Сулуди разлози за одлазак код љекара: У Хитну због хороскопа и вожње за набавку намирница

Недостаје љекара, медицинских сестара и техничара, а неријетко им је отежан рад са пацијентима који често долазе због, како је рекло неколико радника Хитног медицинског пријема и Хитне помоћи, баналних разлога.

Људи им се јављају на Хитни болнички пријем и неколико мјесеци након повреде а да претходно нису ни контактирали доктора породичне медицине, преноси портал Индекс.

У Хитној помоћи ситуација није ништа боља. Истичу да им пацијети знају доћи због убода јежа или јер су "у пролазу", а забиљежен је и случај особе која је као разлог доласка навела да јој у хороскопу пише да треба посјетити љекара.

Поменули су и да је једна особа у Хитну помоћ дошла с дјететом тражећи утврђивање очинства.

Један радник Хитне помоћи рекао је за Индеџ.хр да су банални разлози за долазак у Хитну помоћ врло чести, нелогични и бизарни.

"Имали смо пацијенте који су на Хитну помоћ дошли због убода јежа или гљивица на ноктима старима два мјесеца. Знали су нам доћи и људи који су забуном умјесто пробиотика попили антибиотик или су почели пити витамине па су нас тражили да превентивно пратимо евентуалну реакцију на таблете. Једном је на Хитну дошао човјек који није могао пронаћи паркирно мјесто код љекара породиче медицине, а поједини су знали рећи да су у пролазу успутно свратили да им се измјери крвни притисак", рекао је један радник Хитне помоћи.

"Једна госпођа је дошла због бола на мјесту убода трна. Убод је био стар чак осам година. Знали су доћи и због појаве црвенила на мјесту убода комарца, а једна госпођа је на Хитну дошла у два ујутро због бола у заноктици", испричао нам је радник Хитне помоћи.

"Жена од љета има сврабеж на лијевој руци и због тога је дошла на Хитни пријем. Раније ју је дерматолог послао на обраду, али је ипак одлучила доћи код нас. Један је човјек дошао због болова у десном рамену које је имао мјесец дана", испричала је за Индеџ.хр. раднива Хитног болничког пријема, којој то нису једини бизарни случајеви које је доживјела на послу.

"Једна жена је дошла на Хитни болнички пријем јер има гасове сваки пут када кихне. Позван је љекар да поразговара с њом и накнадно је послата свом љекару, којем се прије тога, наравно, није јавила", испричала је радница.

"Позван је санитет за поврат пацијента с Хитне помоћи. Када смо дошли по њега, он није хтио ићи. Морала је интервенисати полиција. Човјек је у свађи са својом обитељи која живи у Србији и са свим сусједима, зна да не може остати сам и овако си рјешава проблем. Враћали смо га с ОХБП-а неколико пута, дан за даном. Задњи поврат је био са психијатрије, пријетио је да ће се запалити па су му нашли смјештај", испричала нам је једна медицинска дјелатница.

"Имамо пацијентицу од око 50 година која упорно жели ићи на лежање у Дугу Ресу. Докторица јој одбија написати упутницу јер нема никаквих индикација. Жена је потпуно покретна и самостална, а Хитну помоћ зове макар два пута тједно и сваки пут наводи болове у трбуху или несвјестицу. Хитна редовито долази по њу и санитет је сваки пут враћа кући", казао је један медицинар за Индеџ.

"Један је пацијент звао ординацију свог доктора и питао медицинску сестру може ли наручити санитет да га одвезе у набавку. Имали смо пацијента који је одглумио хитноћу јер је морао нешто обавити у Карловцу, а пропустио је аутобус. Возач га је оставио на Хитној, а он је отишао у град. Код нас стварно свега има", наводе медицинари.

Директорица Опће болнице у Пули Ирена Хрстић казала је да повећан притисак долазака нехитних пацијената у хитну службу значајно смањује квалитет пружања здравствене услуге онима којима је стварно потребна хитна помоћ.

"Разлог тому је што нехитни пацијенти чине засигурно и до 50 посто дневних долазака и они су уобичајено најмање стрпљиви у чекању те се често улази у зачарани круг незадовољства временом чекања. Незадовољство свима подиже тензију, и онима који раде и онима који чекају преглед. Свјесни смо да нитко нема стартну намјеру узроковати тензије, али продуљено вријеме чекања код свих изазива нелагоду", казала је она.

Из Синдиката Хитне медицине упозоравају на претрпане болничке пријеме, а како су казали за Индеџ, сматрају да је лош систем пацијентима омогућио злоупотребу хитног пријема. Наводе и да се у пракси показало да скоро 90 одсто пацијената не захтијева хитну обраду на Хитном пријему.

Прије осам година тадашњи министар здравства Хрватске Дарио Накић предложио је новчано кажњавање пацијената који нису хитни, а оптерећују Хитни пријем. Приједлог, који је стигао до сабора, није прошао јер је у међувремену пала влада Тихомира Орешковића.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.