Да ли су земље БРИКС-а на путу да направе неки нови и праведнији глобални поредак

Стога већ многи указују да ће недавно одржани тродневни самит ове организације у Јоханесбургу само убрзати процесе “бриксизације међународне заједнице”, која у великој мјери подсјећа на ентузијазам који је човјечанство захватио у вријеме Бандуншке конференције, великог самита Африке и Азије из 1955. године, и Београдске конференције Покрета несврстаних 1961. године, док други иду корак даље и наводе да постоје велике сличности између овог самита и оснивања Уједињених нација 1945. године у Сан Франциску.

Санкције

Током посљедњих деценија економске санкције су биле једно од првих оруђа које су амерички лидери и дубока држава користили као одговор на спољнополитичке изазове, које су сами креирали широм свијета, покушавајући се поставити у позицију главног и врховног хегемона.

У великој већини ових случајева - од санкција које су уведене Куби 1959. преко оних које су уведене Ираку деведесетих, или оних Ирану, Венецуели, Сирији или Авганистану, изазивале су велики бијес, који је годинама тињао.

Листа земаља које су се нашле на америчком црном списку годинама је постајала само дужа. Предсједник Доналд Трамп је 2018. увео трговинске тарифе Кини. Почетком 2022. Вашингтон је на тај списак ставио и Русију. Све ово подстакло је многе земље и нације да пронађу алтернативе алатима које је Вашингтон користио да спроведе своје санкције.

У периоду од фебруара 2022. дошло је до брзог пораста употребе других валута од стране трговаца. Долар, помоћу којег су САД изградиле своју моћ, све више се почео игнорисати као глобална резервна валута. Направљени су и велики кораци у развоју система плаћања осим Свифт механизма који је дуго био један од главних алата које је Вашингтон користио за спровођење своје хегемоније. Ове земље постепено изграђују и паралелне глобалне институције и стратегије, обликујући другачија правила политичке сарадње, трговине и робне размјене.

Све је некако кулминирало након што је дошло до западних санкција Русији, али и одлуке Кине да се отвореније постави на међународној сцени и буде једна врста миротворца у односима између Саудијске Арабије и америчке мете Ирана. То је онда привукло те двије земље и Уједињене Арапске Емирате, кључног саудијског савезника, ближе ка неамеричком трговинском систему који успоставља БРИКС - којег чине Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република.

Поређења

БРИКС се често пореди и са Г7. Ипак, иако се на неки начин поређење може оправдати, ове двије групе су фундаментално различите по својим амбицијама, структури и еволуцији. Г7 је политички, економски и идеолошки хомоген, док је БРИКС богат различитошћу по свим тачкама. Г7 у суштини предводе САД, а остале, бивше велике силе, несумњиво прихватају то вођство, док у БРИКС-у економска тежина Кине не значи хегемонију Пекинга.

Г7 је глобалистички у смислу да настоји да пројектује своје моделе и морал на остатак свијета, а земље супротстављеног блока су у потпуности фокусиране на свој национални суверенитет. Истовремено, Г7 је очигледно искључив, са Западом који је јасно изнад осталих, док је БРИКС управо супротно - обухвата разноликост различитих цивилизација и култура.

Улога Г7 је да сачува и стари поредак у којем доминира Запад, а амбиција чланица нешто млађег супарника - да изграде елементе новог, разноврснијег и уравнотеженијег свјетског поретка, прије свега међу собом, а затим да даље утичу на еволуцију свјетског система.

Како оцјењују аналитичари, а што се и показало до сада у пракси, циљеви Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужноафричке Републике су развој, не доминација. То ће бити тешко спровести, али земље чланице овог све моћнијег савеза почеле су слагање компликоване слагалице која би, уколико се правилно сложи, могла бити темељ сигурно неког новог и праведнијег свијета, који би био сушта супротност данашњем који се описује као радикални неолиберализам.

БРИКС је већ прије неколико година претекао Г7 по учешћу у глобалном БДП-у, те ова групација чини више од једне трећине свјетске економске активности, а прикључивање нових чланица, односно геополитички земљотрес који се десио на тродневном самиту овог савеза, са епицентром у Јоханесбургу, прикључењем Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата, Ирана, Етиопије, Египта и Аргентине овој организацији, представља својеврсну револуцију послије које глобални међународни односи више никада неће бити исти. Овај чин додатно добија на тежини ако се зна да све чланице БРИКС-а, што садашње, што будуће, имају дубока, жива сјећања на штету коју су њихове државе претрпјеле током неких ранијих вијекова, западне владавине над њиховим земљама. Стога се може слободно извући закључак да је неформални творац БРИКС-а, у ствари, Запад.

Крупни кораци

Самит земаља БРИКС-а, који је одржан у Јоханесбургу, открио је да ће земље чланице, уз помоћ нових чланица, које су добиле ексклузивне позивнице, а то су Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати, Иран, Етиопија, Египат и Аргентина, наставити оно што су већ започеле - да стану у крај себичној доминацији Запада у глобалној политици, економији и финансијама.

Један од процеса је и дедоларизација, односно изналажење нових финансијских инструмената за смањење зависности незападних економија од долара, америчког моћног оружја које је коришћено у хибридном рату против остатка свијета.

Иако се говорило о увођењу нове заједничке резервне валуте на самиту у Јоханесбургу, како би се разбио монопол долара у свјетским финансијама, то је за сада остављено по страни. Схваћено је да би практичнији начин био побољшање тренутно растуће праксе коришћења националних валута у трговини између земаља БРИКС-а. Јуан и рубља чине више од половине кинеско-руског комерцијалног промета. Русија прихвата рупије за нафту коју испоручује Индији, Бразил тргује јуанима са Кином...

Друга веома значајна ствар, поред самог проширења и примања у савез нових чланица, јесте оснаживање Нове развојне банке (НРБ), чија је шефица Дилма Русеф истакла да је крајњи циљ да она постане алтернатива Међународном монетарном фонду и Свјетској банци јер има подршку много моћних економија, моћнијих од Г7. Примјера ради, трговина међу чланицама БРИКС-а порасла је у протеклих пет година на 422 милијарде долара, а БРИКС банка је била канал за такве трансакције. Са уласком нових чланова тежина ове банке ће бити још већа.

Нови чланови

Трећа веома значајна ствар јесте да су у овај савез позвани и Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати, Иран, Етиопија, Египат и Аргентина. Ради се о државама растуће економске и политичке моћи, које имају значајне факторе глобалне енергетске безбједности, са великим међународним утицајем и које се боре за равноправност у свијету, попут, рецимо, Египта и Аргентине.

Поједини економисти су већ израчунали да ће укупан друштвени производ БРИКС-а у глобалном БДП-у сада бити 37 одсто. Земље које су предложене за чланство су многољудне, и ту су Етиопија са више од 110 милиона становника, Египат са више од 120 и Иран са више од 85 милиона грађана, а и без њих овај савез већ покрива 40 одсто свјетског становништва. Све нове чланице активне су и у процесу дедоларизације и нису уводиле санкције Русији те играју активну улогу у оквиру кинеског Појаса и пута.

Он што је још значајно јесте да ове земље имају претежно младо становништво, што све заједно отвара нови потенцијал како за економију, тако и за технолошки развој. Ради се о земљама које ће представљати кључне регионалне полове у будућем свјетском поретку.

За неке је изненађење Етиопија, али ради се о стратешки веома важној земљи на Рогу Африке која ће бити кључна за трговину не само у Африци него и ширем Индијском океану. Она је важна јер је и учесник афричке транспортне инфраструктуре захваљујући прузи Џибути - Адис Абеба која је изграђена у оквиру Појаса и пута и која даје стратешку дубину кинеском економском продору у Африци.

Све ово се дешава у тренутку када Запад кроз разне самите за “демократију” и концепте попут “свјетског поретка заснованог на западним правилима” покушава да свијет подијели на подобне и неподобне. Одговор из Јоханесбурга, са самита БРИКС-а, недвосмислен је и јасан, и указује да западне земље све више тону у сопствени живи пијесак који су спремиле за друге.

Декларација

На самиту у Јоханесбургу земље чланице БРИКС-а усвојиле су и декларацију у којој је истакнуто како је неопходна свеобухватна реформа УН, укључујући Савјет безбједности, како би оне постале више демократске, репрезентативније, ефикасније и дјелотворније. Наведено је и да ове земље подржавају суверенитет и територијални интегритет Сирије, али је и упућен позив да се подрже директни преговори који воде ка одрживом рјешењу проблема између Палестине и Израела. Истакнута је и забринутост због ситуације у Сахелу, а посебно у Нигеру. У декларацији је потврђена и потреба да се иранско нуклеарно питање ријеши мирним и дипломатским средствима. На крају је наведено и да су земље БРИКС-а за мирно рјешавање сукоба у Украјини кроз дијалог и дипломатију, укључујући иницијативу афричких земаља.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.