Све шпијунаже у једној књизи
Књига "Одбрана краљевства" (Defence Of The Realm) Кристофера Ендрјуа, издата поводом 100. годишњице "MI5" прва је званична историја британске тајне службе, која открива многобројне, до сада непознате податке о активностима њених обавјештајаца од два свјетска рата до борбе против исламског екстремизма.
Професор историје на универзитету у Кембриџу Кристофер Ендрју је током седам година, колико је трајало истраживање, прелистао близу 400 хиљада досијеа које је "MI5" водио од свог оснивања 1909. године.
Aутору је био дозвољен пун приступ свим документима "MI5", али тајна служба ипак је задржала уредничка права над завршном верзијом текста.
У "MI5" су, у вријеме када је пројекат започео, тврдили да иако ће задржати право на измјену материјала због питања националне безбједности, неће покушавати утицати на одлуке аутора или цензуру материјала због било којег другог разлога. Иначе, Ендрју је већ раније имао привилегован приступ документима "MI5" и "MI6" када је писао историју КГБ-а, заједно с КГБ-овим пребјегом Олегом Гордијевским.
На промоцији књиге, Ендрју је истакао да је био веома узбуђен и помало нервозан када су га питали да напише књигу која има око хиљаду страница.
Стивен Лендер, бивши шеф "MI5", који је наручио књигу 2002. године, изјавио је да је то, колико је њему познато, прва обавјештајна служба у свијету која је предузела једну овакву иницијативу.
- То је било одмах послије 11. септембра; поједини наши људи налазили су се у Aвганистану. Било је јасно унутар службе да се наш свијет из коријена промијенио - рекао је Лендер, објашњавајући разлоге зашто је дао "зелено свјетло" том пројекту.
Књига пружа прегршт информација. Открива, на примјер, да су агенти службе 1938. године обавијестили тадашњег британског премијера Невила Чемберлена да се Aдолф Хитлер приватно са њим спрда, упркос британској политици смиривања тензије са нацистичком Њемачком.
Сазнајемо и да је током хладног рата вођен тајни досије о Харолду Вилсону, бившем британском премијеру, због контаката које је имао са званичницима и бизнисменима источноевропских земаља, за које је служба сматрала да су сумњиви.
Служба је у истом том периоду пратила и тројицу посланика под сумњом да шпијунирају у корист Совјетског Савеза. Испоставило се, међутим, да не постоје никакви докази да су они били совјетски агенти.
Aутор открива и муке обавјештајне службе с совјетским шпијунима у Великој Британији у вријеме хладног рата, са којима су једва излазили на крај због њиховог великог броја. Британци су се са совјетском шпијунажом изборили тек почетком седамдесетих година.
Према Ендрјуовим тврдњама синдикалног вођу Џека Џонса кратко вријеме је КГБ сматрао за једног од својих агената. У књизи се наводи да је он Русима просљеђивао документе Лабуристичке партије, додуше не тајне и да су га Совјети посљедњи пут исплатили 1984. године. Џонс, који је умро почетком ове године, увијек је негирао да је радио за КГБ. Био је лидер Транспортног и Општег синдиката од 1969. до 1978. године и ветеран шпанског грађанског рата.
Књига садржи и досад необјављене фотографије појединих совјетских агената, припадника Ирске републиканске армије и исламских екстремиста.
Притисци власти
Ендрју је на основу докумената показао да је "MI5" била под притиском Маргарет Тачер да јој помогне у рјешавању проблема у индустрији, као што је био штрајк рудара. Према књизи, премијерка је тражила да агенти идентификују све синдикалне "саботере", који су подстицали штрајк. Захтјев Тачерове је био одбијен јер у питању нису били "прави" саботери.
Књига открива да је Министарство одбране тражило информације које би им послужиле против пацифистичких група, попут CND-а, које су биле надгледане током осамдесетих година.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
