Тихомир Глигорић: РС до 2014. прелази на јединствену евиденцију земљишних књига

Рекао је ово у интервјуу "Гласу Српске" директор Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове РС Тихомир Глигорић.

- Становници ће на једном мјесту, у Геодетској управи, моћи да добију истинит, потпун, тачан и ажуран податак и неће бити више никакве дилеме - истакао је Глигорић.

* ГЛAС: Усвојен је Закон о катастру РС, у међувремену је блокиран од стране Клуба Бошњака у Вијећу народа. Колико је за Српску битно да се то ријеши?

ГЛИГОРИЋ: Закон о катастру омогућиће да РС до 2014. године пређе на јединствену евиденцију земљишних књига и имовинских права. То је једноставнији концепт него да имамо земљишне књиге при судовима и двојну документацију. Становници ће на једном мјесту, у Геодетској управи, моћи да добију истинит, потпун, тачан и ажуран податак и неће бити више никакве дилеме. Код нас је тренутно један пројектовани хаос и садашњом двојном евиденцијом ми не можемо обезбиједити правну сигурност, јер грунтовница ни за 100 година неће имати ажурну евиденцију, она има веома старе податке. С те стране, Закон о катастру је неопходан за све. Клуб Бошњака нема никакве стручне разлоге због којих Закон о катастру није добар. Имали смо 2002. ситуацију да OHR наметне своје законе о двојној евиденцији. Међународна заједница сноси одговорност за то што нисмо подигли своју економију, зашто немамо правну сигурност за улагање. Према процјени Управе, један годишњи буџет РС се практично изгуби због тога. То је директна штета, а шта је индиректна нико стварно не зна.

* ГЛAС: Може ли се до 2014. године направити јединствена евиденција?

ГЛИГОРИЋ: Направили смо план рада до 2015. и потребно је да се обезбиједе све претпоставке, Закон о катастру, измјене и допуне Закона о стварном праву, грађевинском земљишту и о приватизацији државног капитала. Тада ћемо имати правну хармонизацију и Управа ће до 2015. године завршити тај посао. Предвидјели смо до 2015. године 101 милион марака да би се ти послови завршили. Нажалост, у буџету за ову годину нису издвојена средства за то.

* ГЛAС: Како напредују послови који су у надлежности Геодетске управе, а тичу се пописа становништва, домаћинстава и станова у Српској?

ГЛИГОРИЋ: Управа је у оквиру припрема за попис израдила Пројекат регистрације просторних јединица којим су уважене смјернице које је дао Евростат. Одлучено је да се постојећа документација, односно прегледне карте и описи статистичких и пописних кругова, који обухватају око 12.000 просторних ентитета, у потпуности преведу у дигиталну форму. До сада је завршено око 55 одсто овог посла. Одлучено је да до пописа свака зграда добије свој број. Ово још није започето, али уз добру организацију може бити благовремено реализовано.

* ГЛAС: Да ли ће, према Вашем мишљењу, ове године бити могуће обавити попис у РС?

ГЛИГОРИЋ: Урадићемо свој дио посла у задатом року. Врло је важно да Министарство управе и локалне самоуправе организује састанак са општинама да се види шта су локалне заједнице урадиле, јер оне треба да попишу улице, бројеве и без тога пописивач не може да ради попис становништва. Управа може свој посао да уради до јесени, али је важно да се што прије обезбиједи новац, а од укупно 18 милиона марака за попис, 4,6 милиона марака је добила Управа. Ми сада из својих средстава финансирамо све да бисмо постигли планирану динамику, а да имамо тај новац убрзали бисмо све.

* ГЛAС: Шта је са маркирањем граница, када се може очекивати састанак са EUFOR-ом?

ГЛИГОРИЋ: Влада РС је у више наврата тражила да се Aнекс два Дејтонског мировног споразума, који говори о разграничењу међуентитетске линије, коначно ријеши зато што је то међународна обавеза. Нисмо имали саговорника на другој страни, јер ФБиХ не жели то питање да ријеши. Половином 1996. године почели смо то да радимо и обиљежили 60 километара линије код Добоја и тада се стало.

Изненађени смо колико OHR говори о грађанима и о правима грађана, а онда када грађани трпе, неко не жели да се реализује Aнекс два који је искључиво у служби грађана, него се води политика. Са ФБиХ смо размијенили територију, то је дио код Хашана, Кључа, Рибника и код Петрова, а онда је престала свака активност. Ми смо урадили опис међуентитетске границе, користили смо карту БиХ коју је користило Министарство одбране СAД у Дејтону. Линији која је у Дејтону повучена с једним милиметром, на терену је 50 метара ширине. Нашли смо средишњу линију и утврдили опис границе у дужини 1.146 километара између РС и ФБиХ. Предали смо то Влади РС и НAТО-у и EUFOR-у. Aнекс два се мора испоштовати и међународна заједница сноси одговорност што се то до сада није испоштовало.

* ГЛAС: Мислите ли да ће ФБиХ пристати на такво утврђивање границе?

ГЛИГОРИЋ: Међународна заједница има инструменте да неког присили да испоштује међународни споразум. Aко то ФБиХ неће, онда је сасвим лако доказати да она антиуставно дјелује, а за то постоје санкције.

* ГЛAС: Који дијелови граница између БиХ и Црне Горе, Србије и Хрватске нису ријешени и шта се ради поводом тога?

ГЛИГОРИЋ: До сада није усаглашена граница Српске, односно БиХ ни са једном од сусједних држава. Када је у питању Црна Гора, дужина граничне линије износи око 250 километара. Заједничко радно тијело за идентификацију граничне линије је формирано и обавља послове пописа граничне линије. До сада је постигнут висок степен сагласности, а остала су спорна питања у дијелу територије општине Фоча. Када је у питању Србија, граница је око 335 километара. Ту је потребно формирати заједничко радно тијело које би утврдило спорне локалитете, односно хидроцентрале Зворник и Бајина Башта, дио пруге Београд -  Бар који пролази кроз РС и подручје Међурјечја. Што се тиче Хрватске, ту је дужина границе око хиљаду километара, а са Хрватском је спорна граница на ријеци Уни и граница код Неума.

* ГЛAС: Зашто још нису формирана заједничка радна тијела за границе са Хрватском и Србијом?

ГЛИГОРИЋ: Србија и Хрватска јесу понудиле сарадњу, оне такође имају формиране радне групе за усаглашавање око граница као и РС, али тај посао не иде, с обзиром на то да свако из свог угла посматра и има рјешење тог проблема. Aли Хрватској се сада жури зато што има отворено питање, не може ући у ЕУ са неријешеним границама. Aли и поред тога, и даље је са стране Хрватске искључивост, инсистирају на свом виђењу. Не желе да попусте и да нађемо компромис.

Грунтовнице

* ГЛAС: Најављивали сте покретање информационог система који би омогућио становницима да у сваком моменту могу добити електронски извод земљишне књиге?

ГЛИГОРИЋ: Влада РС усвојила је Студију геоинформационог система као подсистема Владе РС. Треба да га ријешимо до 2014. године. То смо започели да радимо и у овом тренутку све оно што је урађено је у дигиталној форми. То је више од 70 одсто, и данас становник РС за три минута може добити посједовни лист у Управи. Грунтовнице више немају разлог да раде тај посао, катастар има могућност да понуди стварно стање, а истовремено у свом историјату документације имамо све власнике који су мијењани.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.