Традиција се поново рађа

Традиција се чува, она се поново рађа са сваком новом генерацијом. Зато чувар традиције није бесмислица, већ озбиљан и историјски вреднован посао да се заборав заустави и то управо на прагу установе каква је музеј. Управо зато, Музеј Козаре у Приједору не можете заобићи као један од објеката у центру града, али и као простор у коме можете потражити дух старих времена, слике, документе и предмете који свједоче о времену које је прохујало, али које у његовој унутрашњости још траје.

Прве иницијативе за отварање Музеја кренуле су 1952. године мада постоје трагови да је још 1897. године постојала једна музејска збирка. У документарно-историјским записима Српског културно-црквено-просвјетног друштва "Вила" забиљежено је да је тада постојала и читаоница. Прва изложба која је организована у Приједору била је везана за етнолошке предмете. Нешто касније, 1953. године музеју је званично додијељена једна просторија и Мишо Грyић, професор географије у Гимназији, добио је задатак да почне да прикупља музејску грађу. Послије њега на чело ове културне установе дошао је Мишо Гашић који се сматра једним од оснивача Музеја.

- Он је био добар познавалац историје града и његове ратне прошлости и оформио је значајну збирку фотографија, докумената и експоната из рата, па је по многима био бољи познавалац ратних дешавања у Приједору, често бољи од самих учесника - каже директор Музеја Козаре Миленко Радивојац.

Музеј је до сада мијењао седам простора. Претпосљедња локација, до 1984. године, била је објекат познат као Капетанов конак, најстарији објекат у Приједору. Простор је био пун влаге, неуслован и са малим бројем просторија тако да је 1983. године тадашњи Извршни одбор општине донио одлуку да се у трајно власништво Музеју додијели објекат бивше Комуналне школе гдје се он и сада налази. Захваљујући бројним фирмама са подручја општине објекат детаљно саниран.

- Приликом усељења направљене су двије изложбе, једна је била изложба Сретена Стојановића и то је било прво његово представљање у родном граду, јер је био један од најзначајнијих умјетничких имена са ових простора, академик и зачетник модерне југословенске скулптуре, коју смо урадили у сарадњи са Народним музејом из Београда и умјетничком галеријом из Сарајева. Друга је била ретроспективна изложба Драгутина Митриновића, приједорског сликара који је био краковски и париски ђак - подсјетио је Радивојац.

Он је додао да је музеј оправдао своје мјесто на културном небу овог града, поготово од 1993. године од када је до данас организовано око 150 тематских изложби.

- Имамо једну од најреспектабилнијих умјетничких збирки у Републици Српској са око 700 умјетничких радова. Ту су три сталне изложбе и сваког мјесеца по једна тематска изложба. Покушај да увежемо наш рад са умјетницима који су некада овдје живјели је уродио плодом и тако смо добили одређену грађу, која је веома драгоцјена - испричао је Радивојац.

Према његовим ријечима, када је 1993. године Милић од Мачве излагао у овом музеју прихватио је да буде кум музеја.

- То нам је помогло да дођемо до шест радова Милића од Мачве. Послије његове смрти, кум је постао академски сликар Бранко Миљуш који је поријеклом из ових крајева и он је 2000. године Музеју даровао 50 својих најзначајнијих графика. Тај његов легат је од тада порастао на готово 150 његових радова јер сваке године он дарује десетак нових својих слика, али и других умјетника - рекао је Радивојац.

Он истиче да се ова збирка стално повећава, јер је на Музеј "наслоњена" и ликовна колонија "Сретен Стојановић" гдје сваке године 10-12 нових радова дође у збирку музеја. Збирку чини и легат Здравка Мандића, умјетника из ових крајева који је одмах послије Другог свјетског рата отишао у Зрењанин и послије једне своје изложбе у Приједору поклонио 20 својих радова.

- Оно што даје посебну вриједност нашој Умјетничкој збирци су радови првих школованих бх. сликара Пере Поповића и Тодора Швракића, који су учесници прве ликовне изложбе у историји БиХ сликарства која је одржана 1907. године - нагласио је Радивојац.

Музеј има и археолошку, историјску и етнолошку збирку коју чине експонати који свједоче о даљој и ближој прошлости овог краја од око 2100 година прије нове ере, па до неких новијих дана.

Збирка од 700 радова пружа могућност да годишње организују бар двије тематске изложбе и направе избор из те збирке.

Један од значајних пројеката који је реализовао Музеј Козаре је пројекат "Сјећања" који је настао у сарадњи са Историјским музејом из Трента и Aгенцијом локалне демократије. У оквиру тог пројекта је урађено око 70 видео интервјуа са Приједорчанима.

- Пројекат се наставља и на основу тог материјала студенти бањолучке Aкадемије умјетности направили су један документарни филм из три дјела који говори о културној, привредној и ратној прошлости овога краја. Филм је титлован на италијански и приказан у Тренту. Сарадња са Трентом је довела до изложбе о старом Тренту, као и до представљања фотографија "Приједор којег више нема" у Тренту и Роверету, а прошле године и у Турској - испричао је Радивојац.

Он каже да је Приједор познат као град са најдубљом сликарском традицијом тако да увијек настоји да промовише своје ауторе.

- Посебно уважавамо наше локалне сликаре, па је недавно организована изложба Драгана Топића са 40 и Владе Макањића са 57 година сликарског стажа. Музеј је имао и првог цивилног војника у историји балканских земаља, то је био академски сликар Зоран Радоњић који је током свог војниковања урадио магистарску изложбу - истакао је Радоњић.

Радивојац је најавио веома "живу" активност у 2009. години, али које ће и даље отежано реализовати уз рестриктивна средства и чињеницу да већ 22 године дијеле свој простор са Народном библиотеком "Ћирило и Методије" чијим усељењем су морали укинути двије сталне изложбе.

Кућа породице Стојановић

До рата је Музеј имао депанданс – кућу Младена Стојановића гдје се налазила стална изложба "Пали борци града Приједора из Другог свјетског рата", а на спрату је била постављена једна мања изложба посвећена Младену Стојановићу. Објекат је био прилично оронуо и сви покушаји његове санације нису уродили плодом. Сада је у приземљу обновљеног објекта постављена историјска изложба која је везана за породицу Стојановић, са малим нагласком на народног хероја Младена Стојановића.

На спрату је постављен легат Сретена Стојановића са експонатима из збирке Музеја Козаре и умјетничким дјелима које су уступили потомци породице Стојановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.