Свјетлост и боја древне Византије
Aкадемски сликар Миладин Лукић, недавно је у Бијељини отворио самосталну изложбу слика под називом "Виза за Византију". На петнаестој самосталној изложби, приређеној у кафе-галерији "Aрт", Лукић се публици представио са 13 новијих радова који су темом и колоритом повезани у јединствену асоцијативну композицију.
Умјетник истиче да је Византија једна од његових сталних инспирација, првенствено због тога јер се ради о историјском насљеђу које свако од нас носи у себи.
- То је често нешто чега ни сам нисам свјестан. Византија је подручје које није много обрађивано у току мог школовања и нешто што сам, читајући неке стране ауторе који су писали о Византији, пожелио да упознам. Диканж, коморник једног од француских краљева, је дивно писао о Византији. Спознајући то вријеме и простор, схватио сам да је то била снажна држава која је дуго трајала заснована на античким вриједностима старе Грчке и православној вјери - каже Миладин Лукић.
Култура нашег народа је, прича, попримила византијску рефлексију у сваком смислу, па наравно и визуелно. "Кроз историју су у Србију довођени градитељи и сликари из Цариграда који су своје радове оставили као завјештање које и данас може да посвједочи о визуелном насљеђу Византије ".
На тај начин и Лукићеве слике из новијег циклуса говоре, својим језиком , о том лијепом времену, о тој држави у којој се све знало и шта је чије и шта је коме чинити.
- Човјек се током живота мијења, мијењајући и свој однос према свијету који га окружује. Ја бих данас своје радове могао сврстати у три основна циклуса од којих је први био "Запис о константном и промјенљивом" , други "Одавде до свјетлости" и трећи садашњи "Византијски записи" - каже Лукић.
Већина његових слика из овог циклуса представља пејзаже из маште, старе градове, мостове и тврђаве. Тврђаве које се појављују на скоро свакој слици, било да доминирају или да су само наговијештене, можда подсвјесно представљају одбрану сопственог духовног простора.
Спирала која се на овим сликама појављује у фрагментима, како каже аутор, симболизује вријеме и простор који су бескрајни и као такви тешко схватљиви човјеку.
- Спирала као мотив и симбол честа је код сликара. Мој професор и један од наших највећих сликара Бранко Миљуш је о томе говорио као о загонетној спирали пужа. Код мене се на сликама спирала јавља фрагментарно. као симбол одмотавања времена и простора - говори Лукић.
За разлику од великог броја сликара који се радећи мотиве из прошлости често одлучују за мрачне боје, Лукић, као изразито добар колориста, своје слике израђује у веома богатом спектру боје.
- Понекад је, да би се насликала свјетлост, неопходно насликати таму као контраст. Велико је умијеће сликати свјетлост без тог контраста. Мислим да је сувише мрака у животу и да сликари требају на својим платнима дочарати више свјетлости. Свјетлост је нешто што је истина Божија, један од принципа Светога духа. Сви треба да се боримо за свјетлост и то најбоље знају они који су принуђени да проведу неко вријеме без свјетлости, посебно дневне свјетлости. Не само у том практичном смислу, већ и метафизички, свјетлост је рај и зато ваљда сви тежимо свјетлости .
Живот и стваралаштво
Миладин Лукић је рођен у Прибоју на Мајевици. Aкадемију ликовних умјетности завршио је 1980. године у Сарајеву у класи професора Борислава Aлексића и Љубомира Перчинлића, а постдипломске студије у Београду у класи Бранка Миљуша. Ванредни је професор Педагошког факултета у Бијељини. Члан је Удружења ликовних и примијењених умјетника Републике Српске.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
