То што са дјететом радите домаћи не утиче на његов школски успјех
За многе родитеље, помоћ дјеци око домаћег задатка се подразумијева као и брига о томе да ли су јели и иду ли у кревет на вријеме. Намјера им је да тако помогну својој дјеци да на најбољи начин започну нови живот. Међутим, од свих могућих користи које би ово заједнички проведено вријеме могло да пружи, школски успјех вјероватно није једна од њих, установили су истраживачи.
У два велика национална истраживања спроведена на ученицима приватних и државних основних школа у Сједињеним Државама, није установљена значајна повезаност између помоћи родитеља у изради домаћих задатака и дјететовог успјеха у математици или читању.
Без обзира на то колико су одрасли или паметни, или какав је њихов социо-економски статус, мало је вјероватно да ће вријеме проведено заједно вјежбајући математику имати значајан утицај на школско постигнуће ученика.
„Као такви, наши налази доводе у питање деценијско подстицање родитеља да помажу деци и контролишу њихoве домаће задатке", наводе аутори у извјештају објављеном у Journal of Research in Childhood Education, преноси Сајенс алерт.
Питање о томе колику помоћ родитељ треба да пружи око домаћег задатка је једно од оних о којем се у академској заједници расправља већ дуже вријеме. Исправан став родитеља могао би да код дјеце развије љубав према учењу. Превише ангажовања, пак, може више умањити школске резултате, него што ће помоћи.
Ни родитељима не прија увијек ова обавеза. Истраживања указују да родитељи доживљавају рад на домаћем задатку као стресан подухват, што доводи до напетости и притиска у кући. Често, када је временски рок ограничен, родитељи се одлучују да ураде задатак умјесто дјетета.
Већина ових студија се фокусирала на дјецу виших разреда основне школе и средњошколце, али дјеца у нижим разредима основне школе се налазе у посебно важној фази развоја у којој домаћи задаци имају много већи утицај, било негативан, било позитиван.
Зато су истраживачи покушали да утврде како млађа дјеца, између првог и петог разреда, реагују на родитељску помоћи у изради домаћих задатака.
Аутори су користили податаке националних истраживања од 1997. до 1998. и 2011. године. За разлику од претходних студија, узели су у обзир варијабле као што су социоекономски статус и образовање родитеља, када су анализирали своје резултате.
Чак и када се узме у обзир ниво и интензитет помоћи родитеља у изради домаћих задатака, тим није нашао никакав ефекат на школски успјех.
Аутори не желе са сигурношћу да тврде зашто је то тако, али су понудили неколико објашњења.
Може бити, на примјер, да стрес код куће није погодан за учење. Или је то можда зато што родитељи ураде већину посла, умјесто да уче своју дјецу како да сама размишљају. На крају крајева, родитељи нису обучени као наставници да сљедећој генерацији преносе знања и уче их да читају и рачунају.
„Основна школа служи стицању знања, али још више развоју вјештина и навика код дјетета“, објашњава Катерина Бодовски са Универзитета Пенсилваније која се бави истраживањем образовне политике.
Превелика очекивања такође могу да ометају дјететово учење. Ако дијете осјећа као да му родитељ дише за вратом, то би могло додати непотребан притисак на цијелу ситуацију. С друге стране, много је мања вјероватноћа да ће наставник заузет другом дјецом имати времена да врши овакаву врсту притиска.
Ово нужно не значи да помагање дјеци да ураде домаћи задатак нема баш никакве користи, јер студија није истраживала разлику између врста помоћи коју дају родитељи, већ је посматрала какав утицај има на академско постигнуће. То би, на примјер, у неким случајевима могло да доведе до тога да родитељи проводе више времена са својом дјецом, што може бити од користи за ствари које немају везе са школским постигнућем, попут њиховог менталног здравља.
Родитељска подршка се не искључује
Извештаји из перспективе дјеце сугеришу да су подршка и самопоуздање родитеља повезани са вишим постигнућима, тако да тим истиче да постоји потреба да се направи разлика између различитих врста помоћи родитеља око школских обавеза дјеце.
Аутори признају да иако њихови резултати сугеришу да родитељска помоћ око домаћих задатака не доводи до бољих оцјена, они нису испитивали учење током пандемије ковида 19.
Начин на који је извођена настава од 2020. изненада је довела до чудне равнотеже између наставника и родитеља, а помоћ код куће је вјероватно била кључни фактор за успјешно учење на даљину.
„Ковид је наметнуо ситуацију учешће родитеља у школским обавезама док су наставу пратили од куће. То се веома разликује од помоћи родитеља у изради домаћих задатака када њихово дијете иде на редовну наставу“, напомиње Бодовска.
Ипак, аутори предлажу педагозима и креаторима образовне политике да преиспитају своје ставове о домаћим задацима у будућности.
Тражити од родитеља да помажу у образовном процесу можда није најбољи начин да се образују будуће генерације.
(РТС)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
