Сваких 15 дана изумре један језик

У Кини живи званично признатих 56 етничких група, а вјерује се да има на стотине разних етничких подгрупа, чији припадници говоре различите језичке варијанте. Највећа етничка група је Хан и у њу су се утопиле многе друге, кроз више од три миленијума дугу историју кинеске цивилизације.

Већина етничких језика у Кини припада сино-тибетанској језичкој породици, а тим језицима говоре припадници 29 мањина. Ту су језици: мин донг, џињу, мандарински, пу-ксиан, хуизоу, мин зонг, дунган, ган, хака, ксијанг, мин беи, мин нан, ву, јуе.

Постоје разни варијетети самог кинеског језика: 70 одсто становника говори мандарински, а међу етничким групама највише су заступљени зуанг (таи), монголски, тибетански, ујгурски, хмонг и корејски.

Неки од ових језика су већ угрожени. На примјер, језиком манћу, који постоји у кинеској сјевероисточној провинцији Лијаопинг, говори једва неколицина људи, од око 10 милиона.

- Разумијем јако мало и свакодневно кажем једва неколико ријечи. Моја дјеца не знају ни толико, уче само кинески - каже Ду Меи из етничке групе Евеки, која живи дубоко у унутрашњости Монголије. Евеки има једва 30.000 душа.

У јужној кинеској провинцији Фуџијан, наочиглед свих, изумире језик ће којим говори свега око 1.000 људи, од скоро 800.000 припадника мањине.

- Наш језик има само говорну форму, нема знакова за писање, тако да га је тешко очувати - каже Леи Џинм, сјећајући се неколико ријечи научених од предака, док својој дјеци све објашњава само на кинеском.

Млади у Кини, такође, све више говоре "свјетске језике", али охрабрује то што познају глобалну интернет мрежу на којој је заступљено и кинеско писмо, што ће омогућити да језичка нарјечја и етнички дијалекти остану записани.

Све више мањинских језика у Кини се појављује на интернету. Томе су се обрадовали лингвисти. Ових дана је у Кини покренут нови пројекат којим би се употпунила вокална база података свих кинеских језика и дијалеката.

Мањински етнички језици у Кини, па и широм свијета, угрожени су и под притиском преовлађујућих "супер језика", као што су енглески, шпански, арапски, хинду и мандарински.

Према подацима Уједињених нација, од око 6.900 језика колико се тренутно говори у свијету, чак двије трећине њих је начин споразумијевања заједница у просјеку око 10.000 људи. Биолошким изумирањем тих заједница нестају и језици. Данас је тај процес још бржи, у посљедње три генерације је изумрло више од 200 језика.

Подаци УН свједоче да чак 96 одсто укупног броја језика у свијету говори свега три одсто становништва планете. Aтлас угрожених језика Организације УН за културу и науку показује да је 229 језика тренутно пред изумирањем.

Највише језика говори се у Папуи Новој Гвинеји (850), слиједе Индонезија (670), Нигерија (410), Индија (380), док по око 200 мањинских језика имају Камерун, Мексико, Конго, Aустралија, Бразил...

Међутим, док највећи број језика нестаје у домородачким племенима, ни развијени свијет није поштеђен.

Глобализација и масовна култура доприносе да се, на примјер, на Старом континенту, Европи, гасе нарјечја и језици многих етничких група.

На листи угрожених су бретонски у Француској, ливонски и караимски у Литванији, сјевернофризијски и доњошлески у Њемачкој, ромско-грчки, моличкохрватски и јудеоиталијански у Италији, кашупски и виламовски у Пољској, леонски и арагонски у Шпанији, валонски у Белгији, као и франкопровансалски, келтски, водски, неколико лапонских говора.

Међу европским језицима којима пријети изумирање је и ирски, иначе један од званичних језика Европске уније, којим говори свега 70.000 Ираца, иако се учи у школама.

Један човјек

У свијету само по један човек зна, на примјер, етнички абориџински куку тајпан (Aустралија), уру (Боливија), леа (Папуа Нова Гвинеја), док троје људи у Боливији могу да разговарају на језику цанићана.

приредио: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.