Свети Патрик отјерао змије којих није ни било

Устаљено је мишљење да је смисао Дана Светог Патрика обући нешто зелено, пити, а идућег дана се дружити са мамурлуком и главобољом. Међутим, многе чињенице о овом празнику углавном су непознате ширим слављеничким масама.

Неизбјежан дио декорације Дана Светог Патрика је - дјетелина, негдје са три, негдје са четири листа. Без обзира да ли сте је задјенули за ревер или украшава ваше чарапе, дјетелина је централни симбол свих догађања везаних за тај дан.

У старим временима, та биљчица је у Ирској чак сматрана светом. Због њене боје и облика, вјеровало се да представља живот и поновно рођење. Четири листа представљају вјеру, љубав, наду, и наравно - срећу. Због свих тих разлога, дјетелина је постала веома распрострањена у ирској култури.

Хектолитри пива су такође неизбјежан дио "традиције" обиљежавања Дана Светог Патрика. Да ли је то баш тако? Ирски парламент је 1903. године усвојио закон којим је тај празник постао вјерски. То је значило да су тог дана сви пабови и крчме морали бити затворени, тако да су пивопије биле ускраћене за тај вид забаве. Та строга правила важила су пуних 67 година, све до 1970. када је закон укинут па Дан Светог Патрика у Ирској више није био вјерски, него је постао државни празник.

И док се Свети Патрик на овај или онај начин прославља од Aмерике преко Aргентине до Aустралије и Јужне Кореје, само неколико мјеста тај дан обиљежавају као национални празник. Поред Ирске, 17. март је национални празник на маленом острву знаном као Монсерат, односно "Смарагдно острво Кариба". Разлог - својевремено се много избјеглица из Ирске населило на ово острво.

Исто важи и за Њу Фаундленд и Лабрадор, гдје се 17. март обиљежава у знак сјећања на устанак робова 1798. године.

Сваки важни догађај прати више или мање подударности. Ни Дан Светог Патрика није изузетак. У неколико округа Масачусетса (Сомервил, Кембриџ и Сафолк), америчке државе гдје је четвртина становника поријеклом из Ирске, прославља се такозвани Дан евакуације.

И док је Бостон одавно познат по величанственим обиљежавањима Дана Светог Патрика, то не умањује значај који се придаје Дану евакуације. Гле чуда, тај дан се такође обиљежава 17. марта, али у знак сјећања на један битан догађај из историје. Дакле, 17. марта 1776. године британска војска напустила је Бостон, након што су борци за независност Aмерике, под руководством Хенрија Нокса и Џорџа Вашингтона, распоредили тешку артиљерију око града. Скупштине неколико округа у Масачусетсу су 1901. године прогласиле тај дан празником. Међутим, многи критикују његово постојање - наводно је ријеч о бацању пара, јер је дан нерадан, а плаћен.

Свима је више-мање позната прича из ирског фолклора, која каже да је Свети Патрик отјерао све змије са ирског острва. Ти гмизавци су се, захваљујући Патриковим моћима, подавили у мору. Истина је нешто другачија: у Ирској уопште нема змија, нити их је икад било. Ријеч је о метафори: змије су представљале паганске обичаје и вјеровања који су се полако повлачили пред вишевјековним ширењем хришћанства. Управо је Свети Патрик био тај који је донио Добру вијест међу Ирце.

Уз сву ту причу о ирском поријеклу празника, могло би се очекивати да се најмасовније и најбоље прославе Светог Патрика одржавају управо у Ирској. Међутим, како историја казује, Ирска није на првом мјесту локација и земаља које на тај начин његују ирски понос, бар када је ријеч о слављима и фестивалима.

Стручњаци су провели неколико деценија покушавајући да утврде тачан датум првог прослављања овог празника, и - нису успјели. Први запис о овом празнику оставио је извјесни Џонатан Свифт, који у својој краткој забиљешки из 1713. године помиње обиљежавање Дана Светог Патрика у Лондону. Подаци су оскудни: парламент у Вестминстеру је тај дан прогласио празником, а помиње се и да су грађевине украшене у зеленим тоновима.

Прва парада у част тог празника у Њујорку је одржана 1762. године. Данас Њујорк сваког 17. марта приређује највеће параде на свијету, са готово три милиона посјетилаца и уз 150 хиљада учесника.

Кад смо већ поменули колорит, иако се сматра да уз Патрика неизбјежно иде зелена боја, у ранија времена много популарнија у вријеме тог празника је била - плава.

У ирском фолклору, зелена је боја бесмртних и вила, а често је повезују са новим животом и рађањем усјева. Међутим, неки сматрају да носити зелену боју значи призивати несрећу, јер она представља доба у коме Ирска није била слободна земља.

Плава боја је постајала заступљенија када су војници носили "плаву боју Светог Патрика" на униформама. Поред тога, када се британски краљ Хенри Осми прогласио владарем Ирске, користила се застава са златном харфом на плавој позадини.

И напосљетку, особа по којој се назива један од најпознатијих празника, уопште није био Ирац. Свети Патрик је уствари био шкотског поријекла, а историчари и биографи се споре око мјеста његовог рођења; једни кажу да је то била Шкотска, а други Велс.

Његово име чак није ни било Патрик, него Мевин Сукат. Када му је било 16 година, отет је и продат као роб у Ирску. Касније је одлучио да крене путем духовности, па је постао свештеник у бискупији Оксер, и тада је узео име Патрицијус, односно - Патрик.

Протести

Док је Ирска још била под управом Британаца, свако мало одржавани су мирни протести локалног становништва, а неизбјежан декор на крагнама, капутима и сличним одјевним предметима била је дјетелина.

Превео: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.