивним зидинама са четири истурена кружна бастиона на угловима. Шпањола је увијек имала својство утврђења војног карактера, све до почетка 20. вијека. У Другом свјетском рату, неко је вријеме била затвор.

Данас Херцег Нови, који, "сједи на крај мора и таласе броји низ пучину" већ седми вијек заредом са свога стрмог бријега, са својих кула, скалина и звоника гледа пут мора. Ћуте новске зидине и тврђаве и чувају тајне и приче прошлости. Па и онај страшни подвиг новског кнеза Лазара, браниоца Новог, који је видјевши да је одбрана на издисају, својом руком убио жену и двије кћери, да живе не падну Турцима у руке.

Цитадела кула

У Херцег Новом још је постојала и тврђава Цитадела, кула са зидинама грађеним за вријеме различитих освајача, о чему из млетачког периода стоји већ поменути натпис из 1702. године близу капуцинског самостана. У њеним темељима треба тражити трагове зачетка Херцег Новог. Страдала је за вријеме потреса 1979. године и срушила се у море.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.