Свијет без нафте, гаса и угља могућ до 2050.
Париз - Свијет би до 2050. године могао да се у потпуности пребаци на снабдијевање енергијом из обновљивих извора и дефинитивно каже збогом нафти, угљу и гасу.
Прогноза је садржана у сценарију "Енергетска (р)еволуција" објављеном поводом Конференције о клими у Паризу, а развили су га организација "Гринпис" и Њемачки центар за ваздушне и свемирске летове на основу низа појединачних студија.
Напуштање фосилних извора енергије сматра се најважнијим кораком у циљу смањивања загријавања земљине атмосфере. Тренутно три четвртине гасова, који изазивају ефекат стаклене баште, настају сагоријевањем угља, нафте и гаса, а четвртина због сјече шуме и пољопривреде.
- Обновљиви извори енергије у међувремену су сазрели и могу да конкуришу електранама на угаљ и ризичним атомским електранама - каже главни аутор студије Свен Теске из "Гринписа".
Аутори су помно истражили различите технологије и развој у свим дијеловима свијета на основу чега тврде да би до 2050. могло да буде обезбијеђено одрживо снабдијевање енергијом за око 9,5 милијарди људи. Велики помак у производњи енергије с мање угљен-диоксида доноси снажно коришћење енергије вјетра и сунца. Само прошле године у ту област је у свијету инвестирано 250 милијарди долара. Пад цијене таквих постројења убрзава јачање тог сектора, а крај смањивања цијена нарочито се не назире код соларне енергије. Усљед тога се, наведено је у студији, може очекивати брже ширење таквих постројења него до сада. За потпуни заокрет у свијету, према том сценарију, биле би потребне инвестиције од око 1.000 милијарди долара годишње до 2050. године. Истовремено било би уштеђено око 1.070 милијарди долара годишње на трошковима за угаљ, нафту и гас.
Тај тренд би се, према наводима у студији, позитивно одразио и на тржиште рада. До 2030. године би у свијету могло да настане 19 милиона нових радних мјеста, док би број запослених у енергетском сектору у истом периоду, без убрзаног преласка на обновљиве изворе, био лагано смањен на 27 милиона. Убрзан прелазак на стопостотно коришћење обновљивих извора довео би до повећања броја запослених у том сектору на 46 милиона у 2030. години.
Аутори студије препоручују брзо и одлучно дјеловање политике и привреде.
- Сада би било важно стимулисати индустрију, потрошаче и тржишта на веће коришћење обновљивих извора енергије и већу енергетску ефикасност. Важан корак је и брзо смањивање субвенција за угаљ, нафту и гас - истакли су аутори студије.
Према подацима Међународне агенције за енергију тај сектор је прошле године из државних буџета субвенционисан са готово 500 милијарди долара.
Саобраћајна револуција
Велики изазов у смањењу емитовања угљен-диоксида је саобраћај, јер око 14 одсто глобалне емисије штетних гасова настаје сагоријевањем нафтних прерађевина у моторима.
- Потребна нам је и транспортна револуција, не само електроаутомобили и више електромобилности, већ бисмо морали да развијемо и нове транспортне технологије и синтетичка горива из обновљивих извора - каже Свен Теске.
Основно начело гласи - струја умјесто нафте. Уз помоћ струје добијене из енергије вјетра, сунца и воде могу да буду произвођена синтетичка горива. Та технологија већ функционише и преостало је само да буде подржана политичким мјерама.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
