Тиктокери - модерни рибари људских душа

Највећи дио проблема и комплетне хистерије у САД због “Тик тока”, јесте његова моћ у свим елементима друштвеног живота, од политике до поп културе, због чега га и политичка елита САД жели ставити под контролу, као што су урадили са другим технолошким гигантима попут “Гугла” или “Мете”. И ту не треба имати илузија у вези са мотивима хајке на ову друштвену мрежу. Оно што “Тик ток” има у односу на остале конкуренте јесте прије свега одсуство државне контроле, а потом брзина са којом допире до својих корисника, а што је највидљивије управо у области поп културе, као најдинамичније области друштвеног живота у модерном свијету.

А осим што је створио озбиљан политички проблем у односима Пекинга и Вашингтона, “Тик ток” заједно са другим друштвеним мрежама постаје пријетња и традиционалним медијима, јер полако, али сигурно преузима публику, нарочито младе који су најважнија циљна категорија.

Борба

Мало је телевизијских кућа, нарочито штампаних медија на Балкану, па чак и у Европи, који се могу похвалити милионским аудиторијом, док са друге стране постоји поплава тиктокера, јутјубера и инфлуенсера на “Инстаграму”, чији видео-снимци на овим платформама за само пар сати достижу милионске прегледе.

Млађе генерације које су дословно од рођења присутне на интернету и које креирају виртуелни свијет више вјерују ономе што каже њихов омиљени тиктокер или јутјубер, без обзира на то што нема стручне или образовне компетенције, него класичним медијима и доказаним новинарима.

То је нарочито видљиво на случају британске принцезе Кејт Мидлтон, чије је тромјесечно непојављивање у јавности изазвало бројне спекулације и теорије завјере. Неистине које су кружиле, али и све већи притисак масе, натјерали су принцезу да сједне испред камере Би-Би-Сија и саопшти да болује од рака и да је на хемотерапији.

Међутим, испоставило се да принцезино обраћање ни изблиза није увјерило младе да је болесна и тако су на друштвеним мрежама почела додатна нагађања и теорије да је Мидлтонова одавно мртва. Низ различитих теорија завјере пласиран је на друштвеним мрежама и испоставило се да млади више вјерују и њих него у оно што тврди реномирани британски медиј.

Оно што је посебно видљиво код “Тик тока”, гледано из сегмента поп културе, јесте начин на који ова апликација врло елегантно из игре избацује конкуренцију, како у виду класичних медија, тако и других мрежа, што наравно не може проћи без њихове реакције. Тако највећа поп звијезда данашњице Тејлор Свифт скоро да и не комуницира са својим фановима путем класичних медија, већ управо путем друштвених мрежа, укључујући наравно и “Тик ток”, гдје пласира одабране садржаје, а њени фанови узвраћају својим материјалима, правећи директну комуникацију на релацији фанови-звијезда. Да не причамо о звијездама феномена јужнокорејског попа такозваног К-попа, који своју енормну популарност широм планете добрим дијелом дугују садржајима које су стварали директно за “Тик ток”, а то је само врх леденог бријега моћи те мреже у индустрији забаве тешкој стотинама милијарди долара и што сигурно неће проћи без правог видљивог и невидљивог рата у вези са подјелом колача, да би се “Тик ток” или ставио под контролу или избацио из игре.

Стручњак за комуникације, оснивач и предсједник управе компаније “Репресент систем” Борислав Миљановић каже за “Глас” да су младим генерацијама друштвене мреже основни, ако не и једини извор информација те да инфлуенсери постају главни креатори јавног мњења.

- Млађе генерације ће пре поверовати неком човеку којег у стварном животу уопште не познају, али кога прате дуго на друштвеним мрежама неко рецимо неком званичном медију у Србији и Републици Српској, који постоје и раде деценијама. То производи такву ситуацију да се може много лакше манипулисати јавним мњењем него што је то било могуће раније - наводи Миљановић.

Уз све то, наглашава, тим свијетом доминира много лажи, спекулација, нагађања, јер друштвене мреже нису медији, то је бизнис као и сваки други.

- Формиране су и направљене тако да привлаче што више пажње и да што више задржавају кориснике на својим платформама. Оне немају одговорност као класични медији за оно што буде саопштено на апликацији и онда наравно да трачеви, полуистине и неистине боље пролазе него класичне вести, које често нису много интересантне - казао је Миљановић и додао да су измишљене приче данашњој публици интересантније и дуже држе пажњу, што је и циљ друштвених мрежа.

Миљановић каже да се о лошем утицају друштвених мрежа све озбиљније полемише на Западу и да све више људи говори о томе да би вјероватано цјелокупно модерно друштво било боље да их нема.

То је видљиво и на примјеру града Њујорка, који је недавно означио друштвене медије као опасност по јавно здравље због њиховог утицаја на ментално здравље младих, поставши тако први велики град у САД који је предузео такав корак.

- Нажалост не верујем да је у овом тренутку могуће да се било шта мења те сматрам да ћемо живети у све већим и већим изазовима када је реч о тачности информација, када је реч о формирању јавног мњења. Мислим да нам тек са вештачком интелигенцијом долази време када ћемо буквално за сваку вест морати да се преиспитујемо да ли је истинита или не - истакао је Миљановић.

Према његовим ријечима, традиционални медији нису у лакој позицији, а једини начин да опстану и задрже дио публике је да остану релевантан извор информација.

- Без обзира на то што ће њихов утицај бити мањи, класични медији морају да се изборе за то да се зна да су информације и садржај који пласирају потпуно тачни. И да људи који желе проверене информације знају и где да их потраже, да су сигурни ко је релевантан извор и ко им може понудити праву вест. То је једини начин да класични медији могу опстати - да се зна ко је извор информације. Нажалост проблем је што и све више медија јури кликове па вести измишљају. Уместо да направе ту причу какао треба, кваре утисак - категоричан је Миљановић.

Култура банкротирала

Професор на Факултету политичких наука у Бањалуци Ђорђе Вуковић сматра да је удаљавање младих од традиционалних медија и вјеровање омиљеним тиктокерима глобални феномен, који се може посматрати из три угла.

- Резултат тога је пад повјерења у традиционалне ауторитете па између осталог и у медије, науку, медицину... То је обиљежје савременог доба, нажалост, које је проузроковано популизмом, банализацијама, конзумеризмом, потрошачком културом, негативним кампањама... Тако да новинарство као традиционални медиј дијели судбину универзитета или здравствених установа. То се видјело и у вријеме пандемије вируса корона, јер смо тада видјели какав однос људи имају према медицинарима, а какав према надристручњацима на друштвеним мрежама - рекао је “Гласу Српске” Вуковић.

Нагласио је да друштво другачије реагује на самозване учењаке на друштвеним мрежама, а са друге стране омаловажава академике и праву науку.

- Па погледајмо само какав однос имају људи према политици, односно људима са искуством и визијом, а какав према појединим популистима. И овдје није ријеч о медијима, већ је то обиљежје цивилизације која је обездушена, површна. То је једноставно глобални феномен - поручио је Вуковић.

Наглашава да, када је формирано такозвано грађанско новинарство, оно је аутоматски значило одрицање од професионализама истовремено омогућујући сваком лаику који има телефон да интерпретира догађај.

- То је био озбиљан ударац новинарству, а на који традиционални медији нису могли да нађу одговор, а све је то пратила политика, која је стављала под контролу медије у ауторитарним друштвима. Дакле, ту се слободно и критичко новинарство потискивало. То је код људи којима је стало до медија слабило повјерење у њих, јер виде да они који се баве тим послом, послије неког изборног циклуса постану савјетници, портпароли, сарадници... Дакле, промијене професију и покажу да су злоупотребљавали рад у њој зарад неких личних, политичких интереса или идеолошке користи - казао је Вуковић.

Поред свега наведеног Вуковић наглашава и да су новинари због тешке економске ситуације, али и мањка храбрости, знања и ентузијазма одустали од истраживачког новинарства, а посветили се “хватању кликова” и тиме је морало да подилази укусу такве публике.

- Дакле, на неки начин има ту одговорности и на медијима, на новинарима, али све је то ипак условљено, као и друге професије, општим стањем и тенденцијама. Историја цивилизације познаје ситуације када култура доживи ту врсту банкрота. Када ослаби повјерење у знање, у професионализам, онда на површину испливају, као што је сада у нашем времену, јутјубери, тиктокери, забављачи и разни шарлатани, а у неким ранијим временима су то били људи који нису ништа друго били до рибари људских душа, бавили се разним полуистинама, једноставно циљ им је био само да привуку пажњу јавности - поручио је Вуковић.

Надаље додаје да борба медија против тиктокера, јутјубера и других најновијих измишљених професија није ништа друго до Сизифов посао.

- То је јако тешка борба. Али одустајање од те борбе значи престати бити новинар, престати радити и само ловити читаност и гледаност, а то значи саучествовати у једној свеопштој декаденцији и урушавању оног друштва у којем живимо - закључио је Вуковић.

Старије генерације

Социолог Иван Шијаковић каже да штампи и телевизији данас махом вјерују припадници старијих генерација, док млади пажњу посвећују само интернету.

- Класична медијска сцена за младе је неинтересантна, трома, неуверљива. Млади сматрају да је садржај у класичним медијима углавном производ одређене политичке струје, да је лажан и слично. Рекао бих да су медији сами себе заробили, посебно телевизија и новине, јер су похрлили да прате политику и свакодневни друштвени ријалити шоу. То је за младе додатно одбојно - говори Шијаковић.

Наводи да су медији сами криви, јер међу њима нема више слободних и независних.

- Такви су врло ретки. Практично су се претворили у навијаче. Једни прате једну политичку струју, други другу, а млади зазиру од тога. Од 20 младих данас ће вам свега троје, четворо њих рећи да гледа повремено телевизију и то филмове и сличне садржаје - поручује Шијаковић.

Он сматра да се млади опредјељују за друштвене мреже, јер њихов садржај има динамику, њихов сензибилитет им је много ближи.

- Младима се чини да учествују у креирању садржаја путем коментара, спотовима које снимају и слично. И јесте истина да они заиста могу учествовати и остварити одређену интеракцију, али то је једна врста лажне слободе и лажног осећаја да они ту заиста учествују. Процес диктирају велике мреже и њихови клијенти. Правила су таква да се људи често изгубе у поплави информација - истакао је Шијаковић, који сматра да класични медији губе трку са мрежама и да ће вјероватно за десетак година, ако се потпуно не трансформишу, бити угашени.

Филмска индустрија

Прилагођени садржаји на “Тик току” шире се попут пожара, у чему филмска индустрија тражи своју шансу. Да је тако видљиво је на примјеру снимка глумца Мајлса Тејлера, који је плесао на свјетској премијери филма “Топ ган: Маверик” 2022. и управо тим снимком дословно је привукао млађу публику у биоскопске сале. Да не помињемо улогу “Тик тока” у стварању феномена “Барбихајмер” прошлог љета. Филм режисера Вила Глука “Било ко осим тебе” лабаво заснован на Шекспировој драми “Много буке ни око чега”, потпуно неочекивано постао је хит на благајнама и зарадио више од 185 милиона долара на глобалном тржишту, уз буџет од 25 милиона долара, зато што је студио “Сони” смишљено након премијере пласирао прилагођен садржаја за “Тик ток”, укључујући вратоломије између својих звијезда Сидни Свини и Глена Пауела, а један од њих добио је 18 милиона прегледа на “Тик току”, док је званични трејлер стигао само до осам. Уз сугестију да гледаоци објављују сопствене рекреације и главна звијезда Свини, која има милионе пратилаца, такође је поново објавила своје рекреације на различитим друштвеним каналима и док сте рекли “Тик ток”, филм од којег нико ништа није очекивао постао је први биоскопски феномен 2024. године.

Б.П.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.