Свака генерација своје идоле има

Д. Стоканић, С. Амиџић
Свака генерација своје идоле има

Већина младих људи данас се страсно везује за одређене личности, групе, па и предмете, од којих себи стварају идоле, а који су плод сопствене маште, и таквима се, већим дијелом свог живота, клањају и служе.

Истраживања која су обављена протеклих деценија јасно указују на промјену друштвеног система вриједности. На врху листе узора 1978. године био је некадашњи југословенски предсједник Јосип Броз Тито. Њега је за свог идола изабрало чак 90 одсто испитаника, а за њим су слиједили угледни научници, писци, умјетници, глумци и пјевачи, попут Николе Тесле, Џона Траволте, Мерилин Монро, Бруса Лија, Здравка Чолића, Десанке Максимовић, Милене Дравић, Марејје Кири...

На врху листе истраживања из 1991. године била је Мадона. Друштво су јој правиле личности из српске традиције и историје, попут Милоша Обилића, Светог Саве или, рецимо, Драже Михаиловића, преко спортиста Монике Селеш, Драгана Стојковића Пиксија и Дарка Панчева или холивудских суперстарова Мела Гибсона и Силвестера Сталонеа, све до политичара Војислава Шешеља.

На основу истраживања спроведених у посљедњој деценији показало се да Мадонина популарност не јењава. Међу новим узорима нашли су се и бивши премијер Србије Зоран Ђинђић, као и бивши предсједник СР Југославије Слободан Милошевић, мултимилијардер Бил Гејтс, домаће и свјетске звијезде естраде Светлана Ражнатовић и Џенифер Лопез.

На једном мјесту у Светом писму је написано: "Идоли су ништа", а на другом: "Идоли су демони." Сам по себи идол је духовна обмана, празнина, али ову празнину, овај духовни вакуум испуњавају мрачне силе. Због тога се човјек који је више везан за творевину него за Творца налази под утицајем демонских сила.

Угледање доводи до самоодрицања и фанатизма

Психолог Александар Милић рекао је да су екстремни ставови, понашања, као и таква испољавања односа према нечему повезани са унутрашњим нескладом.

- Све те празнине људи снажно надокнађују идентификацијом са неким другим, односно поистовећивањем са узором, поред кога се оснажује и увеличава, тачније проналази себе. То није случај само са неким звијездама, него и са фудбалским клубовима, партијама и другима - рекао је Милић и додао да ти људи немају свој идентитет, јачину личности и снагу.

Међу узроцима овог друштвеног проблема, навео је Милић, јесте немогућност доказивања на другим положајима.

- Људи кад не рјешавају своје проблеме, рјешавају туђе, тачније налазе себе у неком другом контексту, без обзира о којој се личности ради, колико је она удаљена и интересом везана. Та особа њему служи за задовољење његових унутрашњих психосоцијалних потреба - објаснио је Милић.

Друштвени контекст ову појаву омогућава, зато што не пружа људима активности, запослење, усавршавање, напредовање, развој породичног амбијента.

- Ова појава људе доводи до самоодрицања и фанатизма. Људи напусте себе и преузимају туђе интересе, раде за неке дуге потребе, само да би задовољили своју таштину и надокнадили самопоуздање - рекао је Милић.

Према његовим ријечима, већ у доба младалаштва почиње потреба за идентификацијом и узорима.

Милић је рекао да на омладину највише, кад је у питању узор, утичу средина и окружење из којег долазе.

- Омладинац који је девалвиран и изопачен може да крене ван система вриједности и да бира лоше узоре. Ако је особа вољена, онда ће се она идентификовати у оквиру свог активитета са узорима који су креативни, компетентни, добронамјерни и који су у систему пожељних вриједности - рекао је Милић.

У посљедње вријеме, додаје Милић, све више до изражаја долазе слабости.

- Оно што не можемо да преокренемо у боље, покушамо да прихватимо као добро. Имамо много негативних појава у заједници, од породице, школе, у јавном животу. Од онога што је лоше ми правимо добро, односно од мана правимо врлине - рекао је Милић.

Додао је да је ова појава аларм да се више оплемени васпитни рад у школама, породицама, као и да се подигне ниво слободних активности.

Млади подложни узорима

Социолог Биљана Милошевић сматра да може бити неколико разлога зашто људи желе и зашто бирају да им неки људи буду узор.

- Ту, наравно, има позитивних и негативних страна. Позитивне су у сваком случају у смислу да је неко успјешан, остварен, ко дјелује позитивно, просто такве особе несвјесно постају узори - казала је Милошевићева.

Додаје да ако се неко максимално труди да опонаша некога,  то и није здраво, с обзиром на то да се у том случају ради о нестабилности личности, о некоме ко нема своје "ја", али ни дозу оригиналности.

Према њеним ријечима, комплетно преузимање нечијег понашања, изгледа и ставова није препоручљиво и није нормално јер залази у сферу патолошког.

- У животу треба имати одређену дозу поштовања према некоме ко је позитиван, има особине које су друштвено пожељне, онда то и није толико лоше - рекла је Милошевићева и истакла да то само може утицати на повећање броја позитивних особа у окружењу такве особе.

Наглашава да је карактеристичније да млађе особе траже себи узоре, или особе које ће поштовати.

- То је период њиховог живота када они траже такве људе на које ће се на неки начин угледати и тада лутају у сваком смислу, од изгледа па надаље - казала је Милошевићева. 

Омладина се све више диви и поистовјећује са водећим спортистима, научницима и историјским лидерима.

Спорт надмашио естраду

Естрадне личности су највише потиснули спортисти, попут тенисера Новака Ђоковића, Ане Ивановић и Јелене Јанковић. И фудбалери Немања Видић, Синиша Михајловић и Бранислав Ивановић на врху су листе узора младих.

Тек сваки двадесети за узора изабере неке друге личности, најчешће родитеље, наставнике, књижевнике и друге умјетнике.

Суперхероји лоши узори

Агресивни и саркастични или неодговорни и лијени, то су модели суперхероја који се "сервирају" данашњим дјечацима. За разлику од ранијих романтичних бораца за правду, данашњи хероји нису добри узори адолесцентима, упозоравају психолози.

Навијачи

Навијачи чине разне лудости не би ли њихов клуб побиједио. Када Црвена звезда игра неку важну утакмицу, један окорјели навијач каже да мора да има нешто црвено од гардеробе на себи, најчешће мајицу или дукс. Исто тако, када је дерби, избјегава да додирне било шта црно. Група навијача једног клуба недавно је у Бањалуци физички напала момка и дјевојку који су пролазили поред њих јер је младић на себи имао Звездин дукс.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана