Тајни владар свијета новца

Сада је објављена прва књига која завирује иза кулиса његовог дјеловања.

То је прва књига на свијету која је икада написана о "Црној стијени" из Њујока. Име "Блекрок" је познато често само пажљивим читаоцима економских рубрика. И њемачка дописница из САД Хајке Бухтер, специјализована за економију, на то име је почела чешће да наилази тек током својих истраживања у посљедњих неколико година.

"Неки банкари су причали о њима. Или би се, када се говорило о провјерама централних банака, спомињало име Лерија Финка", сјећа се та новинарка која већ више од десет година извештава са Волстрита.

"Одједном је то име почело свуда да се појављује"

"То име ми пре финансијске кризе уопште није било познато, а након ње могло се чути свуда. Свуда!" Ипак, приликом разговора с једним познаваоцем прилика он ју је замолио да говори тихо јер вјерује да је у кухињи неко из "Блекрока" ко би могао да им "забибери чорбу". Она у својој књизи "Блекрок" назива "најмоћнијим концерном који нико не познаје". "Блекрок" у својим фондовима управља вриједношћу од 4,7 билиона долара. Преко платформи тог концерна за анализе и трговање окреће се више од 14 билиона долара. Али утицај "Блекрока" је чак и већи од вриједности тих инвестиција и вриједносних папира.

Финансијска мрежа око читавог света

"'Блекрок' савјетује централне банке, па и министре финансија, велике улагаче, државне фондове, као и пензионе фондове овде у САД, осигурања и фондације", објашњава Бухтер. А преко обвезница и дионица финансирају и предузећа. "Нема заправо ничег на тржишту финансија у чему 'Блекрок' на неки начин нема своје прсте", додаје Бухтер.

Из једног неупадљивог солитера на Менхетну шеф "Блекрока" Лери Финк и његови људи плету мрежу око свијета. Та финансијска институција је тако рецимо и велики деоничар у водећим америчким банкама, баш као што држи велики дио деоница и у нафтним концернима и индустрији оружја. Фондови "Блекрока" су, укупно гледано, и највећи власници предузећа који чине њемачки берзански индекс Дакс.

То само по себи није опасно, указује Бухтер, али је врло значајно и представља велики потенцијал моћи: "У данашње вријеме моћан већ кад држиш четири, пет или шест одсто дионица неког предузећа. Можеш да позовеш и лично ће шеф да дотрчи на телефон."

Када у Њемачкој аутомобили силазе са покретне траке или рудари у Јужној Америци ваде руду, фондови "Блекрока" остварују добит, а тиме и његови клијенти. Баш као и кад амерички научници развијају нове лијекове или се у Африци из рудника вади злато. Хајке Бухтер каже да нико не може тачно да каже гдје ту може да се појави проблем, јер с обзиром на то да је "Блекрок" уплетен свуда, увијек постоји могућност да се на неком мјесту појави сукоб интереса.

Тако на примјер нека фирма може да има вредносне папире које је издао "Блекрок" док су истовремено њене дионице пак у власништву "Блекрока". "А ко смије да се усуди да се замјери једном од највећих и најутицајнијих великих дионичара који је притом још и твој повјерилац", каже Хајке Бухтер.

Успон Лерија Финка

Све је почело касних 1980-их као "додатни" послић једног private equitu друштва. Тада је Лери Финк – који је прије тога као брокер инвестиционе банке "Фирст Бостон" због погрешних прогноза развоја камата и губитка од сто милиона долара уништио сопствену репутацију – ангажован за посао са вредносним папирима и обвезницама.

Бухтер о Финку у својој књизи пише слиједеће: "Најутицајнији човјек модерног свијета финансија изгледа на први поглед као неки обичан рачуновођа". Лерију Финку је, према њеном мишљењу, успијело нешто што није ником другом у времену у којем живимо: "Он је изградио сопствено царство на Волстриту и то за мање од три деценије." А за то је потребан поприлично јак его и невјероватно много амбиције, закључује новинарка.

"Истеривачи духова" Волстрита

Интересантно је да је управо финансијска криза иницирана банкротом инвестиционе банке "Лехман Бротхерс" била катализатор успјеха послова "Блекрок". Он је био познат по својој експертизи у "развезивању" портфеља хипотекарних папира како би се штета бар ограничила. Од малог управника имовином они су тако постали "спасиоци" и "истеривачи духова" са Волстрита, пише Бухтер у својој књизи. Уследили су телефонски позиви из америчке централне банке (Фед). Тадашњи министар финансија Тим Гајтнер шефа "Блекрока" ословљавао је именом.

"Било би добро све то мало подробније сагледати", мишљења је Бухтер. Она додуше сматра да у регулисању тржишта до сада није недостајало добре воље, али проблем је у комплексности ситуације и чињеници да "Блекрок" има своје прсте практично свуда. "Свако подручје појединачно није проблем", каже новинарка, али додаје да када се сви заједно саберу, онда одједном добијамо слику која намеће питање: какво смо то чудовиште у ствари створили?

Блекрок-мозаик

Хајке Бухтер је мало боље сагледала и исписала 280 страница о том концерну. На њима је настао мозаик информација широке палете – од сувласништва "Блекрока" над њемачким предузећима, па све до савјетовања у спасавању Грчке. Притом њен циљ, каже, није био да упре прстом и оптужи, већ да просветли и скрене пажњу јавности на тог финансијског џина који је у неку руку и производ начина на који функционишу финансијски свијет.

"Људи би увијек да је и у том сектору као и свуда – да се тачно зна ко је ко и како све функционише", резимира Бухтер. Али то није тако и то људе увијек веома љути. Она је током својих истраживања дошла до закључка да се "финансијски систем непрестано мијења, да је стално у покрету и да се не може увијек јасно препознати ко има коју улогу."

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.