Суд и Тужилаштво БиХ воде организовану политичку хајку

У том ставу јединствени су бројни правници, аналитичари и политичари који додају да су такви покушаји ипак апсурдни и да су и у међународној заједници схватили да је таква концепција неодржива.

Истичу да се преко Суда БиХ упорно политичким оптужницама покушава представити да је Републике Српска криминална, док истински криминалци слободно шећу улицама. Иста је ствар са са дијеловима ФБиХ са хрватском већином, док је када су у питању Бошњаци ситуација обрнута. Тамо нема државног, али има стварног лриминала.

- Суд и Тужилаштво БиХ воде организовану политичку хајку на српске и хрватске политичаре. Одавно постоји систем у раду Суда и Тужилаштва БиХ према којем би српски политичари требало да се означе као организована криминална група која је чинила врх власти РС. Дешавања на том фону актуелна су у посљедње четири године. Све што се и данас ради према политичарима из РС, иде у том смјеру - кажу адвокати и првници.

Шаровић, Мандић, Иванић, Ђерић

Суд БиХ је, преузимао предмете који су се тицали српских политичара и искључиво правосуђа РС у своју надлежност. Процеси против Бошњака, ако их је било, истовремено су остављани  федералним судовима у надлежност и у тим случајевима Суд БиХ се није проглашавао надлежним.

 У случају бившег предсједника РС и српског члана Предсједништва БиХ Мирка Шаровића, бившег министра правде РС Момчила Мандића, бившег премијера РС Младена Иванића, бившег министра унутрашњих послова РС Зорана Ђерића и других јавних личности из Српске, Суд БиХ је преузимао те предмете иако су они били у надлежности ентитетског законодавства. То је био случај не само у предметима за организовани криминал, већ и по другим основама.

Мирко Шаровић каже да је, и поред инсистирања његових адвоката и указивања на то да је предмет који се водио против њега у надлежности ентитетског законодавства, у образложењу Суда БиХ било наведено да оптужница за криминал у вези са Привредном банком Српско Сарајево угрожава монетарни систем БиХ и да због тога Суд БиХ има интерес за преузимање.

- У мом случају могу да кажем да Суд БиХ није проводио сврху свог постојања, правду, већ да је било политичких мотива за дизање организоване хајке на мене која је резултовала оптужницом - истиче Шаровић.

Догађај за који је био оптужен, додаје он, десио се 1998. године, много прије него што је формиран Суд БиХ, али та чињеница једноставно није уважена.

Иако су хапшења политичара Срба и Хрвата, као и оно Шаровићево Суд БиХ им је на крају изрекао ослобађајућу пресуду. 

Занимљиво је да Суд БиХ није подигао ниједну оптужницу за највеће афере протеклих година у РС, па тако ни оптужницу за пљачку више од 160 милиона КМ из Електропривреде РС у 2002. години, како је то утврдила међународни ревизор Елен Ралф, коју је ангажовао OHR.

Па налогу Тужилаштва БиХ ухапшен је једино Ђорђе Ждрале оптужен за убиство Љубише Савића Маузера, док је вођа међународне криминалне групе Дарко Елез и његови људи у БиХ "пао" захваљујући Специјалном тужилаштву Србије. То Тужилаштво истрагу против њих отворило је у децембру прошле године, а колеге из Тужилаштва БиХ замолили су да им се прикључе у априлу ове године. Да тога није било, вјероватно они до данас не би били дирнути.

Човић, Јелавић, Прце, Тадић

Оптужница против бившег хрватског члана Предсједништва БиХ Драгана Човића, коју је припремило Тужилаштво БиХ, обухватила је и неколико утицајних Хрвата међу којима је и предсједник Уставног суда БиХ Мато Тадић. Оптужница је темељена на царинским преварама и пореским утајама повезаним с пословањем фирме "Лијановићи" из Широког Бријега. Уз Човића и Тадића осумњичени су и судије Врховног суда Федерације БиХ Даница Шаин и Милан Павлић.

Човић је, заједно са јединим оптуженим бошњачким политичким функционером Едхемом Бичакчићем, оптужен и за незакониту додјелу станова док је био на власти.

Бивши министар одбране Федерације БиХ Мирослав Прце осуђен је у "случају Херцеговачка банка" на пет година затвора.

Бивши хрватски члан Предсједништва БиХ и предсједник ХДЗ-а БиХ Aнте Јелавић, послије првостепеног поступка у Суду БиХ, за који се тврдило да је режиран под вођством страних судија 2005. године, неправоснажно је због "случаја Херцеговачка банка" осуђен на затворску казну од десет година. Против Јелавића и неколико блиских сарадника вођен је судски поступак и због "рушења уставног поретка".

Шеф Клуба Хрвата у Дому народа Парламента ФБиХ Јосип Перић слаже се са оцјеном адвоката који су заступали Хрвате и Србе пред Судом БиХ да у позадини процесуирања Срба и Хрвата стоји намјера укидања РС и тјерања Хрвата из БиХ да би се створила држава Бошњака.

- Међународна заједница заједно са Бошњацима је на том фону. РС је међународно призната Дејтонским споразумом и то је чињеница. Она се не може укинути иако се траже разни модуси да дође до тога - рекао је Перић.

Ово што се ради Хрватима у ФБиХ, додаје Перић, већа је трагедија него оно што се дешавало у рату.

- Хрвати су избрисани из области одлучивања, постоје само "фикуси" којима се приказује формална равноправност и конститутивност народа у БиХ. Хрвати су већ одавно изгубили политички субјективитет у БиХ - истакао је Перић.

Перић каже да су тајне полицијске службе у БиХ у служби појединаца, а не пореских обвезника. Он оцјењује да је недовољан број криминалаца у БиХ процесуиран и да је очигледно да се штеде прави криминалци, а суде политиčари, али неи Бошњачки

- Aко Бошњака има највише у ФБиХ онда их треба бити и највише на оптуженичким клупама. Суд БиХ показао је селективан приступ у процесуирањима за организовани криминал и друга дјела, а чисто сумњам да су Бошњаци мањи лопови и од једних и од других - казао је Перић.

Судити за криминал, ратни злочин и за било које кривично дјело, закључује он, треба сваком оном ко је крив, без обзира на националност и вјероисповијест.

Нико још тачно не зна колико је буџет БиХ оштећен монтираним политичким процесима који су резултовали ослобађајућим пресудама.

Пресуде за ратне злочине

Према подацима Удружења логораша РС, Суд БиХ је од формирања 2002. године до данас за ратне злочине осудио 44 Србина на укупно 826,5 година робије. У истом су периоду процесуирана четири Бошњака са казном од укупно 55 година.

Члан Удружења логораша РС Обрад Бубић каже да је од те цифре само један Бошњак осуђен на 30 година.

- На званичном сајту Суда БиХ подаци о казнама Одјељења за ратне злочине наведени су као подаци информативног карактера, али да се из њих јасно види да су далеко највише осуђивани Срби - каже Бубић.

Ти подаци говоре, истиче, и да је у наведеном периоду за ратне злочине осуђено 11 Хрвата који су кажњени са 153,5 година затвора.

Aдвокат Небојша Пантић каже да је фрапантна чињеница и парадоксална истина да се и у пресудама за ратне злочине, према потреби и селективно, истовремено користе Кривични закон СФРЈ и КЗ БиХ.

- Суд БиХ примјењује КЗ БиХ који прописује максималну казну дуготрајног затвора. Кад изричу казну Бошњацима и Хрватима они изричу казну до 20 година затвора, што је у складу са КЗ СФРЈ. Они дакле у случају Бошњака примијене КЗ БиХ, али му изрекну казну адекватну оној коју прописује бивши КЗ СФРЈ, који је блажи - каже Пантић.

Суд и Тужилаштво БиХ, истиче, примјењују двоструке стандарде који се огледају у висини изречених казни. Тако се, каже, Бошњаци привилегују примјеном блажег КЗ СФРЈ. Обавеза је, додаје, да се тај закон примјењује за кривично дјело ратног злочина, али га Суд БиХ не примјењује, осим у случају Бошњака.

- До те невјероватне несразмјерности у изрицању казни долази се оваквом примјеном двојних стандарда. Бошњацима дају казну по КЗ СФРЈ, а као примјењујући КЗ БиХ. У случајевима Срба стварно се примјењује КЗ БиХ па они добијају више од 20 година робије. A требало би да се примјењује и да важи само КЗ СФРЈ - истиче Пантић.

Портпарол Суда БиХ Мануела Хоџић рекла је да у Суду БиХ не коментаришу изјаве адвоката, политичка питања нити пребројавање пресуда по националној основи.

Портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић изјавио је да у Тужилаштву одбацују тврдње адвоката и политичара да се против било ког народа, и било кога лично, води хајка.

- Суд БиХ има надлежност у одређеним случајевима над предметима гдје су стицајем околности били оптужени и политичари - каже Грубешић.

Он тврди да "националне подијељености у оптужницама сигурно нема, јер Суд БиХ располаже предметима у којима су заступљени припадници свих народа".

Суд БиХ основан је 3. јула 2002. године доношењем закона о истом у Парламенту БиХ. Почео је да ради два мјесеца касније одлуком високог представника Волфганга Петрича од 8. маја те године. Састоји се од три одјељења: Одјељења за ратне злочине, за привредни криминал и корупцију и Одјељења за општи криминал. У Суду ради 48 судија, од којих су 39 судије из БиХ, а девет судија су странци.

Необјашњиви потези

Aдвокати оптужених политичара из РС кажу да су потези Суда БиХ необјашњиви. Aдвокатима из РС, истичу, није познато да је Суд БиХ преузео неки од предмета за организовани криминал од правосудних институција Федерације БиХ.

- Мирко Шаровић био је оптужен за кривично дјело из области ентитетског законодавства, а Суд БиХ је преузео случај без икакве одлуке. Мандићу се такође судило за кривично дјело злоупотребе службеног положаја које је такође у надлежности ентитетског законодавства, а преузео га је Суд БиХ - истичу адвокати.

Дупли стандарди

Aдвокат Небојша Пантић каже да је примјер коришћења дуплих стандарда и другостепена пресуда Зијаду Куртовићу од 25. марта 2009. године.

- Ту је Суд БиХ у жалбеном поступку донио пресуду преквалификујући првостепену пресуду. Куртовићу је првостепени суд по КЗ БиХ изрекао казну од 40 година затвора за ратни злочин против цивилног становништва и ратних заробљеника. Другостепени суд је преиначио ту пресуду тако што ју је преквалификовао у ратни злочин против цивилног становништва по примјени КЗ БиХ и КЗ СФРЈ - каже Пантић.

То кривично дјело за које је он био оптужен по оптужници Тужилаштва БиХ и првостепене пресуде Суда БиХ, дакле за кривично дјело ратног злочина по КЗ БиХ, Суд БиХ је преквалификовао на КЗ СФРЈ. Дакле, Суд БиХ је правилно поступио, каже он, али само у том случају, а не и у осталим кад су у питању Срби.

Милорад Додик

Тужилац БиХ наредио је недавно истрагу против премијера Републике Српске Милорада Додика и још 15 особа из РС.

Они су осумњичени да су приликом изградње Aдминистративног центра РС и аутопута Градишка - Бања Лука оштетили буџет РС за 115 милиона марака.

У оквиру те истраге SIPA је саслушала више од стотину грађана РС, међу којима су званичници и посланици НСРС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.