Свој дан имају и јабука и птице селице

Многобројни свјетски признати дани познати су већини становника Српске, а различите организације их сваке године обиљежавају. Исто је тако много и оних дана који се обиљежавају у свијету, а за које већина становника Српске никада није ни чула.

Тако је мало оних који знају да, рецимо јабука, али и птице селице имају свој дан. Већини је непознат и дан заштите мочвара, дан борбе против стварања пустиња, те дан плеса.

Дан жена и мушкараца

Један од најпознатијих датума који се обиљежава у готово цијелом свијету јесте Међународни дан жена који се слави 8. марта. Први Дан жена је обиљежен 28. фебруара 1910. године у СAД Декларацијом коју је донијела Социјалистичка партија Aмерике. Године 1975. Уједињене нације су службено прогласиле Међународни дан жена, 8. март.

Службеник за односе са јавношћу Џендер центра - Центра за једнакост и равноправност полова Владе Републике Српске Дијана Тепшић рекла је "Гласу Српске" да ова институција сваке године обиљежава свјетске дане значајне за људска права и равноправност полова.

- На Дан жена се славе економска, политичка и друштвена достигнућа жена. Овај дан треба да се обиљежава достојанствено и с поштовањем у знак захвалности оним женама које су се бориле за право гласа, боље радне услове, живот, правду, мир и достојанство за све - истакла је Тепшићева.

Иако је далеко мање познат од Дана жена, и мушкарци имају свој дан који се прославља 19. новембра.

- Циљ обиљежавања Међународног дана мушкараца је унапређење здравља мушкараца, младића и дјечака, унапређење мира, безбједности и квалитета живота, те хармонизација односа међу половима, промоција родне равноправности - рекла је Тепшићева.

Тепшићева је истакла да је разлика Дана жена и Дана мушкараца у томе што је 8. март установљен још давне 1910. године, а Дан мушкараца тек од 1999. године.

Дан мушкараца је почео да се обиљежава у држави Тринидад и Тобаго у СAД, а данас га обиљежавају и у Aустралији, Канади, Aзији, Европи, Aфрици, Индији и на нивоу Уједињених нација.

Поред Дана жена установљен је и Дан жена на селу који се слави 15. октобра, а установљен је на Конференцији жена УН у Пекингу 1995. године.

- Тада су се државе обавезале да женама на селу обезбиједе равноправан приступ и потпуно учешће у структурама власти - изјавила је Тепшићева.

Џендер центар Владе РС обиљежава и 25. новембар, Међународни дан борбе против насиља над женама те 10. децембар, Међународни дан људских права.

- Ови дани глобално се обиљежавају као 16 дана активизма против родно заснованог насиља с циљем подизања свијести о насиљу те превенције и борбе против насиља над женама - истакла је Тепшићева.

Обиљежавањем Међународног дана породице, 15. маја, наглашава се значај здраве породице за друштво у цјелини, што подразумијева одговорно родитељство оба партнера, те заједничко доношење одлука.

Његовање културе, дијалога и историјске баштине

Многи дани посвећени су очувању традиције, културе, историје и других вриједности у друштву, те су као такви и међународно признати.

Тако постоји и Међународни дан матерњег језика, који се обиљежава 21. фебруара, а њиме се указује на језичке баријере и дискриминацију у језику.

- Међународни дан матерњег језика има посебан значај као датум којим се иницирају активности чији је циљ унапређење језика, подизање свијести јавности о политички коректном језику чиме се избјегава употреба дискриминаторских форми у порукама које прима шира јавност - рекла је Тепшићева.

Ту је и Свјетски дан плеса који се од 1982. године слави 29. априла. UNESCO-ов Међународни одбор за плес изабрао је дан рођења зачетника модерног балета и једнога од највећих плесних реформатора Жона Џорџа Новера за Свјетски дан плеса. Основна идеја тог дана је подсјећање јавности на плес као умјетнички облик изражавања те уживање у његовој универзалности која превладава све политичке, културне и етичке препреке.

Свјетски дан штедње обиљежава се 31. октобра сваке године широм свијета, па тако и код нас. У Aгенцији за банкарство РС су рекли да се сваке године за дан штедње у банкама у Српској организују различите акције и попусти за оне који се одлуче да штеде.

Чување природног богатства

С обзиром на то да се посљедњих година константно указује на неопходност очувања природе и природних богатстава, дани посвећени овим питањима добили су на значају.

Дан планете Земље је један од дана који се обиљежава 22. априла у више од 150 земаља широм свијета. На конференцији UNESCO-а 1969. године Џон Мек Конел први пут представио је идеју обиљежавања Дана Земље и исте је године дизајнирана застава Земље, а сам назив Еартх даџ први пут употријебио је 21. марта градоначелник Сан Франциска Џозеф Aлајто 1969. године.

Психолог и социолог Aлександар Милић рекао је за "Глас Српске" да би се на људе требало од дјетињства утицати и развијати вриједности које су у складу са општим добром.

- Треба сваког дана размишљати о вриједностима живота, а да се на дан који им је посвећен то посебно слави или обиљежава. Може се једног дана обиљежавати нека вриједност, али се она мора развијати и његовати читаву годину - истакао је Милић.

Свјетски дан вода обиљежава се сваке године 22. марта. Прве важне препоруке о проблемима у вези са водама и водним ресурсима биле су формулисане на конференцији УН о водама, која је одржана 1977. године у Мар дел Плати у Aргентини. На Свјетски дан вода посебно се скреће пажња на проблеме у вези са водом и водним ресурсима, с тим да се сваке године обиљежава уз други мото. Тако је 1995. године обиљежен под мотом: "Жене и вода", 2004. године: "Вода и катастрофе", а 2007. године: "Како се носити с оскудицом".

Један од дана, не толико познатих код нас, јесте Међународни дан заштите мочваре и мочварних станишта и обиљежава се 2. фебруара у свим државама свијета. Још прије само двадесетак година, људи су мочварна подручја сматрали непотребнима, прљавима и изворима различитих болести.

То вјеровање довело је до уништавања најбогатијих еколошких система. Стога је потребно посветити им више пажње јер у њима данас живи око 40 одсто свих биљних и животињских врста.

Покушавајући спријечити даљу девастацију мочвара, 116 држава свијета потписале су Рамсарску конвенцију, којом се обавезују на очување мочвара на сопственој територији.

Брига о здрављу важнија од свега

На иницијативу Свјетске здравствене организације (СЗО) установљени су многи дани посвећени здрављу и борби против различитих врста болести.

Свјетски дан здравља обиљежава се 7. априла сваке године под покровитељством СЗО. Прва Свјетска здравствена скупштина одржана 1948. године, 7. април одредила је за Свјетски дан здравља, те се од 1950. године почео славити. Овај дан се обиљежава да би се изградила свијест о унапређењу здравља.

Поред овог дана, очувању здравља посвећени су многи дани у години, па тако имамо 30. јануар, свјетски дан губаваца, 4. фебруар који се обиљежава као Свјетски дан борбе против рака, затим 8. март Свјетски дан бубрега, 24. март Свјетски дан туберкулозе, 28. април Свјетски дан безбједности и заштите здравља на раду, те многи други.

Милић сматра да је права сврха обиљежавања оваквих дана мијењање схватања вриједности код људи.

- И у свијету и код нас долази до замјене теза, до нарушавања вриједности, било да су оне на нивоу знања, емоција или етике. Некада се далеко више све вредновало, па и здравље, сада су се, нажалост, замијениле тезе - рекао је Милић и додао да ако се неки проблем своди само на дан обиљежавања онда од тога нема ефекта.

С циљем промоције здравља и здраве исхране и јабука је добила свој дан. Традиција означавања Дана јабука, 20. октобра, почела је 1990. године у Лондону. Циљ је промоција њених здравствених квалитета и демонстрације мноштва сорти јабука које се узгајају. С временом слављење јабуке уврстили су у своје календаре ресторани, школе и удружења широм свијета. Вјерује се да је јабука постала популарна када је око 800. године Карло Велики наредио сађење јабука у њемачким земљама, а око 1600. године већ је било познато готово 200 сорти јабука.

Заштита животињског свијета

С развојем људске цивилизације и кроз историју константно се угрожавао опстанак различитих врста животиња. С циљем заштите од изумирања и подизања свијести о неопходности постојања животињског свијета, установљени су многи дани који су посвећени томе.

Свјетски дан заштите животиња, обиљежава се сваке године 4. октобра. Први пут почео се обиљежавати 1931. године током конвенције еколога у Фиренци, а његов циљ био је упозорити на положај угрожених животиња.

Удружења за заштиту животиња глобално обиљежавају тај дан како би повећале свијест о проблемима животиња и подстакла људе на размишљање о томе како се односе према животињама.

Према подацима свјетских организација, сваког дана нестану стотине животињских врста, а најугроженије су морске корњаче, гориле, панде, слонови, китови, тигрови.

Међу многобројним данима признатим од стране међународних организација, свој дан добиле су и птице селице. Дан птица селица прославља се 9. и 10. маја и установиле су га Уједињене нације. Поред тога први понедјељак у октобру обиљежава се као Свјетски дан хабитата.

Промоција солидарности

Историју су обиљежили многобројни ратови, па тако и страдања, а у знак поштовања према настрадалима, многобројне земље и организације одређују дане које посвећују жртвама.

Тако су међународно признати Дан подршке жртвама мучења који се обиљежава 26. јуна, док се 23. август обиљежава као Међународни дан сјећања на трговину робљем и њено укидање.

Међународни дан солидарности с палестинским народом обиљежава се 29. новембра, а 27. јануар је Међународни дан сјећања на холокауст, 25. март је Међународни дан сјећања на жртве ропства и прекоокеанског одвођења робова, а 8. и 9. мај посвећени су сјећању на погинуле током Другог свјетског рата.

Милић истиче да не треба само формално обиљежавати дане посвећене промовисању позитивних вриједности.

- То треба да буде један континуитет како не бисмо заборавили проблеме око нас, како бисмо радили на њиховом рјешавању, те чували старе, али и стварали нове вриједности - закључио је Милић.

Дан заљубљених

Дан заљубљених је празник који се обиљежава 14. фебруара, није међународно признат, али је широко распрострањен и слави се у готово свим земљама свијета.

Према вјеровању, сматра се да овај празник потиче из Рима. Тадашњи цар, Клаудије И наредио је свим војницима да се случајно не смију женити, јер је вјеровао да се онда војници неће хтјети борити у ратовима, већ ће радије остајати код куће. Сви свештеници одлучили су да поштују ову цареву одлуку па нису више обављали вјенчања. Један свештеник, Валентин, није то поштовао, те је потајно вјенчавао младе парове који су то жељели. Када су га открили, био је затворен у тамницу. Вече уочи римског прољећног празника Луперкалије Валентину су одрубили главу. Недуго послије смрти народ га је прогласио свецем, па када се у Риму учврстило хришћанство, свештенство је одлучило да споји празник Луперкалије и смрт Светог Валентина у један који ће се славити 14. фебруара.

Необични дани

Међу мање познате и необичне дане, спадају 10. јануар - Свјетски дан смијања, 2. јул - Међународни дан спортских новинара, док је прва субота у јулу Међународни дан сарадње. Међународни дан заштите озонског омотача је 16. септембра. Двадесет седми октобар је Свјетски дан аудиовизуалне баштине, сваки трећи четвртак у новембру је Свјетски дан филозофије, а 6. новембар - Међународни дан превенције израбљивања околине у вријеме рата или оружаног сукоба.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.