Тајна тајне

Питање одавања пословне тајне је добро регулисано законским прописима, али на простору Републике Српске, до сада нико због тога није одговарао.

Тако се стиче утисак да су тајне или добро сакривене или се они који би евентуално тужили некога за одавање пословне тајне прибојава да ће то тешко доказати на суду.

Добра и квалитетна информација злата вриједи, каже народна пословица. Знали су то и прије готово двије деценије менаyери америчке компаније “Кока-Кола” када су платили неколико милијарди долара само да би неке формуле и рецепте за производњу чувеног пића пренијели из сједишта компаније у Aтланти у сеф у Вашингтону.

Они који су им тада постављали питања зашто су утрошили толики новац очигледно је да нису размишљали шта би за компанију значило када би се неко дочепао тог тајанственог пакета.

Иначе, састојци од којих се ово пиће прави су најстроже чувана пословна тајна. Формула се води под шифрованим називом и чува у подземном сефу банке у Aтланти. Отварање сефа могуће је искључиво уз одобрење управног одбора компаније. Правило је да је само двоје запослених у “Кока-Коли” у исто вријеме упућено у тајну рецепата и њих двоје једини имају право да надгледају поступак припреме формуле за производну траку. Имена ових људи увијек су тајна и најстроже им је забрањено да икада путују истим авионом.

За то београдски професор кривичног права др Милан Милошевић с правом каже ако се ваљана информација нађе у правом тренутку и на правом мјесту може да донесе невјероватну предност и моћ ономе ко је посједује. Шта би тај тајанствени пакет из “Кока-Коле” значио потенцијалном ловцу на пословне тајне може само да се претпоставља.

Професор др Милан Милошевић у својим размишљањима о пословној тајни каже да је тајна свака информација и документ који појединци, уже или шире групе људи или пак држава чувају за себе и коју добро скривају од јавности.

Тајна, каже он може бити лична, пословна, службена, војна и државна. Према његовим ријечима постоји и тајна поштанских пошиљки, банковних рачуна, иако неки други правни аналитичари банкарске извјештаје, па чак и платне листе сврставају у пословну тајну.

За сваку од тих тајни и у Републици Српској као и у земљама из окружења постоје одговарајући механизми законске заштите.

Тајном се тако бави и Устав, Кривични закон, Закон о предузећима и још бројни закони и подзаконски акти и прописи који се доносе у предузећима (статут, одлуке или правилници).

Према Кривичним закону Републике Српске пословном тајном сматрају се подаци и документи који су законом или другим прописом или одлуком надлежног органа проглашени пословном тајном и чије би одавање имало или могло имати штетне посљедице за предузеће или друго правно лице.

Републички Закон о предузећима у члану 86 каже да пословну тајну представљају исправе и подаци утврђени одлуком предузећа чије би саопштавање неовлашћеном лицу било противно пословању предузећа и штетило би његовим интересима и пословном угледу.

Има наравно још много различитих дефиниција пословне тајне. Правни теоретичари и законодавци тај појам дефинишу свако на свој начин и о томе може да се расправља.

Међутим, нема расправе о казнама за одавање пословне тајне. Ту је све јасно.

- Aко неком испричате строго повјерљиву информацију која има карактер неке тајне лако би вам се могло десити да зарадите затвор од једне до десет година - каже предсједник кривичног одјељења у Основном суду у Бањој Луци Миленко Милекић.

То, напомиње, наравно зависи од облика и тежине тог кривичног дјела и посљедица које су настале одавањем те тајне. - Тако на примјер ако је издавањем пословне тајне неко свом предузећу причинио штету већу од 50 хиљада марака Суд му може да изрекне казну од десет година затвора. До сада нисмо имали ниједан случај да је неком суђено због одавања пословне тајне - нагласио је Милекић.

Тако Кривични закон Републике Српске у члану 269 одређује казне за одавање и неовлашћено прибављање пословне тајне. Ту јасно пише “ко неовлашћено другом саопшти, преда или на други начин учини доступном податке који представљају пословну тајну, као и ко прибавља овакве податке у намјери да их преда непозваном лицу, казниће се затвором од једне до три године”. Иста казна предвиђена је и за оне који противправно дођу до информација које представљају пословну тајну.

Aко је пословна тајна прибављена да би је неко однио у иностранство или да би се протиправно прибавила имовинска корист кривични закон Српске каже да суд може да казни окривљеног казном затвора од једне до осам година.

За злоупотребу берзанске тајне законодавац је предвидио могућност да се изрекне казна затвора од три мјесеца до десет година.

Тако је чланом 270 Кривичног закона РС записано - ко пословне податке берзе који нису доступни свим учесницима трговања на берзи саопшти непознатом лицу, или ко дође до таквих података па њиховим коришћењем на берзи оствари противправну имовинску корист, казниће се затвором од три мјесеца до десет година зависно од износа противправно прибављене користи.

Оне који успију да противправно прибаве имовинску корист већу од 50 хиљада марака чека казна затвора од десет година.

- Информације које се тичу предузећа чијим се акцијама тргује на берзи објављују се према нашим устаљеним процедурама, увијек објављујемо прије отварања тржишта капитала, дакле прије 9.30 часова - каже директор Бањолучке берзе Милан Божић.

Према његовим ријечима тако практично не постоји могућност да неко од учесника на тржишту капитала дође до неких значајних података прије осталих учесника на берзи.

- Те важне информације могле би се евентуално да злоупотријебе у предузећима чијим се акцијама тргује. Aко на примјер управа неког предузећа с обзиром на то да има податке о пословању тог предузећа покупује акције ситних дионичара непосредно прије трговања на берзи чини кривично дјело и сигурно би због тога одговарали - рекао је Божић.

Таквих примјера код нас још није било, али у свијету наравно јесте. Руководство познатог француског произвођача авиона “Ербас” не тако давно продали су акције ове компаније прије него што је објављена одлука да се завршетак производње новог типа авиона пролонгира за двије године и сви су морали на суд.

Сличан судски спор имао је недавно и један од директора “Самсунга”.

Иначе судска пракса у овој области чак и у свијету је кажу правни аналитичари јако сиромашна. Разлог за то кажу је у чињеници да се издавање пословне тајне јако тешко доказује на суду.

- У спровођењу надзора промета хартијама од вриједност до сада нисмо имали конкретних примјера злоупотребе повјерљивих информација. Иначе и у свијету је то кривично дјело јако тешко доказати. Веома су ријетки случајеви да неки регулатор који води надзор у трговању хартијама од вриједности на суду успије да докаже злоупотребе повјерљивих информација - наводи члан Комисије за хартије од вриједности Републике Српске Жељко Слијепчевић.

Слијепчевић каже да у бројним извјештајима који су му у посљедње двије године били доступни не може да се сјети ниједног конкретног примјера.

- Медији су недавно писали да је надлежна агенција у Хрватској покушала да утврди наводно неке незаконитости у трговању акцијама ИНЕ. Док ништа није објављено на њиховом званичном сајту вјероватно им није успјело да докажу неправилности - сматра Слијепчевић.

У Словенији се још нису стишале страсти због дипломатског инцидента који се збио крајем јануара ове године.

Нико још није успио да објасни како је у јавност процурила службена забиљешка са састанка словеначких и америчких дипломата одржаног крајем јануара ове године у Вашингтону. Хоће ли та словеначка прича добити и судски епилог за сада нико поуздано не зна.

У Републици Српској у готово свим предузећима нормативним актима предвиђени су заштитни механизми за чување пословне тајне.

До сада није познат ниједан случај да су они коришћени. Издавање пословне тајне најчешће је предвиђено као тежа повреда радне обавезе за коју се може да изрекне мјера престанак радног односа. Без обзира на то до сада у пракси код нас није забиљежен случај да је неко због издавања пословне тајне добио отказ.

Окривљени није крив

 Недавно је Окружни суд у Бјеловару утврдио да окривљени за издавање пословне тајне није крив иако је јасно утврђено да је радећи као машински технолог у једном предузећу испричао неком приватном предузетнику како су у тој фирми прави неки електрични уређај. Да случај буде још очигледнији он је за тог приватног предузетника направио сто и одговарајуће алатке потребне за монтажу тог уређаја. Суд је утврдио да информације које је окривљени саопштио приватном предузетнику нису биле чуване као пословна тајна.

Утврђено је такође да је тај сто и алат који је направио приватном предузетнику резултат креације и маште окривљеног, а не конструктора из тог предузећа. Оваквих примјера вјероватно би могло да се пронађе и код нас али они још нису доспјели на суд.

 Ниједан случај

 Како у судској пракси у РС није забиљежен ниједан случај да је неко одговарао због одавања пословне тајне, тако нема конкретних примјера ни из Србије. Тек један судски спор регистрован је у Хрватској.

 *****************

НЕМA РAСПРAВЕ о казнама за одавање пословне тајне

 *****************

НAЈЧУВAНИЈA ТAЈНA формула за “кока -колу”

 *****************

У РС као и у земљама из окружења постоје одговарајући механизми законске заштите тајне

 *****************

НИЈЕ ЗAБИЉЕЖЕН случај да је неко због издавања пословне тајне у РС или окружењу добио отказ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.