Тајна легенде о тајанственом Громижељу

Тихомир Несторивић
Тајна легенде о тајанственом Громижељу

Поуздано се не зна шта је Громижељ слатководни извор некадашњег Панонског мора, гејзир, тресетиште, дубоки вир, подземна пећина или дио исушених семберских мочвара.

Некада је Громижељ био испуњен водом која је непознатим подземним каналима отицала у Саву, удаљену око три километра, а у њему је бујао чудесни свијет биљака и животиња, чак и ријетких врста.

Сада је под водом остао, скоро урастао у шаш, трску, локвање и друго барско растиње гласовити Лакетића вир који никада не пресушује. То што је Громижељ остао без воде криве су савремена агрономија и око 500 километара мелиорационих канала у Семберији.

У његовом кориту које је широко близу триста метара, сада бујају врбе, јасенови, јохе и друго дрвеће, али је тло и даље несигурно - лако се може кроз њега пропасти, па је и градња пута кроз Громижељ до плодних њива, сличило на градњу Скадра на Бојани. Чим би пољопривредници из Велиног Села насули пут нека тајанствена сила га је “гутала”, па је он насипан понекад и два-три пута годишње.

Посљедњих година, када је Громижељ остао без воде, пут како-тако опстаје, али се сваке године мора насипати дебљим слојем шљунка. Правило је да се у њега никада не иде без сапутника и дуге мотке којом се, ако се случајно упадне у његово тле, може задржати на површини док не стигне помоћ.

Тајанственост Громижеља појачава кључање воде у Лакетића виру када се год догоде земљотреси на Балкану. Тако је вода ове мочваре врила када су били земљотреси у Скопљу, Бањој Луци, Букурешту и на Црногорском приморју. Прије двадесетак година недалеко од Громижеља потонула је траса пруге Шид - Бијељина у дужини од стотину метара  у дубину четири метра. Радницима је требало читаво љето да је поправе. Чим су завршили посао пруга је на другом мјесту пропала метар.

Приповиједа се да је некада у Громижељу било село невјерника, било проклето, па је потонуло у земљу, а на мјесту гдје се налазило појавио се велики вир. Казује се и да је на том мјесту нека дјевојка проклела сватове. Још се прича да је у Громижељу закопано велико благо, да је ту потонула нека непријатељска војска, да је  мјесто уклето...

Према предању тајанствени Громижељ јавља се једном годишње - у поноћ 14. августа на православни празник Макивије или Макавеје. Тада се из дубине Лакетића вира чују гласови чобана, рика говеда, блејање оваца, лајање паса, пјесма дјевојачка, довикивање радника, хука вршалице - јавља се давно ишчезли и потонули свијет.

У поноћ 14. августа отвара се небо, па се на мјесту гдје се налази благо појављује висок плавичасти пламен. Ко угледа чудесну ватру мора забости штап на мјесту гдје се она појавила, а онда ујутру пронаћи и животињу која је туда прошла и обрисала росу са траве, па је жртвовати.

До сада никада нико није у Громижељу видио тај пламен нити пронашао благо, али се приповиједа да се недавно појавила велика змија која га чува -  Громижељка.

На Макивије нико се у овом дијелу Семберије, смјештеном у самом углу између ријека Саве и Дрине, не купа на отвореним водама. Према легенди некада су се у Лакетића виру на овај празник купале дјевојке, двије одмах прогутала нека сила из вира, а онда се чуо потмули глас - “Макивије, Макивије, смакну једну, смакни двије, трећу не дави пусти је нека јави”! Трећа дјевојка је заиста јавила шта се догодило, али тијела дјевојака никада нису нађена. И тако прича за причом... 

Бијела чапља 

Кажу да су у Громижељу живјели брат и сестра, сироти чобани. Када је дошло вријеме да се дјевојка уда, брат је требало да нађе новац за мираз, па је пошао у свијет да га заради. Сестра га је данима чекала и на крају се претворила у лијепу бијелу чапљу, са најраскошнијим перјем.

Промјена као опомена 

Свака промјена у Громижељу тумачи се као његова опомена - да се поштују природни закони и да људи око њега живе у слози. Тако се тоњење пруге тумачи као упозорење да ће се догодити нека велика невоља. То се и догодило - био је рат.

Тајанствени Громижељ јавља се једном годишње - у поноћ 14. августа

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана