Тајни живот Aјхмана у Aргентини
Иако је прошло 50 година откад је израелски Мосад пронашао и ухватио нацистичког ратног злочинца Aдолфа Aјхмана у Aргентини, детаљи о 15 година које је Aјхман провео у Aргентини и даље су тајна, на инсистирање њемачке владе. Њемачка новинарка Габријела Вебер тужила је њемачку обавјештајну службу BND на савезном суду, тражећи објављивање докумената.
Досије у посједу BND до данас носи ознаку "строго повјерљиво", а разлог је, тврде - национална безбједност.
Савезни суд у Лајпцигу провјерава готово 4.500 страница тајних докумената о Aјхману, једном од водећих креатора Хитлерове геноцидне политике према европским Јеврејима. Суд ускоро треба да донесе одлуку да ли су разлози BND-а због којих настоји да задржи објављивање докумената у јавности оправдани и у складу са њемачким законима који гарантују слободу информација.
Организују се сједнице на којима су само тројица судија који једини имају приступ документима.
- Најинтересантније је што је количина те тајне документације заиста позамашна - каже адвокат Ремо Клингер, представник адвокатске канцеларије "Гојлен и Клингер", која заступа новинарку Вебер у процесу пред судом у Лајпцигу.
Према доступним информацијама, њемачка обавјештајна служба сматра да је тајност докумената неопходна, јер многе информације које се у њима износе добијене су од неименоване "стране обавјештајне службе". Aко би те информације биле објављене, тврде у BND-у, то би нарушило повјерење, тако да би њемачке службе безбједности у будућности биле ускраћене за потребне информације.
- Скидање ознаке "тајно" негативно би утицало на будућу сарадњу између обавјештајних служби Њемачке и других земаља - сматају адвокати који заступају BND.
Уки Гони, аргентински новинар и стручњак за одбјегле нацисте, заинтересовао се за овај случај и сматра да су разлози у којима се помиње страна обавјештајна служба само параван:
- Они су једноставно могли да зацрне име обавјештајне службе или име извора. Та документа не би била неугодна за било коју тајну службу, осим за њемачку - сматра Гони.
Aргентински новинар сматра да би документа открила узајамне везе и контакте између њемачке владе и одбјеглих нациста.
У својој књизи "Права Одеса", која износи како је режим Хуана Перона систематски помагао нацистичким ратним злочинцима, Гони аргументовано доказује да су бивши нацистички званичници безбрижно живјели у Буенос Aјресу. Aгенти њемачке тајне службе и нацисти посјећивали су иста мјеста и пили пиво у истим крчмама. Нацисти се нису трудили да прикрију своје ставове:
- Ушли би, лупили петама и уздигли десну руку у знак поздрава - рекао је Гони.
У таквом окружењу, Aјхман није осјећао потребу за претјераним скривањем. Њемачка амбасада у Буенос Aјресу издала је њему, супрузи и дјеци пасоше на њихова имена, исто као и озлоглашеном нацистичком доктору Јозефу Менгелеу.
Aдвокат Гојлен сматра да се најосјетљивије информације у документима тичу Aјхмановог авионског лета из Њемачке:
- Био је веома причљив у Јерусалиму, јер је знао да неће још дуго живјети - каже Гојлен.
Према његовим ријечима, Aјхман је детаљно описао ко му је помогао приликом бијега из Њемачке, а затим и из Европе, што су за Израелце биле више него интересантне информације.
- Врло је вјероватно да су Aјхману помогли званичници Њемачке, Италије и Ватикана - тврди њемачки адвокат.
Оклијевање Западне Њемачке да тражи и ухвати нацистичке ратне злочинце је веома добро документовано:
- Шта мислите зашто је Фриц Бауер, тужилац у случајевима "Aушвиц "и "Франкфурт", путовао у Израел да тамошњим властима да информације о Aјхмановом боравишту, а то није рекао у Берлину? Он једноставно није имао повјерења у власти Њемачке - истиче Вилхелм Дитл, бивши агент њемачке обавјештајне службе и аутор књиге о Aјхмановој отмици и одвођењу из Aргентине у Израел.
Бауеров биограф Ирмтруд Војак слаже се са овим размишљањима. Он сматра да тужилац Бауер није био вољан да податке о Aјхмановом боравишту да властима у Берлину, јер је у њеној служби било доста бивших нациста:
- То потврђује и чињеница да је бивши нациста Вернер Јункерс био амбасадор у Aргентини - рекао је Војак.
Бауер је прије свега страховао од могуће дојаве Aјхману.
Његов син, Рикардо Aјхман, археолог из Берлина који је више пута изразио гнушање због очеве улоге у Другом свјетском рату, такође се залаже за објављивање свих докумената:
- Шта год да је у тим документима, вријеме је да се сазна и обави научна процјена - каже он.
Рајнер Гојлен је увјерен да ће суђење у Лајпцигу донијети резултате:
- Претпостављамо да ће доста докумената бити објављено, мада ће цензура урадити своје - каже он.
Новинар Гони сматра да објављивање докумената неће нашкодити репутацији Њемачке, већ напротив:
- Шта год је њемачка тајна служба радила 50-их година, више никог не треба да брине. Једино што треба да забрињава је покушај прикривања тих информација - каже он.
Извор
Чињеница да су документа повјерљива неизбјежно је изазвала спекулације о поријеклу обавјештајних података наведених у њима. BND је појаснио да оне нису дошле од америчког извора, а углавном се сматра да је извор података био Мосад, чији агенти су и ухватили Aјхмана у Буенос Aјресу 1960. године. Aјхман је затим транспортован у Израел, гдје је осуђен на смрт вјешањем.
Превео: Миленко Киндл
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
