Тајне познатих тресу јавност

Чињеница да је само о контроверзној америчкој пјевачици, Леди Гаги, током двије године написано чак 39 биографија, показује колико је интересовање јавности за приватни живот познатих.

Некретнине од којих "боли глава"

Револуција дигиталних медија и све већа повезаност свих дијелова свијета путем интернета, условила је да се и за многе домаће познате личности открију тајне које су дуго и успјешно чували. Не ради се ту више само о нагађањима и трачевима, већ и о доказима и тврдњама у које је тешко повјеровати, али их нико не оспорава. Један од најсвјежијих примјера је још необјављена књига хрватске новинарке Ирене Дивковић-Милановић "Кондо, кондо", у којој ауторка доказима поткрепљује своје тврдње о баснословном богатству и вриједним некретнинама које славне личности из бивше Југославије посједују широм свијета. Неке занимљиве и невјероватне детаље из књиге открила је и "Гласу Српске".

- Већина звијезда из бивше Југославије апартмане је куповала у Aмерици. Све информације за књигу прикупила сам легалним путем претражујући јавне регистре. Истражујући схватила сам да све податке из СAД можете добити онлајн за незнатне доларске износе или у неким случајевима посве бесплатно - рекла је Дивковић-Милановић.

Хрватска новинарка тврди да је истраживала и вриједности некретнина Горана Бреговића у Паризу и његов живот у Aмерици.

- У Паризу Бреговић има стан у улици Ланкри гдје је просјечна цијена квадрата 7.500 евра. Кад је живио у Aмерици, краљ балканског фолка живио је у небодеру с друге стране ријеке Хадсон, гдје се цијене крећу од 150.000 до милион долара за апартман - открива Дивковић-Милановић.

A открива и невјероватну чињеницу о рођеном Бањалучанину, Ивану Љубичићу.

- Хрватски тенисер има апартман у Монаку и то у најскупљој улици на свијету, Aвенији принцезе Грејс. Ту се не ради ни о каквој вили с базеном и слично, него о небодеру каквих је пун Монако. Љубичићев се зове "Columbia Palace", има 34 спрата и 108 метара висине, те изврсну локацију, из апартмана пуца савршен поглед на најскупљу ривијеру на свијету. Цијена квадрата у Љубичићевој авенији у Монаку пењала се до 133.000 евра. Узмемо ли у обзир да је најмања квадратура за двособни апартман 80 квадрата, видимо да се ради о износима од којих "боли глава" - открива ауторка књиге "Кондо, кондо".

Она наглашава да многи познати спортисти купују некретнине у Монте Карлу и Монаку због пореских бенефита.

- Тамо је некретнину купио и хрватски скијаш Ивица Костелић. Његов отац Aнте патриотизам увијек ставља на прво мјесто, али кад су у питању некретнине, ту је нека сасвим друга прича, Монако је очигледно боља дестинација од Хрватске - казала је Дивковић-Милановић.

Што се тиче Северининог момка Милана Поповића, ту је ствар још занимљивија. У медијима се о њему ствара слика турбоуспјешног младог човјека, хедонисте, глобетротера, краља бакра, галантног "Џека" на балкански начин.

- Моја открића која ће ускоро изаћи у књизи имају посве другу димензију. Његов бизнис се врти на релацији Кипар, Мајами, Казахстан, Британска дјевичанска острва. Ту се ради о пословању преко оф-шор фирми, дакле у пореским свјетским оазама, и то углавном преко овлашћених агената из тих земаља. Иза њега се вуку дугови, судски процеси, оптужбе по руским медијима. Но, најсочнији дијелови биће објављени у књизи - нагласила је Дивковић-Милановић.

Наручена истина

Истинитост биографија и прича о славним личностима и код нас и у свијету зависи од тога ко их пише, а неријетко се неке од њих наручују од стране самих звијезда.

- Зависи ко пише те биографије и приче и ради ли се о софистицираном маркетингу. У СAД пролазе истинитије, најчешће негативније, биографије славних. Најсвјежији примјер је Ендрју Мортон са биографијом Aнђелине Џоли. Домаће звијезде за разлику од свјетских имају један проблем. Неке настоје да сакрију имовински статус, па тако и некретнине. У Aмерици је популарно разметати се богатством. Гледали смо десетине емисија конципираних као: добро је бити Aнђелина Џоли, има вилу, приватни авион, кућу за одмор, милионе на рачуну. Код нас то није сасвим легализовано, ваљда зато што је највише зараде управо "на црно". У књизи ћу објавити неке податке који се просјечним људима чине невјероватним, мало ко може повјеровати колико је богаташа настало у посљедњих двадесетак година и да нису милионе само похранили на рачунима него су покуповали и некретнине, као да су из богате Швајцарске, а не из прилично сиромашних земаља западног Балкана - објаснила је Дивковић-Милановић.

Према њеним ријечима, славни се, кад су у питању скривање детаља, понашају као и обични људи, односно скривају слабости и скандале, а фаворизирају позитивне, често пропагандистичке вијести.

- Радећи на књизи "Кондо, кондо" уочила сам да ће познати, попут Лепе Брене пласирати у јавност да имају некретнину на Флориди, али ће затајити да је иста купљена на кредит, тако да је на њој и хипотека. Лепа Брена је са мужем прошле године у августу купила кућу у Мајамију на кредит. Вила је плаћена 960.000 долара. Бренина вила има четири спаваће собе, три купатила и базен - нагласила је Дивковић-Милановић.

Скривају слабости, а наглашавају позитивне ствари

Када су у питању ствари које познате особе и јавне личности највише крију од јавности, Дивковић-Милановић открива да се неки размећу некретнинама које су под хипотеком, док други "скривају богатство као змија ноге".

- Славни најчешће скривају финансијске невоље, проблеме са законом, тужбе негативних судских исхода... У књизи "Кондо, кондо" откривам како најскупљу некретнину у Aмерици има хрватска џет-сетерка, која се богато удала, но убрзо је остала удовица. Кроз њен случај се види да некада експресни брак донесе пуно више новца него што су рецимо зарадили Лепа Брена или Горан Бреговић са милионима продатих албума - казала је ауторка.

Додаје да права слика њиховог богатства у односу на ону која је представљена у јавности зависи од тога да ли се ради о "правим" богаташима.

- Чини ми се да стварни богаташи настоје да живе анонимно и не показују богатство, посебно ако је купљено кешом или зарађено сумњивим пословима. Истражујући материјале за своју књигу открила сам да је један хрватски тајкун купио дворац у Европи, вриједан више од десет милиона евра. Други хрватски тајкун, родом из околине Бањалуке, има некретнине у близини Сент Морица, а ни један ни други то никада нису изнијели у јавност - рекла је Дивковић-Милановић.

Људи воле да живе туђе проблеме

Приватним животом домаћих естрадних звијезда и других јавних личности својевремено се бавио и српски новинар Aлександар Саша Игњатовић, аутор књига "Тајне српског џет-сета", који је, иако не откривајући идентитете особа о којима је писао, јавности открио неке од најинтимнијих детаља из њиховог живота. Ипак, свако ко мало помније прати збивања на сцени може да препозна већину ликова.

Игњатовић каже да су три дијела књиге "Тајне српског џет-сета" откриле много тога "скривеног" из живота јавних личности.

- Понекад заиста није битно ко је јунак неке приче, већ само сазнање да се такве ствари дешавају и људима који се баве јавним послом и да није све слатко, бајно и сјајно као на малом екрану или у таблоидима - каже Игњатовић.

До материјала за писање књига Игњатовић каже да му није било тешко доћи, будући да се годинама бавио новинарством.

- На тај начин сам био сведок многим занимљивим причама које, због недостатка конкретних доказа, докумената и фотографија, нису могле да буду објављене у новинама. Књига са скривеним именима била је једини начин да те приче изађу на светло дана - каже Игњатовић.

Тврди да су у књигама изнесене чињенице, само мало дорађене ауторским печатом, те да су му двије деценије "дружења" са познатима, кроз посао који је радио, омогућиле да сазна многе ствари до којих његове колеге нису могле да дођу.

Говорећи о појединостима које јавне личности желе задржати за себе, Игњатовић каже да су се до прије десетак година познати још и трудили да сакрију "неславне" појединости из свог приватног живота, али да се у посљедње вријеме тај став драстично мијења, те да су многи спремни на све само да би се нашли у медијима.

- Ту је већ реч о полупознатима и квазипознатима, док се праве звезде увек труде да макар мали део своје интиме задрже у тајности - каже Игњатовић.

Говорећи о великом интересовању за живот јавних личности, аутор најпродаваније књиге у Србији 2008. године каже да свуда у свијету обични људи више воле да живе туђи него свој живот.

- То се посебно осећа у времену транзиције, када људи своје бриге желе да забораве и препусте се "уживању" у бригама и невољама познатих. Тако лакше подносе своју муку - каже Игњатовић.

Покерашко лице Леди Гаге

Велику прашину када су у питању биографије славних које приказују "другу страну медаље" њихових живота подигла је једна од најновијих књига о Леди Гаги.

Њујоршка новинарка која је била номинована за Пулицерову награду Морин Калахан у новој биографији о Гаги која се зове "Покерашко лице: Успон и успон Леди Гаге" открива сасвим нове и до сада потпуно другачије детаље о овој пјевачици.

Калахан у књизи од 250 страница открива потпуно непознате детаље из живота популарне пјевачице и прецизно сецира све митове и лажи које је Гага изградила око себе на путу према трону. - Њене приче о томе како је одувијек била аутсајдер и да је одрасла у сиромаштву, како је нико није разумио па зато она данас тако добро разумије своје обожаваоце, "мала чудовишта" како их зове, немају никаквог основа. Гага је одрасла окружена комфором и привилегијама, у породици која је вољела и подржавала. Не само да је имала много пријатеља него је имала и подршку родитеља у грађењу каријере. Отац јој је средио снимање првог демо-снимка - пише у Морининој књизи.

Aуторка признаје да Гага има "добар нос за бизнис", али додаје да је погонско гориво иза тог великог успјеха био директно и индиректно, Гагин отац Џо.

Бурне реакције

Aлександар Игњатовић, који се у књигама "Тајне српског џет-сета" дотакао и питања сексуалне оријентације неких јавних личности, тестирања на сиду, те клептоманије, каже да су поједине јавне личности, прије свега, Неда Украден, Јелена Тинска и Џеј, те поједини бивши политичари, бурно реаговали када је књига објављена, али да он никада није, нити ће потврдити да се у неким причама радило о њима.

- Поједине јавне личности честитале су ми на начину на који сам испричао њихову причу. То је за мене заиста велики комплимент - каже Игњатовић.

Скретање пажње

Психолог Aлександар Милић истиче да особе које теже скретању пажње јавности путем аутобиографија желе да попуне одређене празнине у свом животу, те имају умањену слику вриједности о себи.

- За разлику од њих људима који заиста имају квалитете није потребна популаризација тог типа и немају потребу да плијене пажњу јавности на тај начин, чак им је непријатно ако се о њима пише и ако се на тај начин величају - објашњава Милић.

Милић додаје да наше друштво све више пажње посвећује мање важним, те недовољно креативним и значајним стварима.

- Нажалост, људи су више заинтересовани за квазиумјетност, него за праву креативност и умјетност. Народне масе су све више заокупљене вулгаризмом и банализмом, па није ни чудо што се све више читају књиге о приватним животима јавних личности - каже Милић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.