Сви Савини јубилеји тамне

- Прво моје запослење било је управо у "Чајавецу", у који сам као РТВ механичар дошао 1. септембра 1978. године. За једним столом радио сам цијели свој радни вијек, а јубилеј, три деценије рада, вјероватно нећу дочекати, јер је предузеће у стечају и највећи дио имовине већ је распродат - прича Саво.

Народна пословица која каже да "тиха вода бријег носи" важи и за овог човјека, који никад не повисује тон и не одустаје од посла док га не заврши. Рођен је тачно прије 50 година у челиначком селу Поповац, а у први разред основне школе у сусједном Липовцу пошао је 1965. године.

- Те године у први разред пошло нас је 49 и учио нас је учитељ Видосав Шункић. Данас у питомој поповачкој долини у десетак села у свих девет разреда нема толико ђака - прича Саво.

Основну школу у Поповцу, која је изграђена непосредно послије разорног земљотреса 1969, који је "затворио" школу у Липовцу, Саво је завршио као друга генерација тачно прије 35 година.

- Нашао сам се међу три ученика из наше генерације који су наставили школовање. Небојша Брђанин је отишао у војну, а Жељко Блаженовић и ја у електрошколу - сјећа се Саво.

Већ као омладинац постао је активан члан друштвене заједнице и то је остао до данас, ма гдје се нашао: у средњој школи, у војсци, у рату, у селу, у предузећу.

Увијек је био поуздан сарадник, који је преузете обавезе обављао веома савјесно и одговорно. 

- Од првог свог радног дана до данас на посао путујем аутобусом. Некада је аутобуска линија за Поповац била веома непоуздана, али никада нисам закаснио на посао. Aко аутобус није саобраћао, ја бих пјешке долазио, тако да сам за ово вријеме накупио пјешачења да бих могао "опасати" земаљску куглу - кроз смијех казује Саво.

Сјећа се и првог аутобуса који је дошао у Поповац.

- У нашем селу те 1978. године у другу недјељу по Илиндану одржавао се народни сабор. Возачи бањолучког "Aутопревоза" Симо Брборовић и покојни Милорад Радосавац Фиштрон довезли су први аутобус, који је народ окитио заједно са возачима. Била је то права народна радост.

Чим је рат почео, међу првима Саво је мобилисан заједно са још петорицом своје рођене браће и сви су цијели рат провели на првој борбеној линији. Музика је у његовом животу заузела посебно мјесто.

- Сада већ давне 1981. године у Поповцу смо Драго Ороз, Богдан Петровић, Мирко Тркуља и ја основали први музички састав "Луталице", без којег се готово двије деценије у нашем крају није могла организовати скоро ниједна забава. Чак и у рату, на првој борбеној линији имали смо своју музичку групу, па смо у тренуцима предаха забављали наше саборце - евоцира успомене.

Ма шта и гдје радио, увијек је добијао признања за свој рад, а он је и након њих остајао оно што је био и раније - тих и поуздан сарадник, без којег се ниједан посао не може поштено урадити, а који за свој рад не тражи никакве привилегије.

- Имам похвале за друштвени рад из мјесне заједнице, из војске, из предузећа, из рата. Кад их гледам, сјећам се елана којим смо некада сви били испуњени. Жао ми је што је данас понестало ентузијазма и што га има више међу нама старијим него међу младима. Поносим се што се могу похвалити да сам био на мјестима гдје се правио бољи живот и у томе активно учествовао - говори  овај скромни човјек.

Са супругом Јеленом стекао је сина Огњена, данас двадесетдвогодишњег туристичког техничара, и осамнаестогодишњу кћерку Горицу. У Поповцу, гдје међу комшијама важи за вриједног и  часног домаћина, бави се помало пољопривредом. Са 34 године стажа, у који је урачунат и онај борачки, није приспио "ни тамо ни овамо", упркос свему, ето га на раскршћу!

 ******************

******************

Године 1981. у Поповцу су Драго Ороз, Богдан Петровић, Мирко Тркуља и Саво основали први музички састав "Луталице"

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.