Шведски кум из Петровца

"Шведски кум" наслов је својеврсне Шевине биографије коју је написао истраживачки новинар Нури Кино.

Милан Шево родио се 1968. у малом граду Босанском Петровцу.

- Имао сам двије мајице и један пар ципела - присјећа се он.

Кад је имао двије године, његова се породица први пут преселила у Шведску. Три године касније вратили су се у родни крај. Отац је одлучио да сагради кућу на периферији, али пошто није размишљао о прикључку на воду и струју, кућа није довршена па су пропали планови о великој породичној кући.

Уштеђевина из Шведске брзо се истопила, отац је почео пити и ускоро је напустио породицу. Шевина мајка с троје се дјеце уселила у бараку која је требало да им служи као складиште. Били су јако сиромашни и Шево се сјећа да је често био гладан.

Послије неколико година проведених у БиХ, Шево се 1979. с мајком, старијим братом и сестром вратио у Шведску. Преко социјалне службе добили су стан са четири спаваће собе у једном од предграђа Стокхолма. Пети разред почео је похађати у школи у Вирбигорду и трудио се да се уклопи у средину.

Један од његових пријатеља волио је да краде. Шево се не сјећа зашто, али убрзо је крало читаво друштво. Почели су са сладоледом, потом прешли на бицикле.

Шевина мајка није примјећивала да јој син долази кући у новим јакнама, стално је радила и једино јој је било важно да у хладњаку увијек буде хране.

- Кад се сјетим тих времена, мислим да је можда ипак школа требало да учини више. Требали су имати више разумијевања за самохране родитеље који нису стизали да воде рачуна о дјеци док су се борили за опстанак - каже у књизи Шево.

У вишим разредима основне школе почео је да се туче. Његово друштво сукобљавало се с групицама из других квартова и школа.

Убрзо је дошло до сукоба имигрантске дјеце с младим неонацистима. Створен је менталитет банди и супарници су се међусобно тукли без разлога.

Шеву и његове пријатеље одгајала је улица, а крађе су у међувремену постајале све озбиљније. Поента је бити бољи и храбрији од других. Тако се стицао "респект" друштва.

Шево је све чешће бјежао из школе, а полиција га је ловила у ситнијим крађама. Због тога је додијељен старатељској породици.

У једној шведској породици провео је 18 мјесеци, а за то је вријеме поправио оцјене и уписао школу за угоститеље. Шево се ипак никада није осјећао сасвим као код куће и недостајала му је права породица.

У међувремену је у средишту Стокхолма упознао "људе из града". Злочини су тамо били већи - пљачкали су се сефови. Тамо је лежала велика лова, било је лако, а казне су биле благе.

Након што је напустио старатеље, вратио се мајци у предграђе. Aли више није било повратка пљачкању пијаних шведских посјетилаца кафана и "мажњавању" торбица на мотоциклу.

Како се Шево показао изнимно талентован, за њега су занимање показали старији Југословени у кварту. Полако су га почели водити на мање "послове":

- Када су ме први пут повели, нису ме питали да ли желим, само су ми дали пиштољ. Требао сам држати људе на нишану док они не покупе новац. Иако сам се тиме касније хвалио вршњацима, осјећао сам како је то било погрешно. Имао сам тек 16 година - испричао је Шево.

До тада је већ почео да тренира борилачке вјештине. Тренинзи су постали тачка око које се вртио његов свакодневни живот.

У клубу је био седам дана седмично и по два пута дневно. Почео је да учествује и на турнирима, а тада је упознао Лијама Норберга, будућег познатог шведског глумца.

На почетку су били ривали, тренирали су код конкуренције, а Шево је потом прешао у његов клуб. Тамо је упознао и Паола Роберта, данас познатог бившег боксера, који се спомиње у књизи Стига Лашона "Дјевојка која се играла ватром". Са 19 година отишао је да одслужи војни рок у Југославију.

Када се вратио, покушао је дати још једну шансу животу у предграђу и запослио се као кувар у хотелу "Шератон". Aли било је пренапорно и ускоро се вратио улици.

У Србију се преселио 2002. након што је у Шведској преживио неколико атентата. Разлог је био, тврди, и то што су га тамошње власти неколико пута оптужиле за злочине за које каже да их није починио.

- У Србији сам могао кренути изнова, пуно лакше него у Шведској - наводи у књизи.

Шево је био једна од утицајних фигура у шведском криминалном свијету - био је близак са шефовима тамошњег подземља: Драганом Јоксовићем Јоксом, Жељком Ражнатовићем Aрканом и Ратком Ђокићем који му је био пунац.

Послије Јоксовићевог убиства 1998. у Стокхолму проглашен је новим најмоћнијим човјеком криминалне мреже коју су великим дијелом чиниле особе с подручја бивше Југославије.

Данас живи у Београду са супругом и двоје дјеце.

Пљачка

Сматра се да је био "мозак" спектакуларне операције хеликоптерске пљачке трезора форме Г4С у Стокхолму, због чега је био саслушан пред истражним судијом у Београду. Лопови су у врећама изнијели плијен у вриједности од око 20 милиона евра. Украдени "џет 206" је послије неколико сати пронађен 25 километара од мјеста пљачке неоштећен.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.