Сукоб у Украјини годину дана касније: Све је то један велики бизнис

 Иако је прошло толико времена није сасвим јасно који су то коначни циљеви руског предсједника Владимира Путина, до које границе су западне земље спремне ићи у овом необјављеном трећем свјетском рату, да ли ће Украјина бити једина земља жртва геополитике и глобалних интереса великих сила којима руководи такозвана дубока држава, али и да ли је овим ратом и дефинитивно повучена нова граница између Истока и Запада, која би се могла дефинисати на некој новој Јалти и градњи неког новог Берлинског зида на ријеци Дњепар?

Лекције

Питања је много, баш као и безбједносних изазова, тако да и они највидовитији нису у стању да предвиде шта ће бити сутра, поготово након што је Русија изашла из програма СТАРТ о контроли нуклеарног наоружања, али и одлуке Кремља да уочи недавне посјете америчког предсједника Пољској тестира своју до сада најмоћнију нуклеарну ракету, симболично названу "сотона 2", шаљући тако јасну и недвосмислену поруку својим "непријатељима", прије свега Вашингтону и Лондону, које се такмиче која ће више убојитих средстава послати Кијеву, да Русија неће дозволити угрожавање њене безбједности и територијалног интегритета.

Ова нова упозорења могла би се чак упоредити са онима из 2007. године када је руски предсједник Владимир Путин отворено упозорио тада заслијепљене западне земље да неће дозволити америчке игре око Украјине.

Које су онда кључне лекције овог сукоба? Као прво, Русија је јасно ставила до знања да своју стратешку безбједност сматра апсолутним приоритетом. По сваку цијену. Као друго, показало се и да механизми такозване "вербалне контроле", нешто у шта је Запад полагао толико наде, немају никаквог ефекта на Кремљ, али ни на Кину. Треће, економска полуга Запада над Русијом и њеним елитама била је страшно прецијењена. Четврто - Европа је постала велика жртва сопствених мјера које су имале за циљ да "казне" Русију. Пето - политика толерисања неонацизма у источној Европи која је многима изгледала прилично безазлена показала се као катастрофа за Европу. И на крају, они који су деценијама сијали и искориштавали подјеле и раздор између земаља континенталне Европе још једном су доказали своју геополитичку снагу надигравањем присталица уједињене и безбједне Европе.

Подвлачење црте

Генерал-мајор у пензији и бивши начелник Управе за стратегијско планирање Војске Србије Божидар Форца каже да му није јасно до које границе је Запад спреман подржавати Украјину те да би веома опасно било слање авиона и ракета већег домета Кијеву, јер би то онда могло довести до још крвавијег рата, који би се могао проширити и на друге земље.

- Надам се да до тога ипак неће доћи. Сматрам и да Америци тренутно није у интересу потпуно уништење Русије, јер би на тај начин изгубили контролу над Европом. Мислим да је план да се Русија само економски ослаби што више може и врати двадесетак година уназад. Наравно не треба заборавити да у овом рату многи профитирају. И док је тако он ће и даље трајати - сматра Форца.

Како каже, када се подвуче црта, овај рат, није донио само смрт и разарање и на десетине хиљада убијених и милионе расељених цивила, већ и економску, енергетску и кризу идентитета, морала, гомилања богатства у рукама једног малог броја људи, претварање медија и друштвених мрежа у моћна оружја за обрачун, таргетирање и сатанизацију оних који другачије мисле, али и добар повод и изговор да се настави са милитаризацијом Европе.

- Украјина је искориштена и да Америка овлада Европом, да се Њемачка баци на кољена као потенцијално нова глобална сила, али и да се од Пољске направи нови европски лидер те НАТО прошири на Шведску и Финску. Све је постало и један велики бизнис. Нафтне и компаније које се баве производњом наоружања оствариле су рекордне зараде, а већ се прави и припрема за "улазак" великих америчких фондова и компанија у Украјини, који ће имати задатак њене обнове - наводи Форца.

Сматра и да се рат ових размјера десио 2014. године, послије руског припајања Крима, сасвим је могуће да Москва не би имала толику подршку Пекинга, чија је величина економије тада била скоро двоструко мања него данас, што би је привредно урушило. Ни благонаклон став других земаља према Русији, како каже, посебно Индије и Турске, не би вјероватно био могућ без исто таквог позиционирања Кине, будући да би пријетња санкцијама тим земљама била реално остварива.

Да солидарност са Украјином има своје границе, указује, видљиво је и из примјера гласања на сједници Генералне скупштине УН, које је јасно показало да нису све земље вољне да се укључе у овај рат више него што су то већ биле.

- Индија и Кина настављају да се налазе на линији привидне неутралности, као и десетине других земаља које представљају скоро половину свјетске популације. Када је кретао с војном акцијом Путин је вјероватно све ово имао и виду - додао је Форца.

Сиви канали

Слично мишљење дијели и економиста Горан Николић, који је у својој недавној анализи указао на то да руски економски показатељи и пројекције изгледају доста добро за државу која је толико времена изолована од Запада.

Како је истакао, економија Русије се показала изненађујуће отпорном, доводећи у питање ефикасност западног ембарга. Њихова привреда се брзо прилагодила драстичним промјенама спољних услова захваљујући брзој стабилизацији финансијског система, брзој преоријентацији ланаца снабдијевања и логистике, као и пакету подршке Владе.

- Мислим да је ипак кључни фактор њихове економске издржљивости способност да и поред ембарга одрже девизне приливе од продаје енергената. Кина и Индија купују већи дио руске нафте, али је изненађење да је скочио обим терета са непознатим одредиштима. Руска сирова нафта се очигледно извози кроз "сиве" канале, који нису нелегални, јер само користе незападну логистику и испоручују у земље које нису дио блокаде. Ова непрозирна и дисперзована инфраструктура ослања се на три главна стуба: нову групу трговаца, огромну и растућу флоту танкера и нове изворе финансирања. Амерички грађански рат, Руска револуција, Наполеонски ратови, Први и Други светски рат су сви до једног финансирани драматичним растом државне потрошње те посљедичном монетарном експанзијом и Кремљ је то добро схватио - наводи Николић.

Руски произвођачи и продавци нафте су се дијелом преселили у земље Залива. Највећи дио њих нема историју трговине нафтом, а инсајдери сумњају да иза већине њих стоје руске државне фирме. Они управљају већ огромном руском "сивом" флотом која броји 360 бродова или 16 одсто глобалног инвентара танкера за нафту, од којих су многи стари више од 20 година.

Додатно, "црна" трговина, коју су испробали и тестирали произвођачи као што су Иран и Венецуела, одвија се тако што танкери, преименовани и префарбани, стари и по пола вијека, плове до тајних купаца са искљученим транспондерима. Они често пролазе преко прометних терминала гдје се њихова нафта мијеша са другом, што отежава откривање. Оман и УАЕ, на примјер, у првих десет мјесеци 2022. увезли су више руске нафте него у претходне три године заједно, што имплицира да су мијешали нафту и препродали је Европи. Сличне индиције постоје и за Турску и Бугарску, која је посљедњих мјесеци постала један од највећих увозника руског "црног злата". Индија је чак за 16 пута повећала увоз нафте из Русије од почетка инвазије, док се њена укупна билатерална трговина с том земљом више него удвостручила. Све ово Русији омогућује да и даље очува економску финансијску стабилност, али и само финансирање рата у Украјини.

Маршалов план

Како ствари стоје, тога су постали свјесни и у Америци, јер њихове вербалне пријетње Кини и Индији да се отвореније дистанцирају од Русије, нису уродили плодом. Вјероватно је због тога прије пар дана отворена и прича о "маршаловом плану" за обнову Украјине, што је била и једна о тема на овогодишњем састанку моћника у Давосу.

Прве назнаке заузимања што бољих стварних позиција у овом уносном послу обнове Украјине могле су се видјети већ крајем прошле године, када је некако испод радара медија и прошао састанак украјинског предсједника Володимира Зеленског и Ларија Финка, првог човјека "Блек рока", највећег свјетског инвестиционог фонда који располаже с више од 11.000 милијарди долара. У штуром саопштењу након овог састанка наведено је да су се двије стране договориле да "Блек рок", као инвестициони савјетник учествује у савјетовању украјинских власти у обнови ове ратом разрушене земље.

Да би ствари, ипак могле ићи ка завршетку рата, или неком замрзавању тренутног стања на терену, те прављењу сценарија у којем нико званично у очима своје јавности не би био губитник, већ побједник, сматра политички аналитичар Драган Бисенић, што се, како каже, може најбоље видјети из новог америчког пакета помоћи од 500 милиона долара Украјини, који је Бајден недавно најавио приликом своје посјете Кијеву и Варшави. Према његовом мишљењу, то није велика свота, јер "када султан иде у посјету код неког свог вазала, ако је он у рату, он носи читаве бисаге злата".

- Свота од 500 милиона долара за америчке оквире није велика. Да је та свота била милијарду или више, могло би да се каже да је порука - наставите даље да се борите, а свота од 500 милиона је заправо на неки начин опрезна понуда, која не говори да ће им дати авионе и све што траже. То је можда и извјесна порука Москви да може да се о нечему разговара - оцијенио је Бисенић.

Да би ствари можда могле ићи у овом правцу може се и закључити и из најава Пекинга да спрема мировни план те да је спреман и посредовати у евентуалним преговорима Кијева и Москве. Све ово, наравно, треба узети са резервом, јер још у Вашингтону постоји довољно јастребова и усијаних глава, које нису за такву једну опцију те сањају и рат са Кином.

Рат у бројкама

Према Агенцији за избјеглице Уједињених нација (УНХЦР) рат у Украјини је довео до је тога да чак осам милиона Украјинаца пронађе неко ново уточиште у Европи. У земљи, још 6,6 милиона људи је интерно расељено. Економска ситуација је катастрофална и око 40 одсто становништва зависи од хуманитарне помоћи. Према извјештајима Свјетске банке БДП Украјине је смањен за 35 одсто у 2022. години.

Од почетка рата Украјина је примила милијарде војне, хуманитарне и финансијске помоћи. Са више од 70 милијарди евра у средствима САД су на врху листе земаља донатора. ЕУ и њене државе чланице мобилизовале су се преко 50 милијарди евра, а Њемачка је једна од највећих добављача оружја до Украјине. Војна подршка је у вриједности од око 2,2 милијарде евра планирана за 2023. годину.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.