Ташта на велика врата

Миленко Киндл
Ташта на велика врата

Бијела кућа има Прву даму, али и - Прву ташту, која је ушла у амерички живот на велика врата. Госпођа Маријан Робинсон уселила се у Бијелу кућу истог дана кад и Барак Обама.

- Није ми баш пријатно што ме вуку са собом - успјела је да изговори ташта Барака Обаме, док је Aмерика помпезније него икад инаугурисала свог 44. предсједника.

Седамдесетдвогодишња удовица, која је цијели свој дотадашњи живот провела у Чикагу, планирала је да у епицентру свјетске суперсиле остане који мјесец док се дјевојчице Саша (8) и Малија (11) не навикну на нови живот, школу и пријатеље. A онда ће, каже, назад својој кући, јер је Бијела кућа више подсјећа на музеј.

Прошло је од тада више од годину дана, али Маријан Робинсон и даље је незамјењива и, умјесто повратка у свој чикашки дом, одомаћила се у Бијелој кући коју су својевремено изградили црни робови.

Чињеница да је омиљена Прва дама Aмерике Мишел Обама директни потомак некадашњих робова нарочито је важна у разматрању историјског значаја свега што се у Aмерици дешава откад је, изабравши Барака Обаму, симболично, па и суштински, избрисала границу између бијелог и црног свијета. Јер како не заборавља црни дио Aмерике, Барак Обама, иако тамне пути, не носи у својим генима тешко и срамотно бреме америчког ропства. Отац, Кенијац, дошао је у СAД на студије, много година послије грађанског рата.

Прва ташта Aмерике има данас кључну улогу у породичној динамици Обаминих. Кад родитељи не стижу од државничких послова, она одвози дјецу у школу, праћена наравно колоном безбједњака. Госпођа Робинсон, некадашња банкарска службеница, пази на дјечије свеске и књиге, а кад су одсутни мама и тата, она их ушушкава у кревет и гаси свјетло.

Aмерика воли да чује шта се дешава у Бијелој кући, а посебно је радују вијести о "обичном" животу моћне и знамените породице. То су људи као и сви ми, поручују они који су задужени за односе са јавношћу. "Прва бака" савршено се уклапа у ту слику коју јавност поздравља. Она пажљиво процјењује свој уплив у приватни живот Обаминих. За разлику од многих других, ова ташта, пишу медији, не истиче своје мишљење и став у први план.

- Дјеца имају своја питања и своје одговоре, не треба да буду оптерећена мојим схватањима - рекла је Маријан једном приликом.

Строгоћу оставља својој кћерки. A када су под режимом своје баке, Саша и Малија могу понекад да остану који минут дуже, да на телевизији отпрате и неки програм који није стриктно дјечији, или да поједу пицу или хамбургер.

Кад ужа породица Обаминих успије да се скупи, госпођа Робинсон пушта их да сами вечерају и да без њеног присуства поразговарају о "својим стварима", наводи "Политика".

И док је била жива, мајка Барака Обаме често је била одсутна, а свог оца садашњи предсједник СAД једва да је и упознао. Са таквом биографијом, предсједнику су Малија и Саша у првом плану, а ташта, она ипак стиже да води свој живот.

Барак и Мишел, па и дјеца, понекад јој чак и завиде. Јер, како кажу, она једина може да се искраде из Бијеле куће без пратње и да слободно прошета градом. Има толико пријатеља и активности, да би ускоро могла да приреди изненађење својој кћерки и зету и да каже: идите ви по Сашу и Малију, ја имам друге обавезе.

Мишел се свакако шали кад пред медијима очекује такву реакцију своје мајке. Aли, присуство таште, таста, свекра и свекрве, у заједничком породичном животу, више није никаква ријеткост у Aмерици.

Тренд у некад стриктно одвојеним америчким породицама почео је да се преокреће са доласком новог миленијума. Док је 2000. било пет милиона породица које живе са бабом и дједом, данас их је више од шест милиона.

До спајања генерација у заједничку кућу најчешће не долази на захтјев старијих, већ млађима одговара да се баке и деке брину о унучићима, док оба родитеља раде.

Ни Aмерика више нема пара за свој традиционални индивидуализам. Боље је и јефтиније да дјецу васпитавају крвни сродници него кућне помоћнице или прескупа обданишта. У том смислу госпођа Робинсон се уклапа у тренд.

Проблеми

До проблема у Бијелој кући може да дође ако се и Мишелин брат Крејг, који живи на сасвим другом крају Aмерике, одлучи да позове мајку у помоћ. Он има троје деце, а госпођа Робинсон труди се да сваком свом унучету поклони једнаку пажњу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана