ТЕМА: Ко је човјек који би могао помрсити резултате избора у Америци 2024.

Ови избори би могли бити никад неизвјеснији и интересантнији, поготово ако на црту поново изађу Џо Бајден и Доналд Трампа, двије дијаметрално супротне личности, и ментално и политички. Још већу неизвјесност може донијети и одлука Роберта Кенедија јуниора да се кандидује као независни кандидат, а што је већ унијело велико нервозу у таборима Демократа и Републиканаца.

Геријатрија

Кенеди јуниор је одбацио Демократску странку, традиционални дом његове породице и прве анкете указују како је он постао више него велика пријетња за обје стране. И то из много разлога. Према истраживањима јавног мњења, он тренутно има подршку 22 одсто бирача, а посљедњи независни кандидат који је имао више од 20 одсто подршке годину дана пред изборе био је Рос Перот 1992. године, који је на изборима освојио 19 процената гласова.

Оно што Кенедију јуниору иде наруку јесте то да има велику подршку младих људи. Као знак упозорења за обје стране јесте то да је он био водећи избор за младе гласаче, доби од 18 до 34 године, а у анкетираној популацији 38 одсто њих је изабрало њега.

Данска банка Саксо недавно је објавила своје виђење која су то све потенцијално велика изненађења која се могу десити током наредне године. Према њиховом мишљењу, то је и потенцијална побједа Кенедија на америчким изборима, а до које би могло доћи јер је америчким бирачима доста неједнакости, неправде и вјечних ратова. 

Послије четири године Трампа, а затим четири године Бајдена, ентузијазам бирача за геријатријске кандидате јењава. Бајденова подршка наставља да слаби како привреда и тржиште рада падају. Јавност повезује Бајденово лоше управљање геополитичком ситуацијом у Украјини и на Блиском истоку са растућим цијенама нафте, основних добара и ренте. Трамп има одређену подршку, али због његовог нарцисоидног држања и понашања смањује се број његових тврдокорних присталица.

Икс фактор

Ко је уопште Роберт Кенеди јуниор и какве су му уопште шансе? Презиме Кенеди је најпрепознатљивији бренд у америчкој политици, стављајући чак и династију Буш на далеко друго мјесто. РФК је син сенатора Роберта Ф. Кенедија старијег и нећак предсједника Џона Ф. Кенедија.

Кенедијево поријекло даје кредибилитет естаблишменту за који би прошли независни кандидати и кандидати трећих страна “убили”- предност читавог живота проведеног у политици. РФК јуниор од дјетињства посјећује забаве високог профила, укључујући и ону коју је Френк Синатра приредио свом ујаку Џеку на демократској конвенцији 1960. године. Као резултат тога, Кенеди познаје очеве практично сваког истакнутог модерног Американца, а постоји велика шанса да је срео и њихове дједове.

Његов примарни напад на демократски естаблишмент је да су Хилари Клинтон и Џо Бајден “хушкачи рата”. Он је такође критиковао службу ЦИА као институцију дизајнирану само да обезбиједи више ратова како би се војно-индустријски комплекс одржао на површини.

Кенеди у својој кампањи пропагира окончање војних авантура и ратова за смјену режима, попут оног у Украјини. Како је истакао, ратови у Ираку, Авганистану, Сирији и Либији су САД коштали преко 8.000 милијарди долара, што је 90.000 долара по четворочланој породици. Сматра и како је дошло вријеме да се коначно оконча корупција у Вашингтону, прекине са спасавањем оних који су превелики да би пропали, а који остављају малог човјека на милост и немилост тржишта. Кенеди наводи да корпорације тренутно имају осам трилиона долара у готовини, а њихов допринос пореским приходима износи тек 10 одсто.

Пад империје

Према ријечима овог независног кандидата, снага нације не долази од њених армија. Упозорава како земља постаје све слабија, а не јача у посљедњих 30 година те стога истиче како је дошло крајње вријеме да се оконча империјални пројекат.

- Годишња потрошња везана за одбрану је близу једног трилиона долара. Одржавамо 800 војних база широм свијета. Мировна дивиденда која је требало да дође након пада Берлинског зида никада није искупљена. Требало би да престанемо нагомилавати ненаплативе дугове да бисмо водили један рат за другим. Војска ће се вратити својој одговарајућој улози одбране наше земље. Завршићемо прокси ратове, кампање бомбардовања, тајне операције, ударе, паравојске и све остало што је постало тако нормално да већина људи и не зна да се то дешава. Али то се дешава, стално трошење наших снага. Вријеме је да се вратимо кући и обновимо ову земљу. Америка не може бити империја у иностранству и наставити да буде демократија код куће - став је Кенедија с којим улази у предсједничку трку за Бијелу кућу.

Он има интересантан став и о рату у Украјини. Сматра да је најважније окончати страдање украјинског народа, али и са америчким геополитичким махинацијама које датирају најмање од 2014. Мишљења је и како САД морају да престану да гледају на свијет само кроз непријатељску призму.

Управо ова комбинација фактора могла би га учинити савршеним кандидатом за овај тренутак. Си-Ен-Ен ипак наводи да Кенеди највјероватније неће успјети да порази кандидате црвених и плавих, али и да ће његов изборни резултат сигурно бити важан, јер би значајно могао да утиче на исход предсједничких избора. Кенеди јуниор би, како сматрају, могао да покупи велики број гласова гласова разочараних грађана Америке.

Тас на ваги

Да би Кенеди могао бити велики проблем за обје стране, показало је и истраживање “Њујорк тајмса” и колеџа Сијена. Оно је открило Кенеди јуниор има подршку најмање 25 одсто бирача у кључним савезним државама у којима је Бајден однио побједу над Трампом 2020. године - Џорџија, Аризона, Висконсин, Пенсилванија, Невада и Мичиген. Другим ријечима, улазак Кенедија у изборну трку као независног кандидата промијенило је резултате досадашњих анкета.

Досадашњи избори су, међутим, показали и да је партијска армија одлучујућа за побједу. Многе државе су годинама и деценијама - црвене или плаве, што значи да досљедно гласају за једну странку. Независни кандидати имају проблем да окупе довољно конкурентних држава.  

То је до сада пошло за руком само неколицини независних кандидата, али се ниједан није приближио побједи. Бивши предсједник Теди Рузвелт 1912. године напустио је Републиканску партију да би се кандидовао у Прогресивној партији гдје је добио око 27 одсто гласова - 88 електорских гласова, подијеливши Републиканску партију са демократом Вудром Вилсоном који је на крају побиједио.

Овај резултат је права ријеткост, јер је посљедњи кандидат невећинске странке који је освојио електорске гласове био Џорџ Волас 1968. године. Како наводе амерички аналитичари, чак и ако су бирачи отворени за идеје независног кандидата, углавном на крају гласају за партијског кандидата због забринутости да ће бацити свој глас. За многе грађане је понекад и мање савршен избор бољи него да побиједи кандидат коме се противите.

Кенедијевих тренутних 22 одсто не сугерише да он још увијек може да се пробије кроз двопартијски систем и стави своје име на мапу електорског наредне године. Међутим, његова кандидатура сигурно представља велику пријетњу за Бајдена и Трампа, односно Демократе и Републиканце, јер постоји “опасност” да покупи велики број њихових гласова, мање или више, а који би онда можда могли бити пресудни у новој предсједничкој трци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.