Тихомир Глигорић: Проблеми са државном имовином тек слиједе

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" директор Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове РС (РУГИП) Тихомир Глигорић.

- Изналажење оптималног рјешења и за ово питање ће потрајати. То говорим с обзиром на превелика очекивања неких политичких структура из Федерације БиХ чија јавна иступања индицирају да треба узети у обзир све или ништа. То је позната максималистичка политика. Она може да доведе у питање добре намјере произашле из Прудског споразума - каже Глигорић.

* ГЛAС: Каква је Ваша процјена квалитета пописа државне имовине који је урадио тим OHR-а? Које су предности, а шта су недостаци?

ГЛИГОРИЋ: О квалитету самог пописа тек се накнадно треба изјаснити. Претпостављам да ће предсједници влада, као и предсједавајући Савјета министара БиХ Никола Шпирић, задужити стручне комисије, какве на нивоу БиХ већ постоје, да обаве увид у списак и пратећу документацију да би се могла дати оцјена да ли је тај попис, или како то у OHR-у воле рећи инвентура, потпун или дјелимичан, реално исказан. Да ли је принципијелан у смислу да је по истим критеријумима пописивана имовина оба ентитета, или је било селективног приступа у раду тимова за попис OHR-а, који су периоди узети у обзир. Без увида у наведени попис имовине немогуће је дати претходно мишљење. Стручно мишљење треба нужно да претходи доношењу институционалних и политичких одлука. Само такав приступ представља професионални одговор на ово отворено питање у БиХ.

* ГЛAС: Какву је сарадњу РУГИП РС имала са представницима OHR-а и NATO-а приликом обављања тог пописа?

ГЛИГОРИЋ: Након што смо ријешили нека стручна отворена питања, однос је био коректан. Пружили смо неопходну стручну помоћ њиховим тимовима на терену. Са представницима NATO-а имали смо један састанак на коме су тражили одређену документацију за неке војне објекте. Нисмо могли да удовољимо њиховом захтјеву јер наша комуникација треба да буде са Министарством одбране БиХ. Они су изјавили да је то и требало да раде у смислу пружања помоћи Министарству одбране БиХ. OHR је одустао од првобитне намјере да пописује комплетну имовину "све и свашта", те су то питање свели на попис војне имовине, имовине бивше Територијалне одбране, друштвено-политичких организација (комитети, службе друштвеног књиговодства, робне резерве, неки објекти који су предмет сукцесије бивше СФРЈ и неки полицијски и здравствени објекти).

* ГЛAС: Какви би проблеми сада, послије обављеног пописа, могли да се појаве и како их ријешити?

ГЛИГОРИЋ: Само анализа и вријеме ће показати да ли ће бити неких проблема с обзиром на то да се ради о осјетљивим предложеним имовинским питањима. Из искуства ми је познато да уз то увијек иду и потешкоће и пратећи проблеми. Док се не донесе институционална и политичка одлука наведена имовина у попису, по Уставу БиХ и оквирном Закону о приватизацији на нивоу БиХ, власништво је ентитета Републике Српске и Федерације БиХ. То тако остаје док се евентуално не промијени Устав БиХ.

* ГЛAС: Тренутно не постоје ни политичка сагласност о подјели имовине у БиХ ни рјешење о начину расподјеле. Какво би то рјешење требало да буде?

ГЛИГОРИЋ: Око тог сложеног питања тек треба да се постигне политички и правни договор. Имајући у виду све разлике или досадашња искуства на другим, мање осјетљивим питањима, изналажење оптималног рјешења и у овој области ће потрајати. То говорим с обзиром на превелика очекивања неких политичких структура из Федерације БиХ чија јавна иступања индицирају да треба узети у обзир све или ништа. То је позната максималистичка политика. Она може да доведе у питање добре намјере произашле из Прудског споразума, али питање мјере и уважавања јесте кључни проблем у босанскохерцеговачком друштву.

* ГЛAС: Да ли је OHR овим пописом негирао законе које су наметнули бивши високи представници и значи ли то поништење одредбе Дејтонског споразума да имовина која се налази у ентитетима припада тим ентитетима?

ГЛИГОРИЋ: OHR у посљедње вријеме наглашава да је то само попис и полазна основа за разговоре и доношење одговарајућих одлука у институцијама система и да немају намјеру да прејудицирају доношење било каквог рјешења. То значи да не желе бити у сукобу сами са собом јер су сами високи представници доносили одлуке које се односе на имовину. Очигледно да не желе да ремете постојећу правну регулативу свјесни да би дошли у контрадикторности између нормативног и стварног. Зато свој посао око пописа своде на једну услугу и помоћ БиХ политичарима.

* ГЛAС: Шта ће у овом случају бити са имовином која је пописана као државна иако је већ приватизована?

ГЛИГОРИЋ: Према тумачењима из OHR-а о томе шта треба пописати произилази да приватизована имовина није била предмет пописа. Шта је државна имовина? По Дејтонском мировном споразуму, сва имовина је у власништву ентитета, а оно што је евентуално имовина БиХ може да буде једино ако се ентитети о томе договоре.

* ГЛAС: Како стоји ствар са имовинско-правним односима на путној инфраструктури РС, односно да ли су сва рјешења донесена у предвиђеном року и да ли је било жалби?

ГЛИГОРИЋ: Имовинско-правни односи на цијелој траси аутопута Бања Лука - Добој у дужини од 72 километра, па и управни поступци по жалбама странака који су били у надлежности РУГИП-а, су ријешени. Ријешени су и имовинско-правни односи у дијелу Маховљанске петље која спаја два аутопута.

Коридор 5Ц

* ГЛAС: Колико је посла урађено кад је у питању изградња коридора 5Ц који пролази кроз РС?

ГЛИГОРИЋ: Ту је тренутно застој због отворених питања на нивоу заједничких институција БиХ. Кад се ријеше та питања, ми смо спремни да у оквиру своје надлежности брзо завршимо рјешавање имовинско-правних односа.

A да бисмо то урадили неопходно је да БиХ обезбиједи финансијска средства да би се посао експропријације могао извршити на начин као што је то РУГИП урадила по захтјеву Владе РС на траси аутопута Бања Лука - Градишка и аутопута Бања Лука - Добој.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.