Три деценије скупља новине од Камчатке до Републике Српске

- Дуги низ година скупљам новине и волио бих да у својој колекцији имам и један примјерак ваших новина. Част би ми била да своју колекцију обогатим једним примјерком "Гласа Српске", посебно зато што до сада нисам имао прилику да прелистам нити један лист из РС - објаснио је у свом мејлу.

Овим необичним колекционарством Кирилов је почео да се бави прије 30 година. Иза себе има десет година куварског искуства, а с обзиром на то да веома воли да чита новине ту страст је претворио у интересантан хоби.

- Читање новина ми је омиљена разонода. Посебно сам заинтересован за политичка дешавања у мојој земљи, али исто тако у региону и цијелом свијету - каже Кирилов.

Сматра да свако, осим посла којим се бави у животу, треба да има нека друга интересовања.

Он је за себе изабрао баш овај хоби.

- Почео сам са прикупљањем новина из земље, па сам колекцију проширио онима из регије. Међу њима су и бројна издања публикација многих фабрика, великих произвођача и разних организација - прича Кирилов и додаје да данас његову велику колекцију чине публикације из цијелог свијета.

У својој колекцији има око 6.000 листова из 135 земаља, на 168 језика. Посебно је заинтересован, каже, за новине које излазе први пут.

Пажњу му привлаче и посебна издања посвећена одређеним личностима, али и она која се баве питањима Бугара у иностранству.

- Колекција је смјештена у два велика кабинета, а новине држим на одговарајућим температурама. Од зуба времена листове чувам тако што их пакујем у пластичне врећице - прича Кирилов.

Најстарији лист датира из 1856. године. Ријеч је о часопису "Река", који је објављен на руском, бугарском и турском језику.

- Имам и интересантан сувенир из Кине, направљен у Хонгконгу. Тај сувенир представља украс у који је уклесан назив званичних новина из Хонгконга - казао је Кирилов.

Из колекције издваја новине на 12 угрожених језика који се говоре у Дагестану у Русији.

Међу раритетима су и новине са Камчатке, на необичним језицима тамошњег становништва.

- Занимљиве су новине које су излазиле у Бугарској до 9. септембра 1944. године - њих имам преко 300 - истиче Кирилов.

За овог колекционара публикације имају сентименталну вриједност, а многе од њих имају, како каже и библиографске вриједности.

Није било лако доћи до свих ових примјерака, истиче, али увијек је налазио начин да дође до свога циља.

Некада је слао писма редакцијама, звао телефоном, а данас му је са појавом интернета тај посао умногоме олакшан.

Кирилов је ожењен васпитачицом и са њом има кћерку која студира туризам. Породица му пружа велику подршку и помоћ када је ријеч о одржавању листова и просторија у којима су смјештени.

- Љубав према овом хобију пренио сам и на своју кћерку, која сваки слободан тренутак користи да ми помогне. Чак су и неки моји листови помогли њеним пријатељима из иностранства за потребе студирања, за семинарске радове, есеје и испите - казао је Кирилов.

Додаје да је до сада имао три изложбе своје богате колекције, а листове је представио два пута публици у Ихтиману и једном у Самокову.

Aмбиција му је каже, да сљедећа изложба буде постављена у Софији.

- Не могу да издвојим посебно нити један лист из своје колекције. Сваки ми је драг на свој начин, јер имају неке своје приче - одакле су стигли, о чему пишу... Чак ми неки од пријатеља често кажу кроз шалу да више волим своје новине него супругу - закључује Кирилов.

Колекционари

Колекционара попут Кирилова у Бугарској има неколико и каже да се сви познају и приватно друже.

- Волимо да се окупимо, да разговарамо како о нашем хобију, тако и о многим животним темама. Када неко има два или неколико истих примјерака мијењамо се - каже Кирилов.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.