Стварни живот је најкреативнији сценарио

Ипак, постоје људи који су се истакли својим невјероватним животним причама, храброшћу и пожртвовањем. Управо су они били инспирација за познате и веома успјешне филмове који су засјенили и холивудске хитове препуне специјалних ефеката и суперпопуларних глумаца. Те су нас приче оставиле без даха управо због тога што знамо да су истините. Већина тих "обичних" људи била је потпуно непозната широј јавности све до приказивања филмова, али су свима показали да још постоје доброта, храброст, упорност и воља.

Оскар Шиндлер

Многи вјероватно никада нису чули ни за Оскара Шиндлера све док се није појавио филм "Шиндлерова листа". Рађен по истинитој причи тај филм је епска драма, која говори о људима који су преживјели холокауст у Другом свјетском рату, али и о невјероватном човјеку који је неочекивано постао њихов спасилац.

Према историјским подацима, Оскар Шиндлер је спасио око 1.200 Јевреја сигурне смрти у логорима и на то потрошио све што је прије тога зарадио. Умро је без икаквог иметка 1974. године и сахрањен је у Јерусалиму, по сопственој жељи.

Филм у којем главну улогу игра Лијам Нисон освојио је неколико "Оскара", али и пренио поруку да хероје какав је био Оскар Шиндлер никада не треба заборавити.

Ерин Брокович

Филм о Ерин Брокович, базиран је на истинитој причи о самохраној мајци која је са мало правног знања тужила велику америчку корпорацију због тровања воде у граду у Калифорнији.

Ерин Брокович, чији лик у филму тумачи глумица Џулија Робертс својом храброшћу је подигла градић на ноге, а велику корпорацију спустила на кољена иако је нико није схватао озбиљно. Провокативна плавуша добила је послије дуге битке спор против велике компаније "Пацифик Гас и Електрик" која је загадила воду и проузроковала стравичне болести међу локалним становништвом у малом мјесту Хинклеј, а компанија је исплатила највећу одштету у историји СAД.

Ерин је и данас симбол борбе малог човјека против корпорације.

Aрон Ралстон

Филм британског оскаровца Денија Бојла "127 часова" је истинита прича о преживљавању у невјероватним условима која публику оставља без даха и у невјерици шта све човјек може да издржи да би преживио.

Мото филма који каже да " не постоји сила на свијету јака као што је воља за животом" најбоље описује случај Aрона Ралстона, младића жељног авантура, планинарења и освајања неприступачних дијелова свијета. Ралстон се у прољеће 2003. упутио на путовања и планинарење по неприступачним теренима и доживио несрећу. Наиме, упао је у кањонски расцјеп дубок око 20 метара и притом му је огромна камена громада пала на руку и приклијештила га. Пошто је у ту авантуру пошао сам и да нико није ни знао куда је отишао, био је упућен само на себе. Пет дана се мучио да спаси руку, надајући се да ће се неко појавити. Пио је свој урин и гладовао. Онда се одлучио да уради једино што му је преостало да би уопште живио - сам себи је тупим ножићем ампутирао руку. Успио је да се тако измрцварен и обогаљен извуче из кањона и још препјешачи око осам километара до првих људи и прве помоћи.

Aрон, кога у филму глуми Џејмс Франко показао је свима да је могуће учинити надљудске напоре и да снага жеље за животом покреће до границе немогућег.

Меклафин, Химено, Карнес и Томас

До филма "Свјетски трговачки центар" нико није знао да су међу полицајцима који су евакуисали људе из Свјетског трговачког центра током терористичког напада 11. септембра 2001. године били Џон Меклафин и Вил Химено. Меклафин (којег у филму игра Николас Кејџ) тог дана предводио је петорицу полицајаца из њујоршке луке кроз пролаз између два торња, непосредно пред рушење јужног торња. Меклафин и Химено преживјели су пад торњева, али су остали затрпани шест метара испод земље.

Послије двадесетак часова спасила су их двојица бивших маринаца Дејвид Карнес и Џејсон Томас, супротно наредби да се држе даље од рушевина. Меклафин је био тешко повријеђен и оперисан је чак 27 пута. Занимљиво је да се готово пуних пет година није знао идентитет једног од спасилаца, који је нестао послије спасавања затрпаних полицајаца, а Химено и Меклафин никада нису имали прилику да му захвале. Све што су знали било је само име наредник Томас, а тек послије приказивања филма сазнало се да је ријеч о Џејсону Томасу.

Филм није прича о тероризму, већ прича о истинском херојству, о томе да су многи спремни да помогну другима без обзира на околности, али и о томе да зло не може да побиједи доброту.

Мајкл Оер

Режисер Џон Ли Хенкок и новинар Мајкл Луис удружили су снаге и причу "Мртви угао" о животу младе звијезде америчког фудбала усмјерили на основне проблеме америчког друштва.

То је истинита прича о Мајклу Оеру (глуми га Квинтон Aрон), тамнопутом бескућнику на маргини друштва о којем неочекивано бригу преузима богата бијела породица Тјуи.

Лиен, богата дизајнерка (у филму је глуми Сандра Булок) и Шон Тјуи, власник ланца ресторана, Мајклу не само да су пружили прилику за добар живот какав никад није имао, већ су од њега направили једног од најбољег играча рагбија у СAД.

Мајкл, ипак, никада није погледао филм.

Филм је показао како на свијету још има добрих, несебичних људи који без обзира на сва материјална и остала достигнућа маре и за друге, мале ствари које могу промијенити туђи, али и њихов сопствени живот.

Поистовјећивање

Социолог Биљана Милошевић сматра да се данас, нажалост, прави мало филмова, који су базирани на неким позитивним догађајима.

- То је штета, јер би то свакако изазвало и неку врсту еуфорије и неки подстрек за даљи живот код гледалаца - нагласила је Милошевићева.

Филмски продуцент Зоран Галић наглашава да до сада код нас није било таквих филмова.

- У посљедње вријеме доста су популарни филмови који су снимљени по истинитим догађајима. Такви филмови су увијек интересантна форма, јер углавном аутори из живота оних којима се нешто десило црпе идеје за своје филмове - навео је Галић. Све филмаџије, додао је, желе да направе филмове са ликовима са којима се други људи могу поистовијетити.

- Волим да погледам филмове који су засновани на стварним догађајима, мада некада кад их човјек гледа добије осјећај као да је ријеч о неким измишљеним стварима, иако у ствари није тако - каже студент филмске и ТВ режије на Aкадемији умјетности Универзитета у Бањалуци Игор Тешић.

Живимо у таквом свијету, додао је, да људи све мање читају, а све више гледају, па је тако постало истина оно што се објави на телевизији, а не оно што се "стварно догодило".

Ипак, према његовим ријечима, живот је најкреативнији сценарио.

Славни као инспирација

И бројне познате личности, без обзира на то да ли је ријеч о глумцима, пјевачима, спортистима, политичарима или књижевницима често су тема филмова. О славној глумици Мерилин Монро снимљено је неколико филмова и ТВ серија, као и о најпознатијем америчком предсједнику Џону Кенедију и о његовој супрузи Жаклини. Између осталих, снимљени су и филмови о књижевници Џејн Остин, боксеру Мухамеду Aлију, политичарки Маргарет Тачер, принцези Дајани...

Пред вјенчање британског принца Вилијама и Кејт Мидлтон снимљен је филм који говори о њиховој вези.

Историјски догађаји

Филмашима су често инспирација стварни историјски догађаји, али је мало филмова који су вјерно пренијели те догађаје, односно у филмове су убацивани ликови или сцене које се у стварности нису догодиле.

Једна од неисцрпних тема је потонуће чувеног брода "Титаник" о коме је снимљено неколико филмова, од којих је најпознатији онај у коме глуме Кејт Винслет и Леонардо Дикаприо. Ипак, ликови у филмовима углавном су били измишљени.

Вјечна инспирација за редитеље, продуценте и сценаристе је и Други свјетски рат, односно напад на Перл Харбур, битке за Стаљинград и Лењинград... Холивудски режисер Џорџ Лукас је свој најновији филм "Red Tails" (Црвени репови) посветио истинитој причи о групи афроамеричких пилота који су се борили у Другом свјетском рату.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.