Телефони саставни дио пернице

Данијела Стоканић
Телефони саставни дио пернице

Употреба мобилних телефона, таблет рачунара, а самим тим и интернета посљедњих неколико година је свакодневна и међу дјецом у нижим разредима основне школе, а чак и у предшколском узрасту.

Није ријетка појава да малишани чак и у нижим разредима основне школе имају модерне мобилне телефоне, са напредним функцијама. Проблема са том чињеницом је много: од тога да се она дјеца која немају мобилни телефон осјећају мање вриједном, до тога да телефоне користе за снимање вршњачког насиља.

Стручњаци стално упозоравају на то да дјеца млађа од 12 година не би смјела да користе мобилни телефон, за шта постоји много разлога.

Контрола у школи и код куће

Школски психолог Љупка Бјелошевић свједок је честе употребе мобилних телефона код дјеце, те да их ученици свакодневно носе у школу.

- У основној школи у којој радим правило је да се мобилни телефони могу носити, с тим да се искључе за вријеме часова, да не би била ометана настава. Сматрам да је то правило један од највећих проблема, због погрешног усмјеравања пажње за учење - рекла је Бјелошевићева.

Она је додала да, без обзира на то да ли је звук искључен, дјеца стално провјеравају да ли им је нешто стигло и на тај начин ометају свој процес стицања знања. Код куће док уче, дјеци је потребно обавезно одузети телефоне.

- Због модернијих телефона, што бисмо данас рекли "паметних телефона", који омогућавају приступ интернету, постоје разне злоупотребе, али и добре ствари - казала је Бјелошевићева.

Телефони, истакла је она, подстичу и разлику међу дјецом.

- Постоје богатија дјеца са најмодернијим телефонима и она која их уопште немају, што утиче и на њихову слику о себи и нарушавање њиховог самопоуздања. Међутим, родитељи не би требало да се воде тим утицајима и поређењима са другом дјецом кад се одлуче да дјеци купе телефон - поручила је Бјелошевићева.

Дописују се и кад сједе једни поред других

Овај мобилни уређај, између осталог, ствара проблем и у комуникацији између ученика.

- Дјеца се све мање друже и разговарају, а дешава се да се порукама дописују чак и кад су једни поред других, користећи интернетске скраћенице. Кад сам, једном приликом, за вријеме наставе питала ученика седмог разреда за мишљење о нечему, дијете ми је само показало палац и казало лајк. Исто тако ученик ми је једном приликом на ћирилици написао "дж" умјесто "џ" - испричала је Бјелошевићева.

Додала је да дјеца тешко вербализују своја осјећања, с тим да је стање сад погоршано.

- Родитељи често гријеше кад мисле да постоји одређено вријеме за добијање телефона. Они сматрају да дјетету чим крене у први разред или пређе у предметну наставу треба да купе мобилни телефон - нагласиле је Бјелошевићева.

Сматра да родитељи својој дјеци купују телефоне зато што их друга дјеца имају и да се њихови малишани не би разликовали од другара. Међутим, један од разлога је и тај да им дјеца буду увијек доступна.

- Мада та иста дјеца и из школе увијек могу да контактирају са родитељима - рекла је Бјелошевићева.

Обавезан разговор са дјецом

Сви ми живимо у другачијем времену и зато је потребно да родитељи стално разговарају са својом дјецом о свим могућим проблемима које са собом носи телефон и о свему што им се дешава, да би развили однос повјерења једни са другима.

- Родитељи би требало да заједно са дјецом одреде вријеме када ће се користити телефони и рачунари, те да се тога придражавају. Такође треба да инсистирају на дружењима на отвореном и увођењу што више спортских активности - поручила је родитељима психолог Љупка Бјелошевић.

Милева Јанковић, читалац "Гласа Српске", испричала је примјер у којем кћерка једног наставника по сваку цијену тражи од оца да јој купи најновији телефон.

- Згрозила сам се! То се десило прије три године, када је та иста дјевојчица била шести разред основне школе. Поносни тата, није имао друге, па је својој мезимици приуштио и тај луксуз, иако није имао готово ни за храну. Питам се како поједини родитељи, који су, између осталог, просвјетни радници, не могу да разграниче када је и шта добро за дјецу - казала је огорчена Јанковићева.

Прошлост и будућност

Социолог Иван Шијаковић сматра да се у вези са употребом мобилних телефона, рачунара и интернета прави, кад је у питању млађа популације, одређена фама и да није вријеме за бригу.

- Против употребе мобилних телефона код дјеце углавном су људи који не познају нова кретања. Модерни људи, рачунајући и дјецу, више се ослањају на дигитална средства. Ово је једно ново доба, а није индустријско, гдје су људи руковали само машином и саобраћајним средствима - казао је Шијаковић.

Он је додао да су захваљујући новим облицима повезивања људи стално на вези и у мрежи.

- Прича како ће овај нови тренд донијети проблеме и како ће отуђити дјецу и остале, потпуно је погрешна. Умјесто индустријског долази виртуелно доба, као и сајбер доба. Према њему се гради и такво друштво - објаснио је Шијаковић.

Према његовом мишљењу, добро је да дијете које иде у школу и било куда друго, уз себе има мобилни телефон, да би родитељи у сваком тренутку знали гдје су њихови малишани.

- Једини проблем у овој причи је регулисање рада на часовима. Наставници ученицима треба да скрену пажњу гдје је за вријеме наставе мјесто телефонима. На примјер, у свакој школи требало би да постоје ормарићи, гдје би дјеца остављала свој мобилни телефон док су на часу - истакао је Шијаковић.

У просјеку сваки ученик дневно користи телефон два часа и 56 минута, а скоро 12 одсто ученика га користи четири часа и више. Дјевојчице више разговарају и шаљу поруке, а дјечаци више играју видео-игре и користе интернет.

Правила

Родитељи који својој дјеци дају телефон у употребу, требало би да им исто тако поставе и нека правила, на примјер: када смију да зову и да пазе на рачуне. Ако прекрше, слиједи казна. Први мобилни телефон који купујете дјетету требало би да има ограничен интернет. Телефон ускраћује менталне активности планирања, зато не треба да их користе стално. Због SMS порука дјеца кваре рјечник. Па им на вријеме објасните правила правописа. Морате да им ставите до знања да не могу уређај да држе у рукама цијели дан.

Зрачење

Дјеца млађа од 16 година осјетљива су на зрачење из мобилних телефона, док се млађима од 12 година не препоручује њихово коришћење, осим у хитним случајевима. Како је у том добу неуролошки систем још у развоју, а главе су мање и лобање тање, зрачење може лакше проузроковати оштећења, чак и када нису фатална. Могу да оштете акустични неурон, који може да узрокује губитак слуха. А ништа мање није штетно ни зрачење из кућни бежичних телефона, који могу да учестворостручују ризик од глиома, једне врсте тумора мозга.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана