Супер Марио у акцији спасавања ЕУ од самртних мука

Сада се као спасилац појављује некадашњи директор Европске централне банке Марио Драги који, с обзиром на све околности, некако подсјећа на очајног Анту Марковића који је нешто слично покушао са СФРЈ, али није успио. Да ли исти сценарио пријети и овој заједници те шта је то све контроверзни Супер Марио, како га неки називају, предложио, а што подсјећа на грандиозни покушај реструктурирања европске заједнице у духу совјетске перестројке или америчког "њу дила"?

МАРШАЛОВ ПЛАН

Драги, баш као и својевремено Анте Марковић у случају бивше Југославије, поручио је да се Европска унија налази пред великим егзистенцијалним изазовом. Признао је да има ноћне море када замишља шта чека 27 држава чланица ове заједнице у будућности.

Према његовом мишљењу, без озбиљних реформи Европска унија ће се суочити са, како их је назвао, спорим самртним мукама, због олује која се надвила не само над Европом, већи остатком свијета. Упозорио је да ако се нешто ускоро не уради, морају правити болни резови, да ли у социјалној политици, заштити животне средине или на пољу слобода. Најцрњи сценарио, како је истакао, јесте губитак унутрашње кохезије која би могла водити и ка распаду Европске уније.

Оно што је одмах привукло пажњу јесу радикални Драгијеви приједлози, који између редова сугеришу да је неопходно направити конкурентну дистанцу од САД, али и ограничити суверенитет земаља чланица ове заједнице. Предложио је и увођење заједничког задуживања, што су поједине државе раније одбијале, а међу њима и посрнула Њемачка.

Сматра да су Европској унији потребне велике инвестиције да би испунила своје циљеве, а посебно када је у питању побољшање одбрамбених капацитета. Драги је при томе рекламирао коришћење контроверзних еврообвезница, наводећи да Европа мора да улаже двоструко више новца у своју економију него послије Другог свјетског рата, при томе правећи поређење са Маршаловим планом. Према његовим процјенама, потребне су додатне инвестиције од 750 до 800 милијарди евра на годишњем нивоу, што је око пет одсто БДП-а.

МИЛИТАРИЗАЦИЈА

Као нешто што је неопходно, навео је и примјену Европске стратегије одбрамбене индустрије, коју је Европска комисија представила почетком ове године под слоганом "Потрошите више, боље, заједно и на европски начин". То подразумијева повећање заједничких улагања у одбрамбену индустрију, односно убрзану милитаризацију, као и смањење куповине војних система од добављача из трећих земаља. Како је појаснио, то се мора промијенити јер тренутно скоро четири петине набавки одбране долази од добављача који нису из Европске уније, од тога двије трећине из САД.

Драги такође предлаже давање зеленог свјетла за европска одбрамбена спајања како би се максимизирао потенцијал највећих свјетских произвођача оружја. Према његовом мишљењу, у сфери војног истраживања и развоја потребна је паневропска координација, јер ниједна држава чланица не може гарантовати одржавање лидерства блока у овој области. При томе је у контекст ове приче ставио развој беспилотних летјелица, хиперсоничних пројектила и система вјештачке интелигенције који се користе у сектору одбране. Процјене су да би само за овај дио Драгијевог плана, а у наредних пет година, било неопходно издвојити око 500 милијарди евра. На крају овог дијела извјештаја Драги је поручио да су ове реформе неопходне јер Вашингтон више неће моћи да буде европски безбједносни кишобран, због њиховог стратешког фокусирања на пацифички регион и Кину, која је означена као непријатељ број један.

УКИДАЊЕ ВЕТА

Бивши шеф Европске централне банке позвао је и на већу координацију у законодавним активностима које утичу на спољну политику Европске уније. Према његовом мишљењу, вријеме је да се размисли о преласку на гласање квалификованом већином у Европском савјету и на тај начин напусти досадашњи систем који појединачним владама омогућава да ставе вето на неке од предложених мјера. Драги је овдје вјероватно мислио на случај Мађарске када је блокирала пакет подршке Украјини од 50 милијарди евра.

Скренуо је пажњу и на чињеницу да је тржиште Европске уније суочено са недостатком природних ресурса, упркос оптимистичним прогнозама Европске комисије да је "успјешно" превазиђена зависност од руских енергената. Због тога, како сматра овај контроверзни финансијски стручњак, блок би требало да развије спољноекономску политику засновану на обезбјеђивању критичних ресурса, као и на развоју такозване ресурсне дипломатије - улагања у треће земље које имају минералне ресурсе.

Драги упозорава да без прилива нових инвестиција, подржаних приватним и јавним финансирањем, Европа ризикује да још више заостане за својим највећим конкурентима - САД и Кином. Како би се тренутни јаз превазишао и смањио, предложио је увођење заштитних трговинских мјера како би се изједначили услови игре на глобалном нивоу. Кина се у овом дијелу извјештаја помиње чак на 25, а генерални закључак је да растући конкурентски притисци од стране кинеских компанија представљају велику егзистенцијалну опасност за економију Европске уније.

САМОУБИЛАЧКА ПОЛИТИКА

Колико су поједине европске земље постале неконкурентне на глобалном нивоу може се видјети на примјеру Њемачке, али и Италије, чија је економија осамдесетих година прошлог вијека, када се формирало јединствено тржиште, била већа од кинеске и индијске заједно. Драги је у свом извјештају признао и да је напуштање руских ресурса довело до губитка економских предности Европске уније. Како је истакао, Европа не може бити конкурентна када плаћа четири пута више за енергију, два до три пута више за струју и четири до пет пута више за природни гас од Кине и САД. Као недостатак је навео и зависност од спољног свијета, јер се увози око 40 одсто неопходних сировина и напредних технологија, при чему се половина односи на земље са којима ова заједница нема стратешких веза.

Да ли Европа има шансу за револуционарне реформе? Покидане економске везе са Русијом, али и политичке са арапским свијетом никако јој не иду наруку. Присутне су и многе унутрашње противрјечности, јер је Европска унија посљедњих неколико година, поготово након рата у Украјини, постала добровољни талац у геополитичкој игри старијег брата Англосаксонца.

При томе, у Бриселу не показују искрену вољу и намјеру да промијене ову ситуацију, вјерујући да досадашња самоубилачка политика наводно одговара њеним интересима. Овај мали заокрет, који се покушава направити, могао би се назвати потезом очајника, јер појасеви који се сада покушавају бацити дављенику можда стижу прекасно. Данашња Европска унија је све само не оно због чега je успостављена 1957. године када се звала Европска економска заједница.

Украјина

У извјештају бившег директора Европске централне банке Украјина се нигдје не помиње. Поједини аналитичари су истакли да је досадашња политичка и финансијска подршка Кијеву превише коштала Европску унију. Напомињу и да су високе цијене енергије, онеспособљавање гасовода "Сјеверни ток", али и увођење многобројних санкција Русији - главни разлог смрти конкурентности. Сматрају да би ЕУ на крају могла завршити као СССР.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.