Татари - далеко од стереотипа

Та слика се руши већ на првом кораку у Казању, пријестоници републике Татарстан, са шопинг моловима у којима је роба најпознатијих свјетских марки или суши ресторани.

Татарска Република има највиши просјечни лични доходак у поређењу са остатком Руске Федерације. Разлог нису само велика налазишта нафте и гаса, већ и уравнотежена политика између новог "колективизма", са једне, и дивљег капитализма, са друге стране.

Татари, који имају коријене у монголској, турској и уралској култури, допринијели су ширењу ислама од источне Европе до Сибира. Као трговци и ратници, јездили су степама од Монголије до Пољске и селили се од топлих обала Црног мора, до ледених пространстава Сибира.

Иако као народ имају властиту републику у срцу Руске Федерације, у којој живи око 3,7 милиона Татара, још три пута толико их је изван матичне државе, у централној Aзији, на Кавказу, Волшкој регији, на Криму, у Москви, као и у Пољској и Бјелорусији.

Главни град Казањ има 1,1 милион становника, а основан је прије хиљаду година. Татари у Казању чине више од половине становништва, а Руси 38 одсто. Казањ је центар руског ислама, а религија добија све већи значај.

Отварају се посебни муслимански дјечији вртићи, базени гдје се може купати само у посебној одјећи. Планира се оснивање и посебне поликлинике, и отварање специјализованих ресторана и хотела. У цијелој Русији је око 20 милиона муслимана.

У граду је 2005. године отворена једна од највећих џамија у Европи, а недавно и први муслимански супермаркет у Русији. Производи који се у њему продају могу бити само "халал" (чисти и допуштени), припремљени по исламским, шеријатским прописима.

Казањ се највећим дијелом простире у равници. Само је најужи центар старог дијела града на брду испод којег се састају ријеке Волга и Казањка, и на којем се налази казањски Кремљ, ограђен дугим бијелим зидинама у чијој су унутрашњости историјске грађевине.

У својим походима Иван Грозни је 1552. године град насилно припојио Русији. За вријеме управе Aлександра Горбатји-Сујског већина казањских Татара била је убијена, прогнана или присилно покрштена, а џамије и палате су разрушене.

Град је обновљен током владавине Катарине Друге Велике. Она је издала указ којим је поновно допуштена градња џамија у Казању, али дискриминација према Татарима је настављена.

Након узбудљивих историјских збивања, од смјене краљева до вазалства и комунизма - Казањ данас живи своју ренесансу. Развија се невјероватно брзо, али уз пуно поштовање традиције и историје.

Град ће 2013. године бити домаћин Универзијаде. До тада ће бити продужен и казањски метро, за који кажу да је сада најкраћи на свијету. Има само пет станица.

Просјечна зимска температура у Казању је минус 20 степени, што није довољно да школе престану да раде. Тек када је температура минус 25, ђаци остају код куће.

Легенда

Татари једу готово сасвим неслану храну и уживају у традиционалном пићу које се прави од јогурта, цвекле и меда. Свијет су "задужили" и једним кулинарским специјалитетом - чувеним татар-бифтеком, који вуче коријене из далеке прошлости. Легенда каже да су Татари током својих дугих похода стављали сирово месо испод седла. Временом се трењем стварала маса, којој су додавали разне травке и зачине. Осим седла, рецепт за татар-бифтек је мање-више до данас остао исти.

Туризам

Људи са занимањем посматрају странце. Бити туриста у Татарстану још није сасвим уобичајена ствар, али зато јесу туристички аранжмани, који на џамбо плакатима рекламирају, између осталог, и љетовања у Хрватској.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.