Судбина долара у рукама Кине

Вељко Зељковић
Судбина долара у рукама Кине

Да ли се санкције Русији због војне интервенције у Украјини могу попут бумеранга вратити Западу и поткопати досадашњу доминацију долара, посебно ако се има у виду да је Русија за “непријатељске земље” увела плаћање гаса у рубљама, а тако нешто најављује се и за нафту и друге сировине?

Шта би се десило уколико Русија направи додатни корак, па након “рубљизације” склопи “дил” са Кином и другим чланицама БРИКС-а, те направи нову резервну свјетску валуту која би замијенила долар као главно платежно средство у међународној трговини? Да ли Америка постаје земља пролетерска? Дилеме су ово које би, уколико се у некој блиској будућности остваре, могле из коријена да промијене глобални финансијски поредак какав смо до сада познавали, али и до темеља уздрмају економске темеље САД, једне од највећих свјетских сила, у сваком погледу.

Упозорење ММФ-а

Прво упозорење је већ стигло из Међународног монетарног фонда, из ког је поручено да финансијске санкције без преседана уведене Русији пријете да постепено умање доминацију америчког долара у свјетској трговини и доведу до фрагментирања међународног монетарног система.

Указала је на ово Гита Гопинат, прва замјеница генералног директора ММФ-а, у интервјуу за “Фајненшел тајмс”, оцјењујући да би свеобухватне мјере које су западне земље увеле Русији након напада на Украјину, па и руској Централној банци, могле да подстакну појаву малих валутних блокова заснованих на трговини између засебних група земаља.

- Долар би остао главна глобална валута чак и у том амбијенту, али је фрагментација на микронивоу сасвим могућа. Већ видимо да неке земље преговарају о валути у којој ће плаћати узајамну трговину - рекла је она.

“Фајненшел тајмс” наводи да Русија годинама настоји да смањи своју зависност од долара, те да се та кампања озбиљно убрзала након што су САД увеле санкције у знак одмазде 2014. због припајања Крима Русији.

Гопинат је рекла да ће већа употреба других валута у глобалној трговини довести до даље диверзификације средстава у девизним резервама националних централних банака.

- Земље имају тенденцију да акумулирају резерве у валутама којима тргују са остатком свијета и у којима позајмљују средства од остатка свијета, тако да може доћи до постепеног тренда окретања ка другим валутама - додала је она.

Доминација долара, по њеном мишљењу, вјероватно неће бити доведена у питање у средњем року,  напоменувши да је удио америчког долара у међународним резервама пао са 70 на 60 процената у посљедње двије деценије, при чему се повећава удио других валута којима се тргује, са аустралијским доларом на челу.

Она је закључила да ће рат такође подстаћи усвајање дигиталног новца, од криптовалута до стабилних коина и дигиталних валута централних банака, што намеће брзо рјешавање питања међународне регулативе у тој сфери.

Нова ера

Замјеник предсједника Савјета за безбједност Русије Дмитриј Медведев навео је како сматра да досадашњи глобални финансијски систем сигурно неће моћи опстати, наводећи да су се превише искомпромитовали његови бивши гаранти, стубови Бретонвудског споразума. Према његовом мишљењу, наступа ера регионалних валута, јер повјерење у резервне валуте блиједи, те напуштање долара и евра више не изгледа као фантазија.

- Одустајање од долара и евра као главних свјетских валута више се не чини као утопија. Какве су то резерве ако су плаћања у њима замрзнута и фактички препуштена дифолту вољом помахниталих политичара, који су спремни да новац својих пореских обвезника принесу на олтар тајанственој побједи у рату “до посљедњег Украјинца”? Коме су они потребни у том случају? Њих чак неће хтјети да прихвате ни за плаћање уговора за снабдијевање горивом - каже Медведев, додајући да се “паклене” санкције против Русије Западу враћају као бумеранг.

Одлука Русије да продаје гас неким државама за рубље диктирана је националном политиком и нико нема право да је оспорава, сматра нигеријски дипломата Абдулахи Шеху, наводећи да онај “ко продаје - тај и поставља услове”.

- Русија је одлучила да као одговор на санкције плаћања буду у рубљама. У сваком трговинском споразуму предност увијек има продавац. То није трговина по систему трампе, него за новац. Према томе, нормално је да Русија одређује валуту плаћања - објаснио је Шеху, додајући да је Нигерија спремна да размотри могућност трговине са Русијом у националним валутама уколико Москва тако нешто предложи, а што би водило ка одбацивању долара и евра.

Јуан у налету

Према ријечима економисте Љубодрага Савића, иза захтјева Русије да им се гас плаћа у рубљама, са једне стране крије се потреба за јачањем њихове националне валуте, али је дугорочна идеја Путина да заједно са Кином потисне долар као ексклузивно средство плаћања.

- Назнаке да свет иде у том правцу стигле су након недавног договора Кине са Саудијском Арабијом да им нафту плате у јуанима - каже Савић, наводећи да све више јача тежња за стварањем паралелног платног система.

Како је објаснио, некада је проценат трансакција на међународном тржишту био 80 одсто у еврима и доларима, а сада је смањен на око 40.

- И даље је ситуација таква да великом делу света одговара да долар буде једина валута, што за САД значи да могу да штампају новац, подрже своју економију, а да до инфлације не долази јер европске земље тада крену да вештачки бране долар, повећавајући куповину америчке валуте. Курс се у пракси формира на основу понуде и тражње за девизама, која од почетка напада поприлично зависи од потеза које вуку државе које Русији уводе санкције и сама Русија, која на њих одговара једнако жестоко - каже Савић. истичући да Руси намјеравају да избију тај адут САД.

Каже да земље БРИКС-а, Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република, већ годинама размишљају о стварању заједничке валуте којом би међусобно трговале.

- Кина је за сада само нијеми посматрач, али свесни су да је наредно име на списку америчких и европских санкције управо њихово. Садашња ситуација им је прилика да припреме одбрану, а паралелна валута, независна од долара, један је од најбољих начина - сматра Савић.

Према ријечима економисте Ивана Николића, Путинов мотив да захтијева да се нафта плаћа у рубљама јесте јачање руске монете или пак њено враћање на стање прије избијања сукоба у Украјини.

Послије драматичног пада рубље по проглашењу санкција и замрзавања око 300 милијарди “руских долара”, а након одлуке руског предсједника да ће се плаћање руског гаса за “непријатељске земље” обављати у рубљама, ова валута расте.

- То се показало као најбољи могући механизам у овом моменту. Додуше, постоји жеља и стратешки циљ раста јуана као интернационалне валуте. Од овог рата и прошлогодишњег пласирања плана развоја Кине први пут се јасно види и та амбиција Кине - истакао је Николић.

Давид и Голијат

Професор на Економском факултету у Источном Сарајеву Марко Ђого, попут својих колега, сматра да све што се тренутно дешава око “рубљизације” и новог начина плаћања руских енергената за сада не може поткопати долар, бар у некој значајнијој мјери.

- Америчка валута је и даље доминантно платежно средство у свијету. На примјер, иако је Кина у том дијелу свијета истиснула САД, она још увијек користи амерички долар у међународној трговини. Било је неких најава да ће се то промијенити, али до тога, бар за сада, није дошло. Једно вријеме се мислило како би то могао бити евро, али до тога није дошло. Штавише, данашња “улога” евра је мања него што ју је некада имала, рецимо, њемачка марка - каже Ђого, додајући да у тренутним околностима крах долара није реална опција. 

Што се тиче Русије, Ђого истиче да је прилично изненађен колико је ова земља озбиљно приступила финансијским питањима и економским проблемима са којима се сусрела због западних санкција.

- Иако је ово борба између Давида и Голијата, јер је америчка економија далеко моћнија од руске, одговори из Москве су били добри. Показало се да имају веома стручне кадрове и то на одговорним мјестима, који су на задивљујући начин одговорили на западне санкције - наводи Ђого.

Све ово би се ипак могло промијенити, како је појаснио Ђого, уколико Кина одлучи да сруши долар. То је, како каже, једна реална пријетња, која сваким даном постаје све извјеснија, јер Кина постаје водећи економски див и највећи “непријатељ” САД.

- Ако Пекинг прихвати план Москве, па се томе прикључе још неке велике земље, онда евентуално рушење долара постаје реално. Сама Русија то не може. Значи, све се своди на то какву ће економску и финансијску политику водити у Пекингу. И то је вјероватно највећа геополитичка игра у будућности - истакао је Ђого.      

Ни економиста Милош Грујић није увјерен да би могло доћи до неког драматичног пада вриједности долара због одлуке Русије да уведе рубљу као платежно средство у трговини енергентима.

- Долар је у посљедњих годину дана пао за 10 одсто. Иако се радило о значајном паду вриједности, америчка економија се успјела извући из тога. Бар за сада. Када је у питању Русија, мислим да Москва има довољно моћних савезника с којима може сарађивати и остати на ногама. Наруку им иде и одлука земаља ОПЕК-а да не повећају производњу сирове нафте - каже Грујић.

Црни сценарио је могућ, наводи Грујић, једино у случају да се украјинска криза отегне у недоглед или да Русија уз помоћ савезника повуче неке драстичније кораке, а што би водило ка невиђеном финансијском рату.

- Мени лично посебно је интересантно то плаћање руских обавеза у доларима. Поставља се питање шта ће се десити уколико Русија то не уради, у ком правцу би то онда могло ићи. Мислим да се много тога ваља испод стола. Ипак, оно што ме некако највише брине и плаши јесте да би тренутна инфлација могла да прерасте у хиперинфлацију - истакао је Грујић.

Крах западне доктрине

Српски економиста Бранко Драгаш сматра да је крах неолибералне економске доктрине и распад западне материјалистичке цивилизације неминовност. Он каже да је неолиберална економија заснована на бескрајном штампању новца без покрића дошла до свог краја и да нема одговор на актуелна дешавања у свијету. Илуструје то бројкама. Године 1981, за вријеме Роналда Регана, амерички буџет износио је 600 милијарди долара, а обавезе САД 900 милијарди. То је, отприлике, било подношљиво. Међутим, на крају 2021. амерички буџет износио је 3.600 милијарди, тврди Драгаш, позивајући се на званичне податке и додајући да обавезе износе 29.000 милијарди долара. Истиче да је то “уљепшана” слика, јер, према његовим процјенама, обавезе државе САД, увећане дуговима грађана и компанија, износе невјероватних 420.000 милијарди.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана