Творац нововјековне српске државе

Вожд Карађорђе је био признат и од стране великих војсковођа, а мало поузданих података има о његовом животу прије устанка, па су многи догађаји преточени у легенду или су обавијени тамом.

Aустријско-турски рат

Рођен је 15. новембра 1752. (према неким изворима 1762) године у Вишевцу у Османском царству, а био је поријеклом из сиромашне породице. Његови родитељи били су Петар и Марица Живковић из Маслошева. Бројна породица се више пута пресељавала, а најдуже је боравила у Загорици. У Тополи се настанила послије Кочине крајине.

У јесен 1785. или у прољеће 1786. године Ђорђе се оженио Јеленом Јовановић из Маслошева. Потом је, из више разлога, био принуђен да бјежи с породицом у Срем, гдје су остали до краја посљедњег аустријско-турског рата. Бјекство у Aустрију 1876, као и оно из 1813. године, два су најтежа тренутка у Карађорђевом животу.

Пред краја аустријско-турског рата, 1787. године Карађорђе почиње да ратује на страни Aустрије против Турака. Као подофицир ратовао је не оклијевајући да се огледа са непријатељем и убија угледне турске јунаке.

Средином 1791. године закључује се мир. Карађорђе добија унапређење и медаљу за храброст и одмеће се у хајдуке, гдје предводи велику хајдучку дружину. Послије опадања хајдучије 1793. године он се повлачи и живи мирно са породицом у Тополи.

Догађаји пред устанак

Свиштовским миром окончан је посљедњи аустријско-турски рат у којем су Срби као добровољци учествовали на страни Aустрије. Овај мир није донио Србима ослобођење од турске власти, већ само амнестију.

Први српски устанак отпочео је као локална буна против дахија, а прерастао у прву фазу српске револуције. Претходио је Другом српском устанку 1815. године који је на крају довео до ослобођења и стварања модерне Србије. 

Краљ у то вријеме доноси повећање зулума који су Турци чинили над српским народом, а сам повод за Први српски устанак је био крвави догађај, познат као сјеча кнезова.

Устанак

На народном збору у Орашцу Карађорђе је изабран за вођу устанка и тако је стао на чело измученог српског народа у борби против Турака 15. фебруара 1804. године. Карађорђе је лично обилазио народ и договарао са осталим вођама ток борбе и припреме за устанак. Као строг и досљедан, уживао је ауторитет у народу и међу другим вођама. Остало је записано да су га се плашили због пријеке нарави и због спремности да без компромиса дође до циља. Иза њега су остале многе побједе над бројнијом и опремљенијом турском војском на Иванковцу, Мишару и Делиграду.

У скоро десетогодишњој борби српских устаника против огромног Турског царства (1804-1813), Карађорђе је био прва личност. Његова дјелатност била је најзначајнија и најплодоноснија 1804, а сасвим другачија посљедње године устанка. Првих устаничких дана, кад је била најпотребнија, запажена је његова "неуморима дејателност". Осим што се одликовао у сакупљању, организовању и храбрењу посрнулих, он је заузео радикалан став према потурицама и колебљивцима. Против устаника Турска је редовно слала своју војску под командом румелијског и босанског везира, којима су се стално придруживале одметничке видинске чете Пазван-оглуа и његовог насљедника. Свим тим нападима устаници су успјешно одолијевали, са изузетком 1809. и 1813. године.

Смрт

Карађорђе је покушавао да се ослони на Русију и 1807. године створена је нека врста српско-руског војног савезништва, што је окончано за Србију крајње неповољним Букурештанским миром 1812. године. На основу тога мира Срби би добили аутономију, а Турци би се вратили у Београд и опет управљали Србијом. Тада долази до неслоге међу људством што се одразило и на дјеловање и акције народа.

Карађорђе увиђа да је даља борба узалудна и одлучује да 1813. године са још неким вођама устанка побјегне у Aустрију, а затим у Русију.

Он је по повратку у Србију 1817. године, како би се са Милошем Обреновићем договорио о заједничкој акцији за ослобођење, убијен у ноћи између 13. и 14. јула те године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.