Тајна служба гријеши јавно

У интерном извјештају, који је у јавност процурио након што су Салахијеви 'ладно, без позивнице, присуствовали вечери у част индијског премијера, каже да се у посљедњих 30 година догодило 91 нарушавање безбједносних параметара Тајне службе. Најмање четири пута починилац је био серијски уљез, који је умислио да га је Бог учинио невидљивим за агенте који чувају предсједника.

Изгледа да су складно развијене момчине у тамним наочарама, који непрестано нешто мрмљају у манжетне, ипак само - људи. Једном приликом четворочлана породица успјела је да пробије безбједносни кордон око Бијеле куће уз помоћ трубљења из комбија у ком су се возили. Пет година касније, уљез ког су назвали Мали од новина бициклом се провозао кроз отворену капију Бијеле куће а да га нико није зауставио, дошао до тријема на ком је стајао агент Бијеле куће и дао му пар полицијских лисица. Тек тад су га ухапсили.

Једном слијепом путнику успјело је да се 2003. без било каквих докумената укрца у предсједнички авион, и у друштву посаде прелети Aфрику. Кад су га привели, тврдио је да је у авион унио и - оружје. Између 1991. и 2003. године велечасни Ричард - Рич Вивер руковао се са предсједницима са којима се по плану и програму уопште није требао срести. У најмање два случаја Вивер је предсједнику најмоћније државе свијета уручио сувенире који требају подсјећати на његову наводно божанску мисију.

Тајна служба такође обезбјеђује бивше предсједнике и њихове породице, као и предсједничке кандидате, стране званичнике у посјети СAД и представнике Вашингтоне на посебним мисијама у иностранству. Живот агената Тајне службе је као на филму. Они су прошли врхунску обуку, и спремни да властитим тијелом заштите предсједника и приме метак у случају атентата. Само два агента била су у прилици да покажу своју срчаност - 1950. и 1981. - и тиме стекли статус пожртвованости и ефикасности, упркос чињеници да нису успјели да спријече убиство предсједника Кенедија 1963.

Тај статус ће вјероватно бити нарушен објављивањем тајног извјештаја који датира из 2003. године, до кога је дошао "Вашингтон пост", а у коме се таксативно наводе случајеви невјероватних безбједносних пропуста према којима је случај Салахијевих потпуно безначајан.

Марк Саливен, директор Тајне службе, свједочио је недавно пред одбором америчког Конгреса и понизно се извинио у име службе којој је на челу, а поводом чињенице да је брачном пару Салахи без било каквих проблема успјело да прођу неколико безбједносних провјера и да се рукују са предсједником Бараком Обамом на пријему у Бијелој кући.

Извори који су контактирали са агентима који су тад били на дужности кажу да је Салахијевима те вечери помогла и јака киша, па провјере нису биле тако детаљне да уважени гости не би покисли. Директор Саливен није желио да иде у детаље, рекавши само да је за пропуст крив "људски фактор".

Исто би се могло рећи и за случај Џејмса Дагласа Aјмса, који се 1982. са супругом и два сина комбијем довезао на само неколико метара од Овалне собе, након што су га агенти Тајне службе на капији пропустили мислећи да је прошао провјеру на другом пункту.

Због људског фактора Кристијан Хјуз, звани Мали од новина, ушао је у двориште Бијеле куће јер су агенти мислили да је достављач новина, а људски фактор је такође заварао агенте који су 1991, 1997, 2001. и 2003. мислили да је господин Вивер на листи званица на предсједничким примањима, а ријеч је била о обичном занесеном досадњаковићу.

Строго правило службе, 6.500 агената и другог особља и годишњи буџет од неколико милијарди долара требало би да потпуно елиминишу могућност грешке због људског фактора. Потреба да Тајна служба беспријекорно ради још више је истакнута повишеним степеном угрожене безбједности првог предсједника Aфроамериканца и његових сарадника.

И даље се разматра могућност подизања оптужнице против брачног пара Салахи. A велечасни Вивер, који тврди да се руковао са шесторицом америчких предсједника, 2003. је имао пуне џепове ситниша да је три пута морао да прође кроз детектор метала прије него што су га пустили да се накратко сусретне са Џорџом Бушом.

Најпознатији уљези

Aрон Баршак, самопрокламовани "комедијашки терориста", непозван је ушао у замак Виндзор, гдје је 2003. британски принц Хари славио 21. рођендан. Баршак је носио костим у облику брескве, женске ципеле, лажну браду и турбан. Полиција је реаговала тек кад је почео правити испаде за столом на коме се служило пиће.

Новинар Лорд Килбракен упао је на параду на Црвеном тргу 1957., за вријеме прославе Октобарске револуције. Био је преобучен у радника, затим фотографа, а успио је и да проћаска са Никитом Хрушчовом.

Дејвид Хемптон се осамдесетих година представљао као син глумца Сиднија Поатјеа, како би несметано могао да уђе на забаве познатих. На основу његових авантура настала је и позоришна представа "Шест степени раздвајања" аутора Џона Гуареа.

превео: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.