Тајна настанка манастира Озрен скривена у зидинама

- У љето 2009. године урађена су сондажна истраживања на фреско-сликарству у унутрашњости манастирске цркве и показала сјај некадашњег фреско-сликарства - рекла је руководилац одсјека за конзервацију и рестаурацију у Републичком заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске Милица Котур.

Према најави Котурове, у току зимских мјесеци 2010. године биће израђен пројекат, након чега ће се приступити конзерваторско-рестаураторским радовима у манастиру.

- Циљ тих радова је враћање првобитног изгледа и љепоте овог изузетно значајног културног насљеђа - истакла је она.

Датирање манастира Озрен, као и осталих манастира у сјевероисточној Босни, скривено је негдје у прошлости.

- Први поуздан извор, који се директно односи на озренску цркву, је натпис који је исклесан изнад улазних врата и који садржи податак да је 1587. године поп Јаков Марић поставио патос у цркви - наводи Котурова.

У народу овог краја влада вјеровање да је манастир Озрен, као и остали манастири, задужбина славне лозе Немањића. Ово предање поткријепљено је и народном поезијом гдје се набрајају задужбине великог жупана Стефана Немање, међу којима се спомиње и овај манастир.

- Истраживачи су били сумњичави према подацима из народне пјесме. Они су настојали да историјску истину потраже у предању према којем је Озрен задужбина краља Драгутина. Ти подаци могу да траже ослонац у историјској чињеници, јер је Драгутин управљао територијом на којој се манастир налази од 1284. до 1316. године - рекла је Котурова.

Писани историјски извори говоре о догађајима у Озрену у 16. и 17. вијеку. Ти подаци, заједно са градитељским одликама озренске цркве, посебно њене архитектонске декорације, свједоче да је манастир Озрен свој процват доживљавао баш у том периоду.

Да ли је овај период био само препород у историји Озрена и да ли се ради о обнови два и по вијека старијег манастира, питања су на која, за сада, нема одговарајућег одговора.

- Једини прецизнији одговор на питање да ли је садашњој цркви Светог Николе у Озрену претходила нека старија задужбина могла би дати археолошка истраживања - истакла је Котурова.

Црква манастира Озрен спада у групу провинцијских цркава упрошћеног типа.

Осим тога што су цркве подизане са скромним средствима да би се искористио повољан политички моменат, у својим архитектонским појединостима оне показују често врло занимљиве појаве. Из њих се лако може закључити да су њихови градитељи били добри мајстори, вични грађењу монументалних вјерских грађевина, и да су своја искуства баштинили од предака чија су дјела била расијана по читавој територији немањићке државе.

- За вријеме настанка манастирске цркве могла би бити од важности и утврђена разлика у технологији фреско-малтера у унутрашњости храма. Његова структура и бојени слој подножја указују да их није израдио исти мајстор који је осликао живопис на горњим зонама зидова - навела је Котурова.

Додала је да се претпоставља и да вријеме настанка сликарства у подножју цркве није идентично са временом настанка осталих осликаних површина.

- Употребом солидније технологије могло би се сазнати прецизније вријеме настанка тих старијих фресака - нагласила је Котурова.

Могућност повезивања овог податка о разликама у технологији између живописа у доњим и горњим зонама унутрашњости манастирске цркве са предањем о Драгутиновом ктиторству, за сада је у домену претпоставки.

- Датирање Озрена остаје, до неких поузданијих открића, отворено и неријешено питање, којем се мора посветити изузетна пажња - закључила је Котурова.

Фреско-сликарство

Озренска црква је живописана 1605-1606. године, о чему говори натпис у којем се наводе и имена игумана Јоакима и седам јеромонаха, а помиње се и духовник, те манастирски ђакони и старци. На неколико мјеста на фрескама записао је своје име и сликар поп Страхиња из Будимља. Да је ктитор овог подухвата био управо игуман Јоаким, свједочи фреска која га приказује са свитком који предаје патрону храма, светом Николи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.