Сви смо ми њена породица

Пуна кућа у којој су живјели бака и дјед са мајчине стране који су нешто раније умрли непосредно једно за другим, свела се само на Јелену. Остала је сама, али није остављена нити заборављена. Хуманост је наша заједничка особина.

Дјевојчицу је послије зле породичне судбине, прихватила њена тетка Радмила Цвјетиновић, мамина сестра. A онда јој је, прије неколико дана, министар просвјете и културе Aнтон Касиповић уручио кључеве стана. Заслужила је Јелена такву бригу и због тога што је изузетно добар ученик, за једну је школску годину завршила два разреда - четврти и пети.

- Нижу основну школу завршила сам у Зелињу, а потом наставила у Дрињачи гдје ћу на јесен поћи у осми разред. Иако живим у Зворнику жеља ми је да основну школу завршим у Дрињачи, а послије тога планирам да упишем гимназију, каже Јелена. Да се по знању издваја од друге дјеце у разреду, прмјетила је њена учитељица Драгана Милошевић и позвала надзорника Бранка Мишића који је такође уочио да се Јелена истиче међу другом дјецом. 

- Надзорник је предложио да за једну годину завршим два разреда и тако сам у првом полугодишту похађала четврти, а у другом полугодишту пети разред. То ми није био проблем. Остајала сам са учитељицом Драганом и послије наставе како бих могла све да постигнем, каже Јелена.

Након петог разреда, морала је да путује шест километара до школе у Дрињачи. Било јој је јако тешко због мамине болести, а и материјалне прилике биле су им лоше. Aли све то није је спријечило да и у шестом разреду буде најбољи ученик у одјељењу. 

Помало ћутљивој, али и поред свих недаћа које су је снашле, ипак веселој дјевојчици, данас пуно помаже тетка Радмила која је Јелену од априла ове године прихватила као шестог члана своје породице. Радмила је како каже, имала и обавезу и жељу да прихвати Јелену, јер би у супротном морала у дом.

- Она је вриједна и добра дјевојчица. Свјесни смо да још има талентоване дјеце и утолико је ова помоћ од Министарства просвјете значајнија. Иначе, Министарство је најприје планирало да реновира кућу у Зелињу, а онда су одлучили да јој обезбиједе стан. Покренули су акцију којој се одазвало неколико грађевинских предузећа тако да је све јако брзо завршено, напомиње Радмила је захвална и начелнику општине Зворник Зорану Стевановићу који је обећао да ће општина Јелени, док год је редован ђак и студент, сносити режијске трошкове за стан.

Стан површине 36 квадратних метара, налази се у Карађорђевој улици у Зворнику, а Јелена га је добила и са намјештајем гдје је већ смјестила и компјутер и штампач који јој је прошле године уручио министар Касиповић. 

- Најзаслужнији да се зна, за Јелену и њен таленат јесу њена учитељица Драгана и надзорник Мишић. Потом је услиједила и прва помоћ од министра Касиповића који јој је у јануару прошле године уручио компјутер и штампач, а ето, недавно јој је ријешио и стамбено питање. За све то, мало је рећи хвала, завршава Радмила. Јелена на све ово каже да јој је све ово велики подстрек да још више учи и постиже што боље резултате. Тако смо ето, сви ми постали Јеленина велика породица!

Додајмо на крају и да Јелена, с обзиром на њене године, и даље живи код тетке, а у стан иде повремено, док јој је једини приход који има, пензија од 150 марака коју је наслиједила од мајке. 

Бригу о дјевојчици послије смрти родитеља, преузела је њена тетка Радмила Цвјетиновић, мамина сестра. A онда јој је прије неколико дана, министар просвјете и културе Aнтон Касиповић уручио кључеве стана. Заслуж

Пуна кућа у којој су живјели и бака и дјед са мајчине стране који су нешто раније умрли непосредно једно за другим, свела се само на Јелену. Остала је сама, али није остављена. Хуманост је наша заједничка особина

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.