Тjерају ли централне банке свијет у све веће сиромаштво

Ово су само неки од наслова који посљедњих неколико мјесеци “носе” и пуне насловне странице свјетских медија, али и изазивају страх и осјећај велике неизвјесности код обичних људи шта ће бити сутра. Стручњаци упозоравају да су могући и неки од најцрњих сценарија, јер су узроци актуелне финансијске и економске кризе, коју је продубила енергетска, далеко дубљи него што већина обичних људи може да и претпостави.

Упозоравају да је рат у Украјини само убрзао један процес који је започет још прије пар година, када су у вријеме пандемије вируса корона централне банке широм свијета одштампале огромне количине новца, што сада долази на наплату.

Да ли смо на прагу велике депресије попут оне из 1929. године када је сваки четврти Американац био сиромашан? Како је до тада економија САД била водећа и у неку руку покретач развоја свјетске привреде, тако се и криза прелила у цијели свијет. Посљедице су се осјетиле у свим државама, а најтеже је било у оним индустријски развијенијим.

Како ствари стоје, све смо ближи сличном сценарију, јер они који би требало да свијет извуку из кризе доносе одлуке које га у ствари све више гурају ка ивици једне велике провалије у којој се дно не може ни наслутити.

Рекорди

Према посљедњим подацима, годишња инфлација на нивоу еврозоне износила је рекордних 9,9 одсто, што је за ЕУ до сада било непојмљиво. “Најниже” стопе су забиљежене у Француској (6,2), Малти (7,4) и Финској (8,4), а највише у Естонији (24,1), Литванији (22,5) и Летонији (22).

Стопа потрошачке инфлације у Британији порасла је на 10,1 одсто, вративши се на четрдесетогодишњи максимум, који је забиљежен у јулу. Аналитичари упозоравају на то да ће британска инфлација достићи чак 18 одсто почетком 2023, што је највиша стопа од 1976. године, упркос томе што је Банка Енглеске већ подигла каматне стопе шест пута од децембра. Највећа британска мрежа банака хране упутила је недавно ургентну молбу, упозоривши да се суочава са најтежом зимом икада, јер је све више људи у тој земљи у ризику од глади због погоршања кризе трошкова живота. Тешка ситуације је и у Италији, гдје је она на нивоу од 8,9 одсто. Тако висок раст цијена основних животних намирница и добара за личну потрошњу није забиљежен у Италији од 1983. године.

Ништа боље није ни у Америци, гдје је прошлог мјесеца износила 8,2 процента и креће се близу највиших нивоа из раних осамдесетих година. Најгоре је ипак у Турској, у којој је инфлација премашила 83 процента. Раст потрошачких цијена у тој земљи од 84 милиона становника достигао је у септембру нов двадесетчетворогодишњи максимум од 83,45 одсто, а многи грађани Турске кажу да су се цијене основних добара у неким случајевима више него утростручиле у протеклих 12 мјесеци. Инфлације се, нажалост, прелила и на земље у региону па тако она у БиХ износи око 16 одсто, Србији око 14, а Црној Гори 12 одсто. Примјера ради, инфлација у Кини забиљежила је годишњи раст од само 2,8 одсто и то због, како је појашњено, раста цијена свињског меса на свјетском тржишту.

Необрано грожђе

А како су се уопште Америка и Европа нашле у овом необраном грожђу? Подсјећања ради, током 2020. и 2021. године, америчка влада је убацила чак 5.000 милијарди долара у финансијски систем. Слично је било и у Европској унији, у којој се немилице штампао новац, који је отишао директно, не само компанијама и банкама већ и појединцима и малим предузећима, како би их одржали на површини након што је пандемија замрзнула економску активност и мобилност. И морало је то кад-тад доћи на наплату.

Рат у Украјини и актуелна енергетска криза само су оголили досадашњу погубну финансијску политику америчког ФЕД-а, али и европске и енглеске централне банке. Оне сада покушавају да примијене рецепт који се показао као успјешан у неком ранијем периоду, током седамдесетих, када је тадашњи први човјек ФЕД-а нагло повећао циљне каматне стопе на више од 20 одсто и изазвао вјештаку рецесију, која је потом утрла пут за спектакуларан период економске експанзије САД.

Нови покушаји централних банака да се на исти начин изборе са проблемима које су сами направили чини се да су осуђени на пропаст, јер су и узроци кризе другачији и комплекснији па би самим тим и “алати” за сузбијање требало да буду промијењени и усклађени са новом ситуацијом.

Умјесто тога централне банке у покушају да сачувају свој “кредибилитет” настављају са политиком повећања цијене задуживања, да би изазвале вјештачку рецесију и свјесно повећале незапосленост и снизиле куповну моћ. Другим ријечима, треба учинити људе “просјечно сиромашнијим” да би могли мање трошити, а што би онда, како у уџбеницима стоји, требало да заустави раст инфлације. Јер, ако нема потражње, нема ни раста цијена.

Примјера ради, амерички ФЕД је појачао напоре да истисне инфлацију из америчке економије примењујући огромно повећање каматних стопа с надом да ће умањити потражњу за робом и услугама. Урађено је то сада пет пута. Међутим, упркос подизању камата невиђеном брзином, мало је знакова да ће цијене попустити. Умјесто тога свједоци смо да инфлација наставља да расте. Драстично повећање каматних стопа није дало жељене резултате. Напротив. Оно што забрињава је што централне банке не одустају од новог дизања камата, јер се и даље рачуна да “снажна” америчка и европска тржишта рада ипак могу да толеришу притисак виших трошкова задуживања.

Нови страхови

Све је више оних који критикују један такав приступ, наводећи како су посљедњи извјештаји о инфлацији апсолутна катастрофа те да показују да шта год званичници централних банака раде за сада не функционише.

Упозоравају да су каматне стопе врло груб алат за контролу инфлације, јер могу узроковати озбиљну колатералну штету, али и да подизање стопа не функционише, јер су кривци за ову кризу - корпоративне цијене, енормни трошкови енергије и покидани ланци снабдијевања. Без рјешавања ове три ставке, а прије свега питања нормализације цијена енергената на свјетском тржишту, неће бити спаса за свјетску економију, а прије свега ону европску. Мишљења су и да се централне банке не могу саме борити против инфлације, јер су њихови алати превише тупи.

Због тога постоје и озбиљни страхови да би претјерано повећање камата могло потпуно угушити економију, која већ пати од прекинутих ланаца снабдијевања и вртоглавог раста трошкова сировина и енергије. Ако каматне стопе наставе значајно да расту, то би је могло још више оптеретити. Предузећа неће моћи продавати своју робу и смањиће производњу. Такође, веће каматне стопе значе и да фирме морају платити више за кредите, што ће довести и до пада иновација и улагања.

Покушај да се ограниче цијене енергената на свјетским тржиштима први је корак да би се извукло из ове ситуације. Одлука америчког предсједника да из америчких резерви на тржиште пласира око 15 милиона тона нафте управо је на фону тих нових покушаја да се укроти инфлација, која се понаша попут подивљалог коња, поготово пред предстојеће изборе за Конгрес.

Овај потез је услиједио двије недјеље након што се организација ОПЕК Плус, коју предводи Саудијска Арабија, сврстала уз Русију и пристала да смањи производњу, што је изазвало страховања од новог раста цијена на америчким пумпама. Међутим, остаје нејасно да ли ће Вашингтон посегнути и за забраном извоза нафте, јер су стратешке резерве на најнижем нивоу од 1984. године. То би додатно могло искомпликовати ситуацију у Европи и бацити је у нови нокдаун из којег ће тешко стати на ноге.

Рјешења

Одређене кораке покушавају предузети и у самој Европској унији, у којој разматрају пакет мјера који предвиђа заједничку куповину гаса, увођење механизма за ограничавање цијена на берзи гаса и солидарност међу државама чланицама. Европска комисија је предложила и реформу индекса на холандској берзи плина - ТТФ, који служи као референтна вриједност за Европу. Тај индекс узима у обзир само гас који се доставља гасоводима.

Биће разговарано и о “иберијском моделу”. Шпанија и Португалија су овог љета ограничиле цијену гаса који се користи у њиховој локалној производњи електричне енергије. Док Њемачка и Холандија страхују да би овај модел изазвао раст потражње за гасом, друге земље, на челу са Француском, показују спремност да подрже ту идеју.

Све ово би могла упропастити Русија, која је истакла да у случају ограничавања продајних цијена постоји опасност да у потпуности буде заустављена продаја руских енергената за земље чланице Европске уније. На руку Европе и САД не иду ни посљедње поруке из ОПЕК-а да неће повећавати своју производњу, како би биле снижене цијене црног злата на глобалном тржишту. И треће, затегнути односи између Берлина и Париза пријете да закомпликују ионако тешку и неизвјесну ситуацију у ЕУ.

Имајући све ово у виду, може се закључити да је свијет ушао у једно врзино коло и спиралу из које га сигурно неће извући само мјере централних банака. Све док рат у Украјини не буде завршен, не буду успостављени ранији ланци снабдијевања и укинуте санкције Русији, прије свега оне које се односе на гас и нафту, инфлација ће се понашати попут дивљег коња, којег је немогуће укротити и припитомити.

Друга опција је да у наредних пет-шест година, колико је потребно за изградњу неких нових извора снабдијевања Европа “истрпи” велику инфлацију и рецесију и по цијену сиромаштва. Питање је само колико су на то спремни сами грађани. Све чешћи протести и социјални немири, од Италије и Француске, преко Њемачке и Чешке, најбоље говоре да је вода не само дошла до уста, већ да је све више потребна боца са кисеоником, коју бриселски трибуни за сада немају у складишту.

Ријечи бриселских политичара да траже рјешења за што лакши пролазак кроз ову кризу и олујно вријеме, звуче попут прича за лаку ноћ, јер док не буду ријешени узроци кризе, рестриктивне мјере неће давати резултат, већ ће само све дубље гурати свијет у свеопште сиромаштво и депресију, како физичку тако и психичку.

Нажалост, БиХ ће морати дијелити судбину ЕУ, поготово због монетарног система и пупчане везаности марке и евра. Наравно, не треба заборавити ни на представнике власти, који се протеклих неколико мјесеци својски “труде” да не усвоје укидање пореза и акциза на гориво. Једина наша предност је што имамо довољних количина струје и то по цијенама које су далеко мање од оних тренутних на глобалном тржишту.

Доктор пропаст

Познати амерички економиста Нуријел Рубини, познат под надимком Доктор Пропаст, јер је “успјешно” предвидио економски кризу 2008. године, поново упозорава. Рубини сматра да ће “токсична економска комбинација ниског раста и високе инфлације довести до масовних несолвентности и каскадних финансијских криза широм свијета у наредним годинама”. Његов аргумент се заснива на идеји да улазимо у нову еру за глобалну економију након што су “хиперглобализација”, релативна геополитичка стабилност и технолошке иновације помогле да се инфлација задржи још од хладног рата. Рубини вјерује да ће наша нова ера “велике стагфлаторне нестабилности” бити подстакнута инфлационим трендовима попут старења становништва, климатских промјена, поремећаја у снабдијевању, већег протекционизма и преусмјеравања индустрије, односно процеса враћања прекоморских послова у њихове изворне земље.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.