Традиционална прослава са излетима, печењем и пићем
Први мај, Празник рада, некада широм свијета прослављан као велика светковина и који је проистекао из традиције радничког покрета, обиљежава се традиционално и ове године широм свијета, па и код нас.
Иако, према мишљењу многих, празник из године у годину све више "губи" на вриједности, посебно код млађих генерација, које помало заборављају на његов историјски значај и традицију, и које у њему виде само нерадни дан за роштиљање, излети и традиционални уранци и дан-данас су неизоставни на 1. мај.
Тај дан радничка класа слави у знак сјећања на оне који су прије једног вијека дали животе и изборили се за радничку правду.
Историја празника почела је сада већ давне 1886. године када је 40.000 радника Чикага ступило у штрајк, тражећи боље услове рада и увођење осмочасовног радног времена.
Чикашка полиција је штрајк брутално окончала, а пет радничких вођа осуђено је на смрт, па се 1. мај обиљежава сваке године у знак сјећања на прве жртве борбе за остварење радничких права.
Тог дана широм СAД одржано је око 5.000 штрајкова незадовољних радника са слоганом "Три осмице" - осам часова рада, осам часова одмора и осам часова културног уздизања.
Симбол протеста биле су црвене заставе с натписом "Пролетери свих земаља, уједините се".
Прослава празника установљена је три године касније, а одлуку су донијели представници радника из цијелог свијета на Првом конгресу Друге интернационале у Паризу, прогласивши 1. мај за Међународни празник рада, радничке и синдикалне одговорности.
Традиционално се и у Републици Српској организују првомајске свечаности и радничка окупљања по излетиштима уз обавезно гошћење пићем и печењем са ражња.
Један од неизоставних обичаја јесте првомајски уранак, који се састоји у томе да се 1. маја порани у природу или чак да се ноћ уочи првог маја проведе у природи поред логорске ватре. Најчешће се током уранка спрема неко јело у котлићу, на роштиљу или ражњу. Међу свим народима овај празник је годинама веома распрострањен, а сваки град у свијету има своја традиционална првомајска излетишта.
Према ријечима социолога Ивана Шијаковића, обиљежавање 1. маја, односно Празника рада, у данашње вријеме нема тај "радничко ритуални" или класни карактер какав је имао раније.
- Остало је врло мало од онога што се некада славило као Празник рада, односно резултат радничке борбе и слободе у социјалистичким и другим земљама. Сада је то постала једна формална страна одавања почасти раду - истакао је Шијаковић. Истакао је да овај празник представља само једну успомену на некадашњу моћ синдиката, односно моћ радника.
Социолог Биљане Милошевић наглашава да се 1. мај као Празник рада данас не доживљава уопште у оној форми као што се раније доживљавао.
- Овај празник тренутно има једну потпуно другу димензију у односу на то какву је имао у бившим социјалистичким земљама и државама у којима се он истински доживљавао као Празник рада - рекла је Милошевићева.
Додала је да старије генерације можда још могу и покушавају да испрате његову прославу на коју су и навикли у неким бившим временима.
- То подразумијева, осим одласка на излетишта и роштиљања, и посјету појединим споменицима и полагање цвијећа - истакла је Милошевићева.
Милошевићева је казала да млади људи 1. мај не доживљавају на прави начин, јер нису имали ни прилике да науче тако нешто и немају свијест о значају тог дана за планету.
Наглашава да су људи тренутно фокусирани на неке друге приоритете ради опстанка.
Црвени каранфил
Симбол Празника рада је црвени каранфил. Овај цвијет симболизује крв радника која је проливена у борби за радничка права. Некада се сваког Првог маја црвени каранфил обавезно носио на реверу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
