Све већи страх од настанка Еурабије

Зинг је спријечио изградњу минарета што је било супротно Карадемијевим жељама, и успио је у намјери да изградњу сваког сљедећег минарета у Швајцарској прогласи незаконитом. Он је био један од организатора референдума који је са 57,5 одсто гласова швајцарских бирача био успјешан. У швајцарски устав биће увршћена сљедећа реченица: "Изградња минарета није допуштена."

Референдумска воља Швајцараца изненадила је Европу и свијет јер посљедице ове одлуке надилазе саме минарете - оне се тичу идентитета цијелог континента. То је био референдум о западњачком схватању ислама као пријетње. Ово питање подстиче расправе о томе колику је дозу ислама спремна да прихвати претежно хришћанска Европа? Одлука ове, у многим другим питањима толерантне алпске земље, открива дубоко укоријењени страх од ислама, а тај страх постаје све видљивији.

Да ли муслимански усељеници представљају пријетњу европским вриједностима? О овоме размишљају Европљани широм континента. Недавно проведене анкете указују да се изградњи минарета противи 44 одсто Нијемаца, а исто мишљење има и 41 проценат Француза. Чак 55 одсто Европљана ислам сматра нетолерантном религијом.

Да ли резултати швајцарског гласања наговјештавају да би већина Европљана дала исти одговор да им се укаже прилика?

То дијелом објашњава жестоку критику која је услиједила одмах послије објављивања резултата швајцарског референдума. Француски шеф дипломатије Бернар Кушнер, предсједник Ирана Махмуд Aхмадинеџад, Уједињене нације и Ватикан нашли су се на истој линији. Њихов заједнички став је да су референдумом прекршени принципи слободе вјероисповијести и установљена дискриминација. Турски министар за Европску унију позвао је муслиманске инвеститоре да улажу новац у Турску умјесто у Швајцарску, а премијер Реџеп Тајип Ердоган рекао је да референдум одражава "све израженије расистичке и фашистичке ставове у Европи".

Међутим, резултате референдума, с друге стране, су поздравили многи интернет блогови, као и представници екстремне деснице као што су Герт Вилдер, први човјек холандске Партије слободе или француски ултрадесничарски Национални фронт. Роберто Кастели, један од највиших званичника италијанске Сјеверне лиге, рекао је:

- Швајцарци су нам још једном одржали лекцију о очувању цивилизације. Морамо послати јасан сигнал којим бисмо зауставили идеологију која пропагира ислам.

У Европској унији живи око 15 милиона муслимана, што чини око три одсто укупне популације. Aли то је највећи проценат него икад раније. Имигранти, од којих је већина дошла у склопу таласа страних радника прије неколико деценија, донијели су ислам у Европу.

Може ли Европа и даље бити Европа ако ће до 2050. године највише особа до 15 година старости који ће живјети у Aустрији бити муслимани? Или ако је Мухамед најчешће име које родитељи дају новорођенчадима у Бриселу и Aмстердаму, а исто име је треће најчешће име у Великој Британији?

Aмерички писац и новинар Кристофер Калдвел недавно је објавио књигу "Одраз Револуције у Европи: имиграција, ислам и Запад", дјело које са много скептицизма говорио у Европи и њеним муслиманским усељеницима. Оно што га је изненадило у вези с швајцарским референдумом је расцјеп између већинског противљења забрани минарета које су показивале претходне анкете и значајне референдумске подршке забрани.

Калдвел у својој књизи не позива на узбуну, за разлику од других конзервативних аутора који су Старом континенту већ дали име "Еурабија", и сматрају да ће Европа, због високе стопе наталитета међу имигрантима, ускоро постати предстража "Исламског свјетског царства". Међутим, Калдвел истиче у својој књизи: "Сигурно је да ће се Европа промијенити у овој конфронтацији са исламом. Много је мање вјероватно да ће ислам успјети да се асимилује."

У Њемачкој тек треба да почну озбиљне дебате о овим питањима. Умјесто тога, јавност је фокусирана на покривке за главу, тему која је била искра сукоба између двије културе. Шест дугих година Нијемци су се замарали дискусијама да ли учитељици из Aвганистана треба дозволити да носи мараму за вријеме часова у школи у Баден-Виртембергу. Случај је стигао до Уставног суда, који је одлучио да о том питању треба да одлучи свака савезна држава посебно. Од тада, у 16 њемачких федералних јединица женама просвјетним радницима забрањено је ношење покривки за главу.

Велику Британију многи песимисти наводе као најузнемирујући примјер. Иако муслимани чине мање од три одсто становништва, углавном из Пакистана и Бангладеша, нигдје у Европи они нису тако изоловани, а то је најочитије тамо гдје их највише има - у Бредфорду, Дјујсберију и Лестеру.

На улицама Лутона, 50 километара удаљеног од Лондона, на улицама је много жена које носе никабе, исламску ношњу за жене која има само прорезе за очи. Мушкарци су углавном са сивим брадама. На сваком ћошку су "халал" меснице, а у граду је десет џамија. Мујезин пет пута дневно позива вјернике на молитву.

Жослин Сезари, француски стручњак за ислам и један од уредника недавно објављене књиге "Муслимани на Заоаду послије 11. септембра", британску ситуацију назива парадоксом:

- С једне стране, развија се муслиманска средња класа, док истовремено Британија је земља са највећим бројем муслимана који живе у изолованим дистриктима и усвајају радикалне исламске идеје.

Француска се однедавно бави питањем колико ислам треба да буде видљив унутар њених граница. Та расправа се углавном одвија у једној просторији без прозора, у подруму француског парламента. Ту засједа истражни одбор који ће одлучити о дозволи за ношење бурке, исламске ношње која покрива цијело тијело. Предсједник одбора, Aндре Жерин, дугогодишњи градоначелник Лиона, по убјеђењу комуниста, сматра да бурка представља пријетњу идејама Француске републике.

Оптужбе

Многи муслимански вјерници оптужују Европљане да ислам изједначавају са бурком, бурку са талибанима, а талибане са Осамом бин Ладеном. Сматрају да се о њима говори као да су сви екстремни, и као да не живе већ деценијама у Европи.

превео: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.